Izvor: Politika, 01.Jul.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
I loš urbanizam utiče na bezbednost saobraćaja
Više od 70 odsto poginulih, 80 odsto povređenih i 90 odsto svih saobraćajnih nezgoda u Srbiji događa se u naseljima Drumski saobraćaj je najsloženiji i najopasniji sistem sa kojim se čovek svakodnevno sreće, a vozilo najopasnije sredstvo savremenog doba. Svakog dana na putevima širom sveta gine oko 3.000 ljudi, a među njima oko 500 dece. Ako se ništa bitno ne preduzme da se broj saobraćajnih nesreća i njihove posledice smanje, do 2020. godine one će biti treći po redu uzročnik >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << smrtnosti.
Ovi zastrašujući podaci istraživanja, sprovedenog u 57 zemalja, objavljeni su u radu "Značaj i mogućnosti lokalne samouprave u bezbednosti saobraćaja", čiji su autori dr Krsto Lipovac, profesor Saobraćajnog fakulteta, dr Milan Vujanić, profesor Saobraćajnog fakulteta i dr Dragan Jovanović, docent na FTN-u u Novom Sadu. Rad je predstavljen na seminaru "Uloga lokalne zajednice u bezbednosti saobraćaja", nedavno održanom na Saobraćajnom fakultetu u Beogradu.
U Srbiji je u petogodišnjem periodu, od 2002. do 2006. godine, evidentirano ukupno 296.064 nezgode u kojima je poginulo 4.417 osoba. Samo u toku prošle godine dogodilo se 63.907 saobraćajnih nesreća, u kojima je poginulo 899 osoba.
Najveći problem u bezbednosti saobraćaja, kako je ocenio Lipovac, je loše urbanističko planiranje prostora.
– Više od 70 odsto poginulih, 80 odsto povređenih osoba i 90 odsto svih saobraćajnih nezgoda u Srbiji događa se u naseljima – na ulicama, lokalnim putevima ili na prolascima magistralnih i regionalnih puteva kroz naselje. Upravo zbog toga je delovanje na lokalnom nivou najvažnije – zaključuje Lipovac.
Prema rečima profesora, nacionalni nivo bi trebalo da bude okvir za mere koje mogu da se preduzimaju na lokalnom nivou, a "koje su jevtinije, imaju odlične i trajne efekte".
– U naseljima se deca školuju, stiču veštine, izgrađuju stavove i prihvataju šablone ponašanja u saobraćaju. Zbog toga se mnogo pozitivnih efekata u bezbednosti saobraćaja očekuje upravo od mera koje se preduzimaju na lokalnom nivou – objašnjava Lipovac.
U radu "Interakcija nacionalni – lokalni nivo", koji je predstavljen na seminaru, autor profesor Milan Vujanić navodi da je osnovni preduslov za uspešno upravljanje bezbednosti saobraćaja formiranje tela za bezbednost saobraćaja na nacionalnom i na nižim nivoima, kao i definisanje nacionalne strategije bezbednosti drumskog saobraćaja.
– Postizanje uspešnih rezultata na nacionalnom nivou je u snažnoj vezi sa delovanjem na lokalnom nivou. Dobar primer predstavlja povećanje nivoa bezbednosti dece u saobraćaju u Beogradu. Naime, krajem devedesetih godina prošlog veka, u Beogradu je u ukupnom broju poginulih u saobraćaju učešće dece bilo između 15 i 20 odsto, dok je u razvijenim zemljama ta brojka bila oko pet odsto. Zatim je usledio niz akcija na povećanju bezbednosti dece u saobraćaju od kojih je najznačajnije bilo istraživanje na ovu temu. Ono je ukazalo na lokacije u Beogradu na kojima su deca posebno ugrožena, kao i na situacije u kojima najmlađi stradaju u saobraćaju – navodi Vujanić u radu.
U skladu sa tim, kaže autor, za pojedine osnovne škole koje se nalaze u ugroženim oblastima izrađeni su detaljni elaborati bezbednosti saobraćaja koji su pored analize problema, sadržali i praktična uputstva. Organizovana je i medijska akcija "Zaštitimo decu u saobraćaju", kao i seminari namenjeni direktorima i nastavnicima osnovnih i srednjih škola.
Ove akcije dovele su do toga da nivo bezbednosti beogradske dece u saobraćaju, sa oko četiri odsto smrtnosti godišnje bude bolji od nivoa zemalja koje već duži niz godina upravljaju bezbednošću saobraćaja.
Vujanić napominje da je na nacionalnom nivou neophodno usvajanje predloga Zakona o bezbednosti saobraćaja, kao i konstantno organizovanje preventivnih akcija usmerenih na smanjenje vožnje pod dejstvom alkohola i opojnih sredstava, upotrebu sigurnosnog pojasa, kaciga, poštovanje ograničenja brzina i sanaciju crnih tačaka. Lokalni nivo, navodi Vujanić, podrazumeva sve navedene akcije samo sa konkretnim ciljevima za lokalnu zajednicu.
Dalibor Pešić, asistent na Saobraćajnom fakultetu u Beogradu u radu "Dugoročne mere za unapređenje bezbednosti saobraćaja" kaže da "postoje dva nivoa mogućeg delovanja na povećanje nivoa bezbednosti saobraćaja – dugoročno delovanje na nivou lokalnih zajednica i kratkoročne mere kojima se trenutno rešava određeni problem.
– Dugoročnim merama se utiče na vaspitanje, učenje, ponašanje, razmišljanje, razvijanje znanja i saobraćajne kulture u lokalnoj zajednici. Ovim merama se pokušava delovati na razvijanje svesti pojedinaca o neophodnosti bezbednog ponašanja u saobraćaju – naveo je Pešić.
Kratkoročne mere za unapređenje saobraćaja je, u istoimenom radu, naveo Nenad Marković, asistent na Saobraćajnom fakultetu u Beogradu. On kaže da su najčešće optičke bele linije, zvučne ili vibracione trake, "ležeći policajci", sinhronizovan rad semafora, detektori brzine kretanja i fizičko razdvajanje pešačkog saobraćaja u vidu gradnje nadzemnih i podzemnih pešačkih prolaza
D. Vukosavljević
[objavljeno: 01.07.2007.]
.jpg)
