Izvor: Glas javnosti, 18.Avg.2008, 07:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Hiljadu strana dokaza
BEOGRAD - Šest meseci bilo je potrebno sudiji Milimiru Lukiću da napiše pisano obrazloženje prvostepene odluke, kojom je 26 okrivljenih na čelu sa Miloradom Ulemekom Legijom osuđeno na ukupno 465 godina zatvora. Obrazloženje na 1.003 strane obuhvata trogodišnje izvođenje dokaza protiv „zemunaca“ optuženih za 18 ubistava, tri otmice i dva teroristička napada.
Na prvih 60 strana presude sadrži sva krivična dela sa činjeničnim stanjem i kaznama, dok je ostatak posvećen >> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti << analizi odbrane, iskazima svedoka, svedoka-saradnika, veštaka i oštećenih, svi saslušani tokom procesa koji je počeo 22. decembra 2003, kao jedinstven postupak u okviru suđenja ubicama premijera Zorana Đinđića. Milorad Ulemek Legija presudom je predstavljen kao vođa zemunskog klana, a sudija Lukić kaže: „Tokom 1999. i 2000. Ulemek je sa, pokojnim Dušanom Spasojevićem i Miletom Lukovićem, organizovao bandu u cilju vršenja krivičnih dela i radi sticanja finansijske ili druge materijalne koristi ili moći“.
U ovom postupku Legija je osuđen na 40 godina zatvora za pokušaj ubistva svedoka saradnika LJubiše Buhe Čumeta i ubistvo njegovog vozača Ivice Nikolića. Za otmicu Milije Babovića, dizanje u vazduh Buhine firme „Difens roud“ i bacanje bombi na sedište DSS u Beogradu dobio je 15, a za „udruživanje“ pet godina zatvora.
„ZEMUNCI“ OSLOBOĐENI ZA 10 DELA
Legija nije kriv za ubistva Branislava Lainovića Dugog, Zorana Uskokovića Skoleta, Miloša Stevanovića, Todora Gardaševića, Srđana LJujića, Željka Bodiša, Sredoja i Zorana Šljukića, Jovana Guzijana, Radeta Cvetića, Ivice Jovanovića, Željka Škrbe i Nenada Batočanina. Oproštene su mu i otmice Vuka Bajruševića i Suvada Musića. Zbog nedostatka dokaza da su pomagali u ubistvu Lainovića, sud je oslobodio i Aleksandra Simovića, Nikolu Bajića, Milana Jurišića Jureta, Sretka Kalinića i Vladimira Milisavljevića. Zbog apsolutne zastarelosti krivičnog gonjenja za zločinačko udruživanje, sud je odbio optužbe za 24 okrivljena. Za Nenada Opačića odbijena je optužba da je pomagao posle ubistva Velibora Iličića, jer je i ovo delo „otpalo“ zbog zastarelosti. Zbog nedostatka dokaza Aleksandar Zdravković je oslobođen optužbe za učešće u otmici Slobodana Radosavljevića.
DEMONSTRIRALI SILU I MOĆ
Zemunski klan je, navodi se, imao veliki uticaj na političku, izvršnu, sudsku vlast i medije. Miniranjem „Difens rouda“ i sedišta DSS pokušali su da ostvare svoje ciljeve: „Želeli su da ostvare dva cilja. Prvo da Vladi Srbije, koja je krenula u obračun sa organizovanim kriminalom, demonstriraju odlučnost i snagu kriminalne moći i drugi, da mogućeg insajdera Buhu finansijski unište i ućutkaju“. O „bombi na DSS“, piše da su vođe grupe želele da izazovu političke sukobe i tenzije među strankama, da bi se oni pojavili kao „faktor u razrešenju tih sukoba“. Zbog toga, navodi se, sud ocenjuje da je klan „ugrozio normalan rad i funkcionisanje vlade“. U presudi se konstatuje i da su „zemunci“ sarađivali sa čelnim ljudima iz policije i BIA, poput Milorada Bracanovića i Pažina, koji su „pokrivali“ njihova zlodela.
