Izvor: Blic, 09.Avg.2004, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Heroinsko bratstvo Srba i Bugara
Heroinsko bratstvo Srba i Bugara
Ubistvo Milča Boneva, zvanog Baj Mile, u Bugarskoj pokazuje da na balkanskom putu droge dolazi do pojave novih velikih krijumčara- kaže za 'Blic' Marko Nicović, predsednik Borda direktora Međunarodnog policijskog udruženja za borbu protiv narkotika.
Bonev je, prema Nicoviću likvidiran jer je postao previše jak i nezavisan.
Obaveštajne sluŽbe kontrolišu krijumčarenje
- Slične promene događaju se i u >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << Srbiji, gde će uskoro glavnu ulogu u krijumčarskoj strukturi preuzeti 'mladi lavovi', ljudi iz podzemlja koji nisu previše poznati široj javnosti , tvrdi Nicović povodom surove likividacije Boneva i petorice njegovih pratilaca u Sofiji.
Promene na krijumčarskom putu koji ide iz regiona zlatnog polumeseca, koji čine Avganistan, Iran i Pakistan, preko Balkana ka zapadnoj Evropi i Americi izazvane su, objašnjava Nicović, većim količinama heroina.
- Od jeseni prošle godine balkanskim putem droge mesečno prolazi 10 tona heroina, dok je raniji promet iznosio oko četiri tone. Šverceri su procenili da je bezbednije krijumčariti drogu preko Evrope nego direktno iz Azije za Ameriku. Sivi departmani, odnosno delovi svetskih i lokalnih obaveštajnih službi koji kontrolišu krijumčarenje, odlučili da uklone velike i ojačale kriminalce sa tog puta, kako bi imale potpunu kontrolu - priča Nicović.
Dušan Janjić, koordinator Foruma za etničke odnose koji je proučavao organizovani kriminal, smatra da je za balkansku mafiju presudan odnos srpskog, bugarskog i makedonskog podzemlja.
- Trenutno u Bugarskoj opada posao ilegalne trgovine ljudima preko Srbije, jer su odnosi sa Evropskom unijom liberalizovani, pa više nema potrebe za krijumčarenjem. To izaziva sužavanje kriminalnih mogućnosti, što može dovesti do međusobnih sukoba. Osim toga, bugarska vlast je primorana da, zbog veza sa EU, svodi kriminal na prihvatljivu meru, a to izaziva pritisak na tamošnje podzemlje i tu takođe treba tražiti moguće uzroke sukoba. Izuzev šverca heroina na poznatom balkanskom putu, bugarski kriminalci su Srbiji dosta koristili za pranje novca kroz osnivanje malih preduzeća i navodne investicije - objašnjava Janjić.
Veze srpskog i bugarskog podzemlja javnost je mogla uočiti tokom akcije 'Sablja', ali su i ranije postojali dobro razrađeni kanali.
Mafijaške diskoteke
Prema pisanju bugarskih medija, krajem devedesetih godina, izvesni narko-diler Poli Pantev bio je čovek za vezu bugarskog podzemlja sa, između ostalih, Sretenom Jocićem, zvanim Joca Amsterdam. Pantev je likvidiran 9. marta 2001. godine u jednom hotelu u Arubi, a Joca Amsterdam je uhapšen 20. juna 2002. godine i izručen Holandiji. Jocića je, prema navodima bugarske štampe, zamenio Nenad Milenković, član zemunskog klana koji je ubrzo uhapšen i izručen Srbiji i Crnoj Gori. Milenkovićev partner u Sofiji, kako pišu bugarski mediji, bio je izvesni Konstantin Dimitrov, ali je i on ubijen u Amsterdamu, a nasledio ga je Milčo Bonev, bivši policajac i komandos.
Janjić kaže da bi srpska država morala bolje da prati stanje u Bugarskoj ukoliko želi da reši svoje probleme.
- Srpska vlast bi trebalo da bude posebno oprezna zbog veza bugarskih, srpskih i makedonskih specijalnih jedinica. Te veze su naročito ojačale tokom albanske pobune u Makedoniji. Bugari, Srbi i Makedonci su trojstvo bez koga nema balkanskog podzemlja. Bugarska je za srpsko podzemlje, pre svega, bila tranzitna zemlja ka Avganistanu. U Sofiji postoje diskoteke sa odeljcima koji pripadaju bugarskoj, turskoj, albanskoj ili srpskoj mafiji i gde se uspostavljaju poslovi. Najzad, Bugarska je uvek bila privremeno utočište za srpske kriminalce koji su se tamo sklanjali posle prljavih poslova. Naša država neće moći da reše problem organizovanog kriminala na Kosovu, bez Bugarske, kao bočnog osiguranja - tvrdi Janjić.
Zoran Dojić
