Izvor: Blic, 24.Jan.2004, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Hoće da me slome
Hoće da me slome
Ne žalim ni zbog čega što sam uradio i kada bih ponovo morao da se nađem u toj situaciji i postupim kako sam postupio ne bih oklevao nijednog trenutka... Izvadio sam Tomislava iz zatvora i poslao kući jer su mi tako njegovi roditelji rekli. Plakali su mu i otac i majka, molili su me da budem siguran da je njihovo dete prešlo granicu i selo u avion. Ispunio sam obećanje.'
Bio je to jedan od najtežih trenutak u mom životu - stajao sam u graničnoj >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << zoni, iako nisam smeo da budem tamo, i verovatno poslednji put video Tomu, čoveka koji je zauvek ostao u mom srcu, s kojim sam nekoliko godina delio zlo i dobro, a sada ne znam ni da li je sve u redu s njim. Javili su mi da jeste, ali ja bih voleo da to vidim svojim očima. Ovim ljudima ovde to nije bitno, oni to ne shvataju! Ne shvataju da su uništili život jednog mladića, a trude se da unište i drugi jer smo mi za njih samo ‘glupi stranci’, nebitne ličnosti. Ja ću da se borim', navodi u svojoj ispovesti 'Blicu' Nenad Jovanović, apsolvent američkog koledža u Oukdejlu, koji je izbačen iz škole jer je branio svog kolegu iz Hrvatske Tomislava Pančića.
Jovanović poslednjih meseci praktično živi u ilegali, u pomoć su mu priskočili advokati Timoti Matimor i Robert Ković, koji ga zastupaju besplatno, pomoć su mu ponudili i neki profesori sa njegovog koledža koji su protestovali kod dekana. Majka Mirjana, koja živi u Beogradu, poslednji put se čula sa sinom pre Božića.
Šansa ili propast 'Nađe se čovek u okolini u kojoj ga smatraju uljezom, u kojoj je prisiljen da se oseća kao vanzemaljsko biće, ta okolina lagano izvlači iz njega svaku ljudsku osobinu i to je ovde gde sam ja, nepoznato. Došao sam na kraj sveta u mesto koje zovu ‘raj’. Iskren da budem, daleko je ovo od raja, mnogo daleko, ovo je zemlja robovlasnika. Ovde ljudi poseduju druge ljude, ali ne pomoću bičeva, već pomoću svemoćnog novca. Ovo je jedan veliki mašinski pogon, gde čovek nije individualac, već jedan mali deo bez koga celina ne može da funkcioniše. Moraš biti hladan, bez ikakvih emocija ili ikakvog prava, tu si samo da bi radio i ćutao, a ako se pokvariš odmah gledaju da te zamene ili pak odstrane iz sistema, jer si kao takav nepoželjan...' 'Došao sam ovde jer su mi pružili šansu, da se oprobam u ovom svetu vizuelnog i fizičkog, ali nikakvog psihičkog zadovoljstva, valjda da bih uradio nešto sa svojim životom. I bili su u pravu. Uradio sam nešto sa svojim životom i to tačno ono što sto su oni hteli, ali daleko od onoga što sam ja želeo... Izvukli su iz mene ono što sam nekada imao: iskrenost, volju, orijentaciju u vremenu i prostoru, svesnu sliku onoga šta jesam, a ne onoga što bih mogao da budem i što želim da budem... Počeo sam da živim u iluzijama i lažima, jer ovo je stvarnost samo ako zauvek ostaneš u ‘wonderlandu’, ali čim ga napustiš, sve magije se gube i zauvek nestaju. Vraćaš se u realnost, kao posle najlepšeg sna, razočaran što više nije sve kao u bajci.'
Moj prijatelj Hrvat 'Ipak me je ovo mesto spojilo sa jednim čovekom, možda najvećim i najboljim ljudskim bićem koje sam upoznao u životu. Iako je moj prijatelj iz Hrvatske Tomislav Pančić ‘jedan od onih’ za koje su mi pričali da nisu dobri, prevarili su me. Ja sam živeo s njim, delili smo sve što smo imali i nikada mi ništa nije smetalo kod njega... Postali smo veliki prijatelji iako su navike, osobine i običaji sredine iz kojih smo došli, još davno razdvojile jedan narod... Sada su to dva naroda, poznata u svetu kao krvni neprijatelji iako pričaju istim jezikom, imaju ista imena i dalje žive isti život... Mi smo mlađa generacija i učili su nas da ne razmišljamo o tom drugom narodu, jer su oni loši, a mi smo dobri, tako valjda treba da bude, ne znam?!'
'A naše prijateljstvo se nije uklapalo u opštu sliku, i ovde, u Americi, uključio se alarm. Sredina je bila upozorena da se dešava nešto što ne pripada ovde, nešto što oni ne mogu da razumeju - čvrsto prijateljstvo između dva vanzemaljca sa planete koju su vladari ovog ‘raja na zemlji’ razdvojili pre nekog vremena i niko im nije sudio zbog toga... Ni to im nije bilo dosta, pa su onda pokušali i jednu polovinu da razbiju na manje komade, ali nisu uspeli, jer se manji komad teže lomi...'
Uradio bih isto 'Pitao me je moj prijatelj Tomislav da li sam ljut na njega!? Ne! - rekao sam! Da sam mogao da biram čoveka s kojim bih živeo ovde ili u bilo kojoj drugoj zemlji, uvek bih izabrao njega... Da sam mogao da biram čoveka s kojim bih provodio trećinu svakog dana u dva kvadratna metra prostora, opet bih izabrao njega. Da sam mogao da biram čoveka s kojim, ne zbog koga, ću biti izbačen iz škole, ne bih izabrao njega jer je dobar i pošten čovek, i niko od nas dvojice nije zaslužio ovakav kraj... Nažalost, našli smo se u istom paklu. Njega su uhapsili i zatvorili kao najgoru životinju, nisu mu ni prava pročitali, stavili su ga u zatvor s najvećim kriminalcima i ubicama, u zemlju su zakopali čoveka koji u životu nije mrava zgazio i koji je uvek govorio i činio samo dobro... Njega su uništili, sad bi da to urade i sa mnom, ali se neću tako lako dati. Pozdrav redakciji ‘Blica’ i mojoj majci!' M. Ivanović - R. Pivljanin
