Izvor: Politika, 14.Jul.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Hapšenje u Parizu spaslo "zemunce"
Neprestano smo ih držali pod nadzorom, ali je neko, bez moje saglasnosti, dao nalog da se uhapse, kaže bivši načelnik UBPOK-a Radovan Knežević
INTERVJU
Radovan Knežević bio je prvi načelnik Uprave za borbu protiv organizovanog kriminala (UBPOK) MUP-a Srbije. Ovu dužnost obavljao je tokom 2001. i 2002. godine, u vreme ekspanzije "zemunskog klana" što mu pojedinci pripisuju kao ličnu odgovornost. Prvi put otkako je penzionisan, ekskluzivno za "Politiku", >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << govori o periodu koji je okončan ubistvom premijera Srbije.
Da li su pripadnici "zemunskog klana" praćeni pre njihovog hapšenja u Francuskoj?
– Imali smo podatke da su pripadnici "zemunskog klana" učestvovali u mnogim kriminalnim radnjama i čekali smo pogodan trenutak da ih uhapsimo. Pratili smo ih i prisluškivali i dok su bili u Francuskoj. Namerno ih nismo "dizali". Dogovor je bio da ih pustimo da "odrade" još neke poslove, konkretno preuzmu veliku količinu droge koja je trebalo da stigne iz Kolumbije. Neprestano smo ih držali pod nadzorom, ali je neko, bez moje saglasnosti, dao nalog da se uhapse. Uhapšeni su, navodno, zbog falsifikovanih putnih isprava. Čitava koncepcija rada koja je unapred bila dogovorena ovim je pokvarena jer "zemunci" nisu znali da su pod nadzorom. Dogovor je bio da ih "dignemo" sa drogom. Onda su nam uvalili "vruć krompir". Mislim na ljude u MUP-u koje je, po mom saznanju, plaćao Ljubiša Buha Čume u saradnji sa drugim ljudima. Danima smo radili na tome da prikupimo dokaze koji bi ih zadržali u pritvoru. Kao poslednji vapaj, podneli smo krivičnu prijavu protiv "zemunaca" kojom smo ih teretili za zločinačko udruživanje. Tu prijavu, međutim, niko iz viših struktura nije hteo da podrži.
U izveštaju Koraćeve komisije se navodi da je, dok ste se nalazili na čelu UBPOK-a, prekinuto praćenje članova "zemunskog klana". Da li je to tačno?
– To nije tačno. Praćenje članova pomenute grupe nikada nije prekidano, samo je smanjen broj službenih lica koja su radila "na merama". Za "mere" su bili zaduženi ljudi iz DB-a i na njihovu molbu je broj lica smanjen. Rečeno nam je da ih "zagušujemo" i da oni nemaju kapacitete koji bi zadovoljili naše potrebe u ovom smislu.
U vreme dok ste bili na visokoj funkciji dogodio se niz otmica i likvidacija. Kako je policija rasvetljavala ove slučajeve?
– Dušan Mihajlović i Sreten Lukić su odlučivali koji će predmeti biti dati nama u rad, a koji SUP-u u Beogradu. Tako su otmica Ljiljane Buhe, ubistvo Boška Buhe, dizanje u vazduh "Difensa" otišli gradskom SUP-u. Mi smo radili na ostalim otmicama. Utvrdili smo da se mnogo krivičnih prijava protiv "zemunaca" nalazi po raznim sudovima. Na osnovu toga smo odlučili da protiv njih podnesemo krivičnu prijavu za zločinačko udruživanje.
Da li ste, kako tvrdi Dušan Mihajlović, na čelo UBPOK-a postavljeni na insistiranje Milorada Ulemeka Legije?
