Izvor: Blic, 23.Apr.2008, 08:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Hendikep ga ne sprečava da bude odličan učenik
VLASOTINCE - Đak prvak Aleksandar Vidosavljević (8) iz Vlasotinca od svoje druge godine boluje od cerebralne paralize i nalazi se u invalidskim kolicima, ali zahvaljujući solidarnosti drugarica i drugova i nastavnika OŠ „Siniša Janić" u toj varoši, mališan se ne oseća hendikepiranim jer nastavu pohađa sa zdravom decom. Aleksandar kaže da kad poraste biće istraživač u džungli.
Da nije te solidarnosti, Aleksandra bi njegovi roditelji Jelisaveta i Miroslav >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << morali da vode u Školu za decu sa posebnim potrebama u dvadesetak kilometara udaljenom Leskovcu.
- Veoma sam zahvalna školskom osoblju jer je usrećilo i nas i naše dete. Direktor Goran Mitić je obećao da će odeljenje I/2 do četvrtog razreda koristiti istu učionici u prizemlju i otvorio je, specijalno za naše dete, ulazna vrata bez stepenica, koja godinama nisu bila u funkciji. Dozvolili su i meni da tokom nastave dežuram u jednoj od kancelarija kako bi se Aleksandru našla pri ruci - priča majka Jelisaveta.
Aleksandar, jedino dete Jelisavete i Miroslava, na polugodištu je bio odličan, a njegovi najomiljeniji predmeti su, priča učiteljica Stanija Ilić, srpski jezik i svet oko nas, pa zato ne čudi što ovaj dečak u kolicima sanja o životinjama koje ne može da sretne u svom okruženju.
- Kad porastem baviću se istraživanjem u džungli. Mnogo volim divlje životinje. Stalno ih gledam na televiziji i preko interneta. Jednog dana ću sigurno otići u džunglu - priča studljiv ali elokventni dečak, kome osmeh ne silazi sa usana.
Zbog otežane motorike ruku, Aleksandar na časovima više odgovora usmeno, a domaće zadatke pa i predmet fizičko vaspitanje obavlja uz pomoć drugarica i drugova, među kojima kao najbolje izdvaja Kseniju Kocić i Veljka Cvetkovića.
- S njima sam odrastao, igramo se zajedno i posle škole - objašnjava i dodaje da, ipak, najviše voli fizičko. - Zato što se lepo družimo u školskom dvorištu.
Učiteljica Stanija Ilić kaže da je mali Aleksandar veoma omiljen u školi.
On je komunikativan, slobodan, tolerantan i prijateljski raspoložen prema svima. Poseduje veoma razvijeno logičko mišljenje, sposobnost zaključivanja i na časovima je vrlo aktivan. Ne stidi se da traži pomoć kada mu treba, ali ume i lepo da se zahvali. Deca se pretiču ko će ga pre sačekati na ulazu, ko će mu pre pomoći, a njegov široki osmeh svima nama donosi radost - priča Aleksandrova učiteljica.
Neodgovarajuća kolica
Malom Aleksandru su lekari iz klinike „Miroslav Zotović" u Beogradu, gde se lečio šest godina, prepisali lagana invalidska kolica za decu, ali zdravstvena komisija u Leskovcu odbila je da postupi po tom uputu pa su roditelji morali da pozajme teška i glomazna kolica za odrasle.
- Kupiću ja njemu odgovarajuća kolica, samo da prikupi malo novca, ali me boli takav postupak zdravstvenih radnika - veli otac Miroslav.
.jpg)
