Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 18.Jan.2023, 12:18

I klizanje uspeva u Vojvodini

Odgovor zašto u našoj zemlji nije razvijen klizački sport više je nego jednostavan jer je usko povezan sa nedostatkom popularnih ledenih dvorana i brojem meseci sa ledom. Ako tome još dodamo činjenicu da je klizanje, prema nepisanom pravilu, u zapećku hokeja na ledu i građanskih smena za rekreaciju, kao i da lokalne samouprave pa i najviše sportske instance na nivou države ulažu nedovoljno u ovaj sport, odgovor je više nego izvestan. Ipak, podatak da naš Klizački savez >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << Srbije u svom sastavu ima 11 klizačkih klubova od kojih je trenutno 8 aktivno daje nadu da bismo uz adekvatnu brigu i ulaganje u doglednom vremenu mogli da računamo i na zapaženije međunarodne nastupe naših takmičara.

Prema istraživanjima profesora Federika Formentija, klizanje je nastalo pre oko četiri hiljade godina u južnoj Finskoj. Tadašnje klizaljke su bile veoma jednostavne, to jest sastojale su se samo od izglačane kosti na koju bi klizač stao. U Holandiji su, u 13. veku, prvi put napravljene oštrice od čelika i to kada su ljudi počeli i da se takmiče u brzom klizanju na tamošnjim zaleđenim kanalima. Kada je reč o umetničkom klizanju, ono je u sadašnjoj formi počelo da se razvija sredinom 19. veka u Engleskoj. Kao otac modernog stila umetničkog klizanja izdvaja se Amerikanac Džekson Hejns, koji je prvi u svoj program uneo pokrete iz baleta. Prvo Evropsko prvenstvo održano je davne 1891, a Svetsko pet godina kasnije.

Jedna od perjanica našeg klizanja na severu naše zemlje je Klizački klub ” Vojvodina” iz Novog Sada. O tradiciji, uslovima u kojima se pripremaju i takmiče i sportskim rezulltatima klizača iz Srpske Atine razgovavarali smo sa Svetlanom Trešnjić, predsednicom i trenerom kluba.

„Klizački klub Vojvodina je nakon prekida rada ponovo osnovan 2005. godine. Osnovna delatnost kluba je trenažni rad, obuka klizanja za decu, odrasle i studente Fakulteta fizičke kulture, organizacija takmičenja u umetničkom klizanju. Obuku klizanja i umetničkog klizanja radimo cele sezone, od oktobra do marta, u saradnji sa JP SPC Vojvodina. Na školicu klizanja smo izuzetno ponosni jer za sezonu više 200 mališana naučimo prvim klizačkim koracima, a inače osnovni cilj našeg kluba je da neprekidno popularizujemo klizački sport jer smatramo da je klizanje izuzetno kvalitetna i zdrava aktivnost za sve uzrasne kategorije. Iz mase tih klizača biramo najupornije i najtalentovanije i povlačimo u trenažni rad, gde dalje usavršavaju svoje klizačko umeće i dobijaju priliku da se takmiče. Poslednjih deset godina radimo i obuku klizanja za studente Fakulteta sporta i fizičkog vaspitanja u okviru predmeta Aktivnosti u prirodi. Na ovaj način pružamo šansu i studentima - budućim profesorima da nauče metodiku obuke klizanja koju će jednog dana primenjivatu u radu sa decom. Organizatori smo i dva velika takmičenja u umetničkom klizanju „Novi Sad na ledu“ (održava se svake godine u decembru) i Kup-a Vojvodine“ (održava se svake godine u martu). Tom prilikom okupimo oko 100 klizača iz Srbije, Makedonije, Hrvatske, Bosne i Hercegovine.

Kada je reč o trenažnom radu, trenutno imamo oko 24 takmičara, koji se takmiče u kategorijama juniora, mlađih juniora, kadeta C, B, A i interpretacija C, B, A (slova se odnose na uzrast)“.

Koji su takmičari trenutno najuspešniji odnosno najperspektivniji?

„Najuspešniji takmičari u našem klubu su: Ema Medović (kadetkinja B),Sofija Danilina (kadetkinja A), Marija Bazdireva (kadetkinja C), Mihail Bazdirev (kadet C),Dunja Trešnjić (mlađa juniorka),državni prvak Larisa Antonić (juniorka) - bronzana sa šampionata Srbije.

Do polovine sezone Dunja Trešnjić je osvojila potreban broj bodova za ulazak u juniorsku reprezentaciju. Ostali imaju još drugi deo sezone u kojem imaju priliku da se domogni našeg nacionalnog tima“.