– To nije tačno. Na to mesto postavio me je tadašnji ministar Dušan Mihajlović. Početkom 2001. godine razgovarao sam sa ministrom o potrebi formiranja službe koja bi se bavila organizovanim kriminalom. Sve se to dešavalo u vreme kada niko nije želeo da prihvati činjenicu da u Srbiji postoji ovakva vrsta kriminala i kada je malo ljudi znalo njegovu pravu definiciju. Razgovarali smo o ulozi UBPOK-a, načinu na koji ona treba da funkcioniše. U početku su na radu u UBPOK-u bili angažovani ljudi iz nekadašnjeg "Poskoka" a i ljudi koji su prethodno radili na rasvetljavanju nerazjašnjenih ubistava. Legiju sam prvi put video početkom 2001. godine, pre osnivanja Uprave. Tada smo se slučajno sreli, ali ne mogu da se setim da li je to bilo u prostorijama MUP-a ili na Institutu za bezbednost. Jednom sam razgovarao sa Legijom i to u vreme dok sam se nalazio na čelu republičke Uprave kriminalističke policije. Doveo je kod mene osobu za koju je tvrdio da može da mi da informacije o mnogim nerazjašnjenim ubistvima. Shvatio sam da je reč o klasičnoj nameštaljki i zahvalio se Legiji na "pomoći". Legiju sam video i na kolegijumu koji je kod ministra Mihajlovića održavan povodom hapšenja Slobodana Miloševića. Bili su tu i Čedomir Jovanović, Vladimir Popović, Nebojša Čović, ljudi iz suda i tužilaštva.
U subotičkom SUP-u ste radili sa Miloradom Bracanovićem. Kakva je bila vaša saradnja?
– Izuzetno dobra. Najpre smo imali samo kolegijalni odnos, a onda smo se i sprijateljili. I sada smo dobri prijatelji.
U kakvim ste odnosima bili sa Dušanom Mihajlovićem dok je bio ministar, a Vi načelnik UBPOK-a?
– Mihajlović mi nije verovao. Od mene je dobijao sve izveštaje, procene, analize sa kojima je on kao ministar trebalo da bude upoznat. Istovremeno sa "zemunskim klanom", pripadnici UBPOK-a su radili na suzbijanju šverca cigaretama. Imali smo nekoliko veoma uspešnih akcija. Bilo je hapšenja i oduzimanja cigareta. Mihajloviću, čini se, to nije odgovaralo, pa je jedno veče, oko 22 sata sazvao kolegijum, tražeći da prekinemo sve te poslove, a da pažnju posvetimo ubistvima. Doslovno mi je rekao ovako: "Nisi majka Tereza. Radi samo ono što ti se naredi". Radilo se o ubistvima i to samo onima koje je on stavio na spisak. Tokom operativnog rada sa službama drugih država došli smo do izvesnih podataka koji su mogli da utiču na ukupne odnose oko Zorana Đinđića i vlade. Saopštili smo ih premijeru, ali se on naljutio, okrenuo i otišao. Posle toga su mi još manje verovali.
Kako ste sa mesta načelnika SUP-a u Subotici imenovani na mesto načelnika republičke Uprave kriminalističke policije, a potom i UBPOK-a?
– Početkom 2001. godine premijer Đinđić me je pozvao na razgovor. Ne znam ko je urgirao da pređem u Beograd. Prilikom sastanka. Premijer me je pitao imam li hrabrosti da prihvatim tako odgovorno mesto kao što je mesto načelnika kriminalističke policije. Istovremeno mi je stavio do znanja da ne mogu da ostanem u Subotici zbog insistiranja nekih partija na tome. Još sam jednom ili dva puta bio kod premijera. Prihvatio sam, jer nisam imao drugog izbora. Jedino što je premijer tražio od mene bilo je da se radi pošteno, što je za mene bio pozitivan signal. Posle sastanka kod Đinđića otišao sam kod Dušana Mihajlovića koji mi je odmah, bez pitanja, za zamenika odredio Dragana Karleušu koga do tada nikada nisam video.
Priča se da ste, u periodu pre petog oktobra, ošamarili Olivera Dulića. Da li ste imali izvesnih sukoba sa sadašnjim predsednikom skupštine?
– Tačno je, imao sam. Sve smo to, međutim, razjasnili u prijateljskom razgovoru. Dulića, inače, nisam video od kada je imenovan za predsednika skupštine.
Miroslava Derikonjić
[objavljeno: 14.07.2007.]
