Izvor: Politika, 19.Feb.2008, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Hitac u glavu na radnom mestu
U prošloj godini 15 policajaca izvršilo je samoubistvo. – Uzroci ovih događaja proizlaze iz prirode posla kojim se bave , a odgovornost bi trebalo da snose njihovi rukovodioci, ocenjuje kriminolog Zlatko Nikolić
Policajac R.R. (33) izvršio je samoubistvo službenim pištoljem, krajem januara ove godine u porodičnoj kući u Veterniku. Objavljeno je da je mogući razlog ovog tragičnog čina – griža savesti zbog toga što je pre nešto više od godinu dana učestvovao >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << u saobraćajnoj nesreći u kojoj je jednaosoba poginula. Ovo je nažalost samo jedan u nizu slučajeva da se policajac odlučio da digne ruku na sebe, budući da je u prošloj godini najmanje 15 pripadnika MUP-a Srbije počinilo samoubistvo. Ova samoubistva su izvršena službenim pištoljima, a najčešće na radnom mestu.
Doktor Zlatko Nikolić, viši naučni saradnik u Institutu za kriminološka i sociološka istraživanja, kaže za „Politiku” da se policajci ubijaju službenim pištoljima zbog toga što im je to oružje dostupno. On kaže da uzroci ovih događaja proizlaze iz prirode posla kojim se bave, a da bi odgovornost trebalo da snose njihovi rukovodioci.
– Posao policajca, kao i osoba u službama koje se bave obezbeđenjem ljudi, objekata i novca, vrlo je stresan, a često su uslovi u kojima žive i rade jako loši. Ljudi jednostavno ne mogu da izdrže 30 ili 40 godina tolikog stresa pa zapadnu u jarost i depresiju, koje u stvari predstavljaju neku vrstu odbrambenog mehanizama – kaže Nikolić.
U prostorijama policijske stanice u Subotici, u oktobru prošle godine, hicem iz službenog pištolja u glavu ubio se policajac D. R. Ljudi koji su ga poznavali rekli su da je, uprkos požrtvovanosti na poslu, na radnom mestu trpeo poniženja, šikaniranje, uvrede kao i da je jednom bio suspendovan. Oni navode i da ga je supruga prethodno ostavila.
– Samoubica svojim ponašanjem optužuje sredinu što mu nije pružila utehu i pomogla. On ovim činom poručuje„vidite šta ste mi učinili”, „zar me niste videli”,„zar ne znate da sam patio”. To su njihove nepisane poruke, pored onih pisanih koje neki od njih ostavljaju. Policajci po nepisanom pravilu samoubistva vrše na radnom mestu da bi kaznili one koji ih nisu videli kao ljude, već samo kao raspored i podređene brojke – objašnjava Nikolić.
Prema rečima našeg sagovornika, često u policijskoj službi postoji prikriveni mobing.
– Neko prosto nema mogućnosti za bilo šta jer nije simpatičan šefu. Dodatni stres prouzrokuju uslovi u kojima rade, izloženost raznim primamljivim nezakonitim ponudama od kojih se pamet zavrti, kao i odbojnost većine mladih ljudi prema policiji zbog čega su često nepoželjni na mestima za zabavu. Dodatni udarac je recimo ukoliko im se desi da nekoga uhapse, pa tu osobu ubrzo oslobode, navodno usled nedostatka dokaza. Za tog policajca posao više nema smisla. Njemu preostaje socijalna sredina, vera u ljude, u sebe i da nekom pripada. Policajci koji su se ubili nisu imali ovakvu podršku okoline – ocenjuje naš sagovornik.
U policiji je, smatra Nikolić, važno da se obavljajuredovna testiranja i utvrdi da li i kako osobe reaguju na frustracije i stres. Veliki broj policajaca pati od posttraumatskog stresnog poremećaja. Po pravilu bi, ocenjuje Nikolić, trebalo da se posle stresnih akcija kao što su oslobađanje talaca ili pucnjave u kojima izgube partnera, policajci oslobode delikatnih poslova.
– Svaki policajac kojije učestvovao u stresnom događaju, ne bi trebalo sledećih mesec-dva da bude na istom položaju i poslovima. Takođe, trebalo bi mu pružiti psihološku i psihijatrijsku pomoć. Mislim da postoji propust u rukovođenju i organizovanju policije, jer nisu ovi policajci tek tako stigli do samoubistva. Neko je morao da vidi i da zna kako su se osećali. Predložio bih da se rukovodiocu organizacione jedinice gde se policajac ubije na radnom mestu,odmah da otkaz jer on ništa ne vidi. On samo naređuje i komanduje, ne vidi ljude već brojke i rasporede. On bi trebalo da snosi odgovornost za to što se dogodilo – napominje Nikolić.
Ukoliko se još, smatra Nikolić, u obzir uzme i činjenica da je određeni broj policajaca kod izbora poziva imao negativnu selekciju, „ne čudi što ne mogu da izdrže toliki stres”.
– Osim onih koji su završili srednju policijsku školu, većina njih se opredelila za poziv policajca jer nisu imali šta drugo. Oni završe kurs i postanu policajci. Uglavnom ne dobiju ono čemu su se nadali, pa je logično da ne mogu da izdrže toliki stres – zaključuje Nikolić.
Danijela Vukosavljević
[objavljeno: 20.02.2008.]