Analizom Ulemekove odbrane, sud je zaključio da je „neiskrena i neuverljiva“ i „kontradiktorna sama sebi“. Ulemek je, ističe se, priznao određena dela, ali ona, primećuje sudija, uglavnom nisu bila predmet postupka, a Legija je time želeo da težište dokazivanja prebaci na nepredmetne radnje i izazove određeni efekat u javnosti.
Na 40 godina osuđeni su i Miloš Simović, Vladimir Milisavljević i Sretko Kalinić (svi u bekstvu). Pet godina manje robijaće Aleksandar Simović, Nikola Bajić i Đorđe Slavković. Milan Jurišić Juriško dobio je 34, Milan Glišović 32, Dušan Krsmanović i Milan Jurišić Jure (u bekstvu) po 20, Darko Milićević 13, a na po tri godine manje Milomir Kaličanin i Selman Hamidović (u bekstvu).
Dalibor Nišavić kažnjen je sa 9,5 godina, Slobodan Pažin 7,5, Milan Drča pet, na koliko su osuđeni i Milan Jovanović, Darko Milić, Saša Petrović i Dragan Miladinović. Pola godine manje dobili su Srećko Trajković i Bojan Dolić, a Toni Gavrić i Predrag Maletić po tri godine zatvora. Stav suda je da, nijedna odbrana nije u potpunosti uverljiva i istinita, niti da su pruženi dokazi koji bi potkrepili njihove priče o nevinosti.
Aleksandru Simoviću sud je zamerio što se u dužem periodu u okviru organizovane grupe, u kontinuitetu, bavio kriminalom, ugrožavajući živote drugih. Simović je osuđen za devet ubistava, pokušaj ubistva i tri otmice.
Bivši policijski načelnik Slobodan Pažin dobio je istu ocenu. Pažin, navodi se, nije uverljivo objasnio „bliske kontakte“ sa Spasojevićem koji su „očigledno prevazišli potrebe službe u kojoj je radio“. Pažin je kriv zbog neprijavljivanja krivičnog dela i počinioca.
Dušanu Krsmanoviću, koji se pokajao i sve priznao, sud je kao otežavajuću okolnost „uzeo“ ranije osude. Ističe se i da je prilikom izvršenja krivičnih dela „ispoljio veliku upornost“. Olakšavajuća okolnost mu je „emocionalna nestabilnost ličnost“, čiji je intelekt u donjim granicama proseka, zbog čega je manje sposoban da shvati značaj dela. Krsmanović je kriv za učešće u 10 ubistava, jedan pokušaj ubistva i tri otmice.
Olakšavajuća okolnost Milana Jurišića-Juriška bile su njegove nepune 22 godine i to što nije osuđivan. Prevagnuo je, međutim, način izvršenja krivičnih dela. Juriško će zatvorsku kaznu ležati zbog dva ubistva i jedne otmice. Nekadašnji pripadnik DB, Toni Gavrić priznao je da je za potrebe klana odavao informacije za novac. Sud je zaključio da je Gavrićev intelekt u „granicama superiornih“ i osuđen je zbog zloupotrebe službenog položaja.
Da bi stekli finansijsku moć „zemunci“ se bavili i otmicama. Polovina novca išla je Ulemeku, a ostatak je Spasojević delio članovima grupe prema nahođenju. Tako su od otmice Milije Babovića „zaradili“ 10,5 miliona evra, Suvada Musića 350.000 evra, a Vuka Bajruševića 1,5 miliona maraka.
Okrivljeni su dužni da plate troškove procesa, svaki po 20.000 dinara paušala, plus troškove koji će naknadno biti obračunati. Svi kojima je izrečena kazna zbog otmica moraće da solidarno vrate novac žrtvama, a pravo na odštetu imaju i porodice ubijenih, Buha i DSS.
Sudsko veće je, sem Čumetu, najveće poverenje poklonilo i iskazima svedoka saradnika Miladinu Suvajdžiću i Dejanu Milenkoviću Bagziju, kojima su za uzvrat „oprošteni“ svi zločini.
Ma odmorite nas vise sa tom bagrom, uhapsite one koji su u bekstvu i zavrsite sa njima. Kako vam se ne smuci to smaranje i prepisivanje vec odavno napisanih tekstova.
