Izvor: Blic, 26.Mar.2001, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
I 'trava' je opasna
I 'trava' je opasna
BEOGRAD - Iako je narkomana u Beogradu sve više, tačne ili bar približne podatke o njihovom broju niko ne zna.
- Oko 11.000 ljudi 'obrađeno' je u policiji. To su lica kod kojih je nađena droga ili su bili u kontaktu sa njom i prosta logika govori da su oni narkomani. Ipak, da bi se shvatilo pravo stanje tu brojku bi trebalo pomnožiti sa tri ili četiri - kaže za 'Blic' major policije Milan Kričak, šef Odseka za suzbijanje narkomanije >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << SUP-a Beograd.
Prema njegovim rečima, u Beogradu je najviše marihuane, a poražavajuće je što je sve više među učenicima srednjih i viših razreda osnovnih škola. 'Vreme je da razbijemo iluziju da je marihuana ‘laka droga’', kaže Kričak i navodi nedavni primer kada je nastradao mladić star 19 godina. On je u društvu mlađeg brata i njegovih prijatelja, koji su popušili nekoliko 'džointa', i sam odlučio da proba marihuanu. Očigledno mu je to bilo prvi put i ubrzo mu je postalo loše, počeo je da se guši i halucinira. Gosti su se uplašili i otišli, a mladić je počeo da trči po stanu pitajući brata da li vidi 'crvene tunele i crvena srca'. Onda je rekao '‘ajde zdravo, odoh ja' i skočio kroz prozor sa 11. sprata.
- Maruhuana nikako nije bezopasna. U ovom slučaju četiri porodice su zavijene u crno. Porodica mladića koji je izvršio samoubistvo, kao i familije ostalih koji su mu omogućili uživanje droge, što je krivično delo - ističe Kričak.
Od sintetičkih droga 'ekstazi' je na prvom mestu, a vezan je za rejv žurke. Za ovu drogu ni onaj ko je pravi ne zna tačno kako će delovati.
- Korisnici 'ekstazija' kažu da diže raspoloženje, ali je činjenica da i samo jedna tableta može da izazove smrt - napominje Kričak, navodeći primer da je u Beogradu jedan 17-godišnjak uzeo tabletu 'ekstazija', počeo da halucinira i skočio sa petog sprata. Sličnih primera je bilo širom Evrope.
Ipak, posle marihuane najzastupljenija droga je heroin. U Beogradu je najviše heroina iz Turske, prilikom čije se proizvodnje koriste specifične kiseline specifične za to podneblje. Iako je turski 'manje kvalitetan', naši narkomani su 'navikli' na njega.
- U heroinu koji se prodaje na ulici je, u 99 odsto slučajeva, samo oko 10 odsto pravog heroina, a ostalo su šećer i druge supstance. Što je duži lanac preprodaje droge, smanjuje se procenat čistoće, a pošto se i 90 odsto dilera drogira, oni najbolje ostavljaju sebi, a prodaju 'miksovan' heroin. Korisnici heroina najčešće umiru usled predoziranja. To se dešava kada narkoman promeni dilera i umesto heroina u kojem je bilo deset odsto droge, naiđe na onaj u kojem je preko 30 odsto. Njegov organizam na to nije navikao i on umire - objašnjava Kričak, uz napomenu da su narkomani ujedno i počinioci velikog broja krivičnih dela, a nisu retki slučajevi da su u stanju i da ubiju kako bi došli do novca za drogu.
Šef Odseka za suzbijanje narkomanije tvrdi da je ključ borbe protiv ovog zla u prevenciji.
- To je opaka bolest i zahteva angažovanje svih - ministarstava za omladinu i sport, obrazovanje, zdravlje, policije, kao i Crkve i pojedinaca, i niko ne sme da zataji. Sve napore bi trebalo objediniti i načiniti program po iskustvima drugih - naglašava Kričak, objašnjavajući da bi ciljna grupa za upoznavanje sa zlom koje donosi droga trebalo da budu deca od 13 do 15 godina. Posebno je važno da roditelji o tome razgovaraju sa svojom decom. Naš sagovornik uverava da mladi još ne znaju šta je narkomanija, pa je zato olako doživljavaju. S druge strane, kaže, ukoliko se ogluše na sva upozorenja, društvo nije krivo ako počnu da koriste drogu.
- Roditelji često kriju bolest svoje dece kako ne bi bili odbačeni od okoline, što je pogrešno i završava se tragično. Čim primete da s njihovom decom nešto nije u redu, moraju da reaguju i traže pomoć. Ukoliko to na vreme ne učine, kasnije neće biti u prilici da isprave grešku - kaže Milan Kričak. A. Adžić
