Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 26.Sep.2018, 09:58   (ažurirano 02.Apr.2020.)

I Srbi iz Amerike podižu "Putinov hram" na Fruškoj gori

Dok se u Banjaluci tek udaraju temelji budućeg srpsko-ruskog duhovnog i kulturnog centra, u naselju Banstol kod Sremskih Karlovaca, na kapiji "Svete Fruške Gore", privodi se kraju zidanje crkve "Blage Marije", koju su svetski mediji već proglasili za "Putinov hram"!

Da senzacija bude veća, ovu crkvu, posvećenu žrtvama zločinačke akcije hrvatske vojske "Oluja", koju vladika sremski Vasilije podiže u ruskom stilu, pomažu i Srbi iz Amerike.

A za sterešinu hrama >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << vladika Vasilije je odredio protonamesnika Sinišu Hrvačevića, koji je ostavio parohiju u Klivlednu (SAD) i došao da sa porodicom, suprugom Jovanom i dva sina, živi na Banstolu.

Hrvačević je kao dete prošao izbeglički put od Visokog u Bosni, preko Bijeljine, do Amerike i vratio se da bude paroh u naselju koje su podigli prognanici na Fruškoj gori.

"2003. godine dobijamo papire za Ameriku i selimo se na Floridu. Tri godine kasnije ja upisujem bogosloviju "Sv.Arsenija I Sremca" u Sremskim Karlovcima, gde sam u toku školovanja upoznao sadašnju suprugu Jovanu. Po završenoj bogosloviji vraćam se nazad u Ameriku i upisujem Fakultet "Svetog Save" u Libertvilu kod Čikaga. U međuvremenu predajem papire za useljeničku vizu za suprugu Jovanu i ona dolazi 2014., kada se i venčavamo na Floridi", sažima svoj životni put mladi sveštenik.

Mesec dana nakon venčanja biva rukopoložen u čin đakona u manastiru Marca u Klivlendu od strane Vladike Istočno-američkog G. Mitrofana. Ubrzo nakon toga dobija sveštenički čin i prvu parohiju u mestu Jangstaun, Ohajo, gde provodi sledeće dve godine. Tu mladi bračni par dobija prvog sina Dušana, a otac Siniša zdušno radi na obnavljanju hrama i parohijskog doma.

Nakon toga dobija premeštaj u mesto Lorejn - Klivlend, gde staru crkvu iz 1927. godine takođe obnavlja, a novoustoličeni episkop američki G. Irinej ga zbog toga odlikuje činom protonamesnika.

Sjajna karijera mladog obrazovanog sveštenika u usponu. I više nego solidan materijalni položaj i za roditelje i njihove potomke. Međutim, on i supruga Jovana odlučuju da se vrate u Srbiju, na Banstol, mestu gde je Jovana kao izbegličko dete stigla sa sedam godine i provela detinjstvo, a on nedaleko odatle, u Sremskim Karlovcima, završio Bogosloviju.

Presudno za njihovu odluku da se vrate je, kažu, želja da im deca, (sada Dušan i Jovan, a daće Bog da bude još koje) odrastaju u Srbiji, u zdravoj sredini, sa babom i dedom...

"Tokom godina služenja uvideo sam kao sveštenik i otac da naša deca tamo polako gube srpski identitet i da se polako utapaju u američki. Naši ljudi tamo su se jako dobro snašli jer su vredni i čestiti ali većini je srce sa otadžbinom i zarobljeni su tu gdje jesu, sa željom da se jednog dana vrate u majku Srbiju, ali ih veže mnogo što-šta, deca, posao, materijalna stabilnost...", priča otac Siniša.

"Dok sam čekala useljeničku vizu, Amerika je bila moj san, a četiri godine koje sam provela tamo moj američki san je bio – da se vratim na Banstol. Za mene je ovo raj na zemlji, gde želim da odrastaju moja deca i da imaju pravo detinjstvo, kao što sam ga i ja imala", kaže Jovana.

Njihovu želju da se odreknu Amerike dodatno je pojačala vest da se na Banstolu gradi jedinstvena crkva "Blage Marije", posvećena žrtvama koje su obeležile i njihovo detinjstvo i živote njihovih najmilijih.

Siniša je u svojoj američkoj pravoslavnoj parohiji zdušno radio na prikupljanju pomći za podizanje novog hrama na Banstolu.

"Zbog ljubavi prema otadžbini naši ljudi sa velikodušnošću su se odazvali humanitarnim večerama koje sam pokrenuo sa još par naših ljudi, jako obradovani da će nići jedan takav hram, od takvog značaja za srpski narod, a pogotovu za nas izbeglice iz Krajine i Bosne. Na tri humanitarne večeri na Floridi, u Klivlendu i u Kaliforniji (na parohiji vojvode Momčila Đujića), prikupljeno je oko 20 hiljada američkih dolara", priča Siniša.

Na pitanje, kako američki Srbi gledaju na to da se na Fruškoj gori podiže srpska crkva u ruskom stilu, koju su mediji već nazvali "Putinov hram", Hrvačević odgvovara: "Naši ljudi iz Amerike, ali i Kanade, Australije, Novog Zelanda i širom Evrope, u prvom redu hoće da pomognu podizanje jedne bogomolje posvećene žrtvama povampirenih ustaša. A što se tiče nezvaničnog naziva da je ovo i "Putinov hram", nisam čuo da je i jednom mom parohijanu to zasmetalo, jer srpski narod i ovde i u Americi hrli ka Rusiji i tamo svoje nade polaže. I Srbi u Americi, i ako tamo žive, i pored večitog rivalstva Amerike i Rusije, uvek srcem pretežu bratskoj Rusiji i ponose se pravoslavnim gospodarom Putinom".

Preko visokih diplomatskih predstavnika Rusije Vladimiru Putinu je sa Banstola već upućen poziv da poseti Frušku goru i hram srpsko-ruskog prijateljstva, koji još "od temelja" nosi njegovo ime.

"Mi se iskreno nadamo da će kupole našeg hrama biti podignute pre Putinove posete Srbiji i da ćemo s ponosom moći da ga dočekamo na kapiji Svete Srpske Gore, ako on naš poziv prihvata ", kaže protonamesnik Hrvačević.

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...