Izvor: Blic, 30.Apr.2002, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
I agresivnost cveta početkom proleća
I agresivnost cveta početkom proleća
BEOGRAD - Ubistva, pokušaji samoubistava, napadi i drugi incidenti izazvani psihijatrijskim poremećajima, samo su vrh ledenog brega koji pritiska naše društvo. Nažalost, te pojedinačne situacije privlače veliku pažnju javnosti, ali su, u stvari, mnogo manje dramatične od onoga što naši građani zaista osećaju posle kriza, stresova, ratova, izbeglištva... - kaže za 'Blic' docent dr Ivan Dimitrijević, direktor Instituta >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << za neuropsihijatrijske bolesti 'Laza Lazarević'.
Poslednji incident koji je privukao pažnju javnosti dogodio se prošle nedelje, kada je policajac Novak Bejatović (39) ranio svog kolegu u Domu zdravlja za zaštitu radnika unutrašnjih poslova u Durmitorskoj ulici 9 u Beogradu. Bejatović je sat vremena u čekaonici vikao i protestovao protiv aktuelne vlasti i policije. Naoružan pištoljem i revolverom, on je u jednom trenutku zaplakao i zahtevao da ga saslušaju novinari. Kasnije je ispalio nekoliko metaka na policajce iz Interventne brigade, koja ga je ubrzo savladala.
- Svakog dana primimo između 600 i 800 pacijenata. Nisu svi teški slučajevi, ali ima mladih i porodičnih ljudi, ubica, osoba koje su pokušale samoubistvo, napuštenih i zaboravljenih od porodice i društva. Postoje 'specijalni' dani, kada se pojavljuje veći broj agresivnih pojedinaca ili onih koji su pokušali samoubistvo ili ubistvo. Proleće je vreme pogoršanja stanja ljudi sa poremećajima. Dolazi do opšteg buđenja i živosti, a diskriminisani, napušteni, odbačeni i zimom iscrpljeni pojedinci postaju svesni svoje nemoći. Žele nešto, a ne mogu to da postignu, što dovodi do različitih teških posledica - objašnjava Dimitrijević.
Policajci, vojnici, izbeglice i drugi učesnici ratova, nastavlja Dimitrijević, u 20 do 70 odsto slučajeva imaju psihološke probleme izazvane razaranjima i sukobima. Posledice zavise od težine stresova kojima su bili izloženi, njihove ličnosti i podrške koju dobijaju od porodice, okruženja i društva. - Najlakši su poremećaji spavanja, pad volje i nagona, zatim slede depresivnost, strah, zloupotreba alkohola, droge ili drugih supstanci. Najteže posledice su razne psihološke manifestacije koje smo mogli videti ovih dana. Govori se o vijetnamskom sindromu, a još ima ljudi koji vuku psihološke posledice iz Drugog svetskog rata - kaže Dimitrijević.
Među najugroženijima koji 'pucaju' su pojedinci koji se bave takozvanim stvaralačkim poslovima. Najčešće je reč o ljudima starosti između 30 i 50 godina, koji su sebe maksimalno opteretili, što ih vodi u fizičke probleme kao što je infarkt, na primer, ili dovodi do psiholoških posledica.
- Takvi ljudi, iako veoma opterećeni, uvek žele 'korak više' i hoće da postignu još bolje rezultate. To ih vodi u takozvane menadžerske bolesti, kao što su depresija, nervoza ili zloupotreba raznih supstanci - kaže Dimitrijević.
U 'Lazi Lazareviću' primljen je veliki broj izbeglica, prognanih i raseljenih. Njihovo zdravlje je, navodi Dimitrijević, veoma ugroženo gubicima članova familije, kuća, stanova i onim što su doživeli u ratovima. Mnogi od njih imaju psihološke poremećaje, a izvestan procenat je teško duševno bolestan. Z. Dojić Vijetnamski sindrom
Dušan Mihajlović, srpski ministar policije, rekao je nedavno da u narednom periodu očekuje porast slučajeva vijetnamskog sindroma.
- Ljudi zbog stresova i ratova kroz koje su prošli, pucaju sebi u glavu, potežu ruku na sebe. Svakodnevno registrujemo takve slučajeve, ali oni nemaju dovoljno pažnje u medijima i u nadležnim institucijama - izjavio je Mihajlović.
