Izvor: Politika, 06.Jun.2008, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Hoćeš baklju, evo ti baklja!
Na početku suđenja napadaču na žandarma prilikom masovne tuče na stadionu „Crvene zvezde”, govorili su i optuženi Uroš Mišić i žandarm Nebojša Trajković
Devetnaestogodišnji Uroš Mišić, negirao je juče na početku suđenja da je na utakmici Crvene zvezda – Hajduk, odigranoj 2. decembra 2007. godine na Marakani, žandarmu Nebojši Trajkoviću gurao baklju u usta i tako pokušao da ga ubije. On je, pred sudskim većem Okružnog suda u Beogradu, ispričao >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << da je „mislio da je Trajković ’grobar’ koji je došao na severnu tribinu”. Optuženi je dodao i da se „zapitao odakle ’grobaru’ toliko drskosti i smelosti da dođe na severnu stranu stadiona”.
– Seo sam na severnu tribinu. Pogledao sam prvo poluvreme i krenuo ka izlazu. Video sam gužvu na gornjim tribinama. Pitao sam šta se dešava na šta mi je jedan od navijača rekao da su tu „grobari” i da biju. Progurao sam se i video jednog od „grobara” kako nasumice maše rukama. Probio sam se i šutnuo ga u butinu. Uzvratio mi je. Otvorenom šakom me je udario u nos. To me je dodatno iznerviralo, pa sam od navijača pored mene uzeo upaljenu baklju. Uspeo sam „grobaru” da prislonim baklju na leđa. Počeo je da beži, a jedan stariji čovek me je odgurnuo – ispričao je Mišić iznoseći odbranu.
Optuženi je ispričao i da je uspeo da stigne „grobara” i da ga uhvati za majicu, ali i da je on, uprkos tome, uspeo da pobegne.
– Gađao sam ga bakljom, ali ni jednog trenutka nisam pokušao da mu je gurnem u usta, niti da ga ubijem. Sve je trajalo kratko, oko 15 sekundi. Tek kasnije sam, na televiziji, video da je on policajac – istakao je Mišić.
U odbrani, koju je iznosi „mehanički”, optuženi je rekao i da mu je „istinski žao što je udario gospodina Trajkovića”. Mišić je pred većem rekao i da mu je žao roditelja i da oni sve ovo teško preživljavaju.
– Žao mi je što nisam išao na matursko veče, ali pre svega želim, još jednom da istaknem, da nisam želeo da ubijem Trajkovića – rekao je Mišić.
Posle ovih njegovih reči, Mišićeve školske drugarice koje su došle na suđenje su zaplakale. Ni njegova majka, koja je takođe prisustvovala suđenju, nije mogla da sakrije suze.
Posle dvočasovne pauze, zbog lažne dojave da je u Palati pravde postavljena bomba, pred sudskim većem, u svojstvu oštećenog, pojavio se i Nebojša Trajković.
– Sreća je roditelja Uroša Mišića što je ostao živ i što nisam pucao dok mi je stavljao baklju u usta. Šta sam uradio i koga sam povredio da bih bio meta ovakvog divljanja? Zapitao bih ovog malog ovde, ko stoji iza njega, ko ga je nahuškao da to uradi. Zato je i on ovde sada žrtva, dok su drugi napolju, on čami u zatvoru – rekao je Trajković, obraćajući se Mišiću.
Tokom dvočasovnog svedočenja, Trajković je ispričao da je kobnog dana došao po zadatku, na „sever” sa kolegama, u civilu. Ispričao je i da mu je u jednom trenutku prišao Mišić i uz psovke mu rekao: „Gde ćeš žandare, pratimo te već satima”.
– Sledećeg trenutka me je udario u genitalije i pesnicom u glavu. Vukli su me 15-20 metara, udarali, čupali, cepali majicu, da bi Mišić u jednom momentu stao ispred mene, i pokušavajući da me udari govorio: „Hoćeš baklju, evo ti baklja”. Sklupčao sam se i branio rukama. Tada sam izvadio pištolj, delile su me sekunde da li da pucam ili ne – ispričao je Trajković.
Žandarm je, kako je rekao na kraju svedočenja, na sigurno stigao tek kada je preskočio ogradu tribine, pri čemu su mu se u ruku zabijali šiljci koji se nalaze na vrhu. Još se leči od povreda i ožiljaka. Suđenje se nastavlja.
M. Derikonjić
[objavljeno: 07/06/2008]