Kalendar takmičenja u Srbiji ?

„U Srbiji ima nekoliko takmičenja i to su: Trofej Beograda (novembar), Kadetsko prvenstvo Beograda (decembar), Prvenstvo Srbije za mlađe juniore, juniore, seniore (novembar), Novi Sad na ledu (decembar) i Kup Vojvodine (mart)“.

Da li učetvujete na međunarodnim takmičenjima u inostranstvu?

„Učestvujemo i na međunarodnim takmičenjima koja su nam finansijski dostupna. Najviše izlazimo na takmičenja po evropskom kriterijumu od kojih se prvo održava u Celju (Slovenija), drugo u Beogradu (januar), u Sofiji (februar). Takođe odlazimo i u Makedoniju na međunarodni turnir SKOPLJE ON ICE, kada se ukaže prilika u Budimpeštu na razna interklub takmičenja, u Sarajevo.

Trenutno se spremamo sa četiri takmičarke da nastupimo na SKATE HELENI u Beogradu od 19.01. do 22.01. gde očekujemo učešće takmičarki iz više od 20 zemalja. Na tom takmičenju smo već osvajali medalje, što je ogroman uspeh za naš klub jer uglavnom se takmičimo sa klizačima koji cele sezone treniraju bez predaha“.

S obzirom na to da u našoj zemlji preko godine u halama nema dovoljno leda, kako se snalazite u takvim uslovima? Koliko znamo u Beogradi zakup ide i do 15 hiljada dinara, kakva je situacija po tom pitanju u Novom Sadu.

„Zakup leda u Novom Sadu po satu iznosi 11.040 dinara. Srbija inače se tretira kao klizački nerazvijena zemlja jer imamo izuzetno kratku klizačku sezonu. U Novom Sadu ona traje od oktobra do kraja marta, a u Beogradu nešto duže - od septembra do početka maja. Ledena dvorana na Spensu je u dosta lošem stanju. Mašina za čišćenje leda je često u kvaru pa kližemo po snegu, što je opasno kod nas klizačica jer kližemo bez dodatne zaštite i opreme. Ogroman problem imamo u nedostatku termina jer ledena dvorana nema dovoljno termina za sve klubove i građanske smene. Mnoga deca bi da treniraju posle škole klizanja umetničko klizanje ali kao vid rekreacije, a mi nemamo termine da im to ponudimo. Nadamo se da će najavljena rekonstrukcija sportsko-poslovnog objekta unaprediti i naš sport. I bilo bi dobro da građani dobiju jedno otvoreno klizalište pored zatvorenog, kako je to i predviđeno prvobitnim projektom, jer bi na taj način sportisti imali više trenažnog prostora u zatvorenoj ledenoj dvorani. Novi Sad to zaslužuje jer inače ima klizačku tradiciju još od vremena kada smo mi malo stariji svoje slobodno vreme provodili na klizalištu Sajmište i uživali u toplom čaju i druženju. I dan-danas je klizalište prepuno razdraganih klizača, što je samo pokazatelj da klizačku tradiciju treba negovati.

Da li postoji i da li funkcioniše reprezentacija?

„Reprezentacija funkcioniše, kao što sam napomenula, do polovine sezone imamo već jednu reprezentativku. To kod nas znači da će dobiti neka sredstva od Klizačkog saveza Srbije za letnji klizački kamp i plaćene odlaske na nekoliko takmičenja. Nije mnogo, ali i to nam znači jer su letnji kampovi po Evropi izuzetno skupi a važni su jer na njih idu i treneri gde stiču nova znanja od trenera iz celog sveta.

Malu finansijsku podršku dobijamo preko konkursa od Gradske uprave za sport i omladinu i od Pokrajinskog sekretarijata za sport i omladinu. One godišnje iznose oko 300.000 dinara i uglavnom su nam potrebne za organizaciju takmičenja. Klizanje je inače veoma skup sport. Profesionalne klizaljke za umetničko klizanje koštaju od 500 evra pa naviše. Kotizacije za učešće na takmičenja su oko 70 evra. Pored trenažnog rada na ledu svaki klizač bi morao za dobre rezultate da ima i treninge baleta, kondicije i slično.“

Ljubavi i snega za ovaj olimpijskim sport u Srbiji ima sasvim divoljno. Nedostaje nam više od toga, leda i brige (finasija) da bi i ovaj sport ušao u naše veliku olimpijsku porodicu. Što da ne i u uspešnu.

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...