Izvor: Blic, 31.Avg.2001, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Haški tribunal ima dovoljno podataka za optužnicu
Haški tribunal ima dovoljno podataka za optužnicu
BEOGRAD - Dokumentaciono-informacioni centar 'Veritas' je u martu 1995. godine predao 'dosije Lora' Tribunalu u Hagu, a dopunu predmeta, koja sadrži spis Vojnog suda u Splitu o stradanju civila Gojka Bulovića i Nenada Kneževića, predali su u martu 1999. godine. Do danas ovaj sud nije započeo intenzivnu istragu 'slučaja Lora' i, prema rečima Save Štrpca, predsednika 'Veritasa', 'teško da će doći na red'.
>> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << />- Haški sud nikada neće odbiti dokaze, ali to su mrtve istrage za razliku od intenzivnih gde se u okviru tima istražitelja odrede grupe koje dobijaju tačan zadatak. Do sada ih je bilo samo tri - 'Gospić', 'Medački džep' i 'Oluja'. Haški sud neće provesti istragu o mnogim događajima i zato podržavaju istrage pred nacionalnim sudovima. Oni će ići na 'krupne ribe', pa se može desiti da neko od generala ili neko iz civilnih struktura vlasti odgovara u Hagu po principu komandne odgovornosti - kaže Štrbac.
Prema njegovim rečima, u situacijama kada ne vodi istragu, Haški sud izdaleka prati šta se dešava sa predmetom. Znajući za takav stav Tribunala, kaže Štrbac, u Hrvatskoj se 'preduzmu dve-tri istražne radnje godišnje, Haški sud je zadovoljan da se nešto dešava i to im je opravdanje da ne preduzmu intenzivnu istragu'.
- Prošle jeseni hrvatska strana je tražila da im se dostavi identitet svedoka čiji su iskazi pod šifrom objavljeni u medijima i na sajtu Komiteta za ratne zločine. Krajem maja ove godine dobili su odgovor. Samo tu se izgubila godina dana - ističe Štrbac.
Dalji korak bio bi saslušanje svedoka i tu postoje tri mogućnosti: da se svedoci pozovu pred sud koji vodi postupak, da ih istražne sudije koje vode postupak saslušaju u Jugoslaviji, ili da ih, u okviru pravne pomoći koja je zakonom regulisana, naš sud sasluša ovde i iskaze dostavi nadležnom sudu u Hrvatskoj. - Sve to je suvišno i bespotrebno i namerno se radi da bi se ovaj postupak razvlačio, jer samo ono što je do sada nesporno utvrđeno je dovoljno da se podigne optužnica protiv cele plejade neposrednih izvršilaca i onih koji su odgovorni po komandnoj odgovornosti - napominje Štrbac.
Postoje pouzdani podaci o 25 ljudi ubijenih u Lori, od kojih je 18 civila, kaže Štrbac i naglašava da se 'zajedničkim naporima ‘Veritasa’, jugoslovenskog Komiteta za prikupljanje podataka o zločinima izvršenim na prostorima bivše Jugoslavije i Dalmatinskog komiteta za ljudska prava došlo do podatka o najmanje 50 ubijenih'.
Poslednjih godina objavljena su mnoga potresna svedočenja ljudi, koji su igrom slučaja izbegli smrt.
Gavrilo Tripković je svedočio u Beogradu, nakon što je razmenjen 1992. godine u Nemetinu. U Loru je doveden iz zatvora u Metkoviću sa bratom Damjanom, Dragom Vujovićem, Dušanom Bulatom i Ruškom Bekanom. Tripković je svedočio o prebijanjima bejzbol palicama i prisiljavanju da hodaju polomljenih ruku i nogu, tuširanjima hladnom vodom, izgladnjivanjima, priključivanju na struju, seksualnom zlostavljanju, životu u ćeliji 'Bloka C'.
Gavrilo je svedočio i o zločinu nad crnogorskim rezervistima:
- Jedne večeri, oko ponoći, upravnik zatvora Tomo Dujić me izveo iz ćelije i odveo u drugu prostoriju. Tamo sam video petoricu ljudi odevenih u uniforme JNA. Po govoru sam zaključio da su Crnogorci. Svima su bile odsečene uši, čini mi se da je samo jednom ostalo jedno uvo. Nekima su oči izvađene pre mog dolaska, a nekima predamnom. Sećam se da je jedan od mučitelja jednome zabo nož u jezik, povukao ga i odsekao mu jezik. Jednom Crnogorcu nisu izvađene oči, pa je mogao da vidi šta se događa. Tada su počeli da ih kolju, jednog po jednog. Odsecali su im glave držeći ih za kosu', ispričao je Gavrilo.
On je opisao i kako su pravoslavnog sveštenika Zorana Perkovića primorali da se svuče i legne na pod dok su ostali zarobljenici goli ležali na njemu, a njegov brat Damjan je ispričao kako su ga naterali na oralni seks sa ocem Perkovićem, prebijali i mučili elektro-šokovima.
- Tokom svih tih prebijanja, polomljeno mi je devet rebara a da nisam znao kada se to u stvari dogodilo. Toliko puta sam prebijen da se ne mogu setiti svakog incidenta. Nekoliko puta sam se onesvestio pa bi me polili vodom da se osvestim i nastavili sa prebijanjem - ispričao je Damjan. Braća Tripković su živi i, navodno, žive u Srbiji. Oni, kako navodi ovaj izvor, ne žele da se vide jer su, dok su bili u Lori, bili primorani na međusobne seksualne odnose. K.K.
.jpg)
