Izvor: Večernje novosti, 19.Dec.2018, 14:46   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Guri za "Novosti": Nemam ništa sa ubistvom braće Bitići

Goranu Radosavljeviću zabrana ulaska u sad zbog navodne umešanosti u ubistvo. Guri: Ovo je nedopustiv pritisak na moju porodicu BIVŠEM komandantu srpske žandarmerije Goranu Radosavljeviću Guriju u sredu je zabranjen ulaz u Sjedinjene Američke Države zbog, kako je saopštio Stejt department, umešanosti u grubo kršenje ljudskih prava i postojanja kredibilnih dokaza da je umešan u ubistvo trojice braće Bitići, tokom rata na KiM 1999. godine. Američka administracija >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << stavila je Radosavljevića, njegovu suprugu Svetlanu i ćerku Anu na "crnu listu", prema Zakonu o operacijama u inostranstvu i povezanim programima Stejt departmenta, sekciji 7031(c), koja omogućava da u slučajevima kada državni sekretar ima pouzdane informacije da su strani zvaničnici umešani u značajnu korupciju ili gruba kršenja ljudskih prava, ti pojedinci i članovi njihove najbliže porodice nemaju pravo ulaska u SAD. - Sa ubistvom braće Bitići nemam nikakve veze i do sada sam nekoliko puta povodom tog slučaja davao izjave. To što rade mojoj porodici je nedopustivo. Ako misle da sam kriv, to je njihov stav, ali ne razumem zašto im smetaju moja supruga i ćerka i zašto im objavljuju imena - rekao je Radosavljević za "Novosti". Penzionisani general MUP Srbije Goran Radosavljević Guri kaže da ovom odlukom njegovu porodicu dovode u opasnost: - Zbog čega? Zbog nečega za šta ni sam nisam kriv, a kamoli one. Moja Ana je 1999. imala 15 godina. Kome je ona kriva? Ovo je nedopustiv pritisak na moju porodicu. Zbog odluke SAD lično se ne sekiram mnogo.Pročitajte još - Guri: I NATO mi je čestitao na akciji protiv terorista Slučaj Ilaja, Argona i Mehmeta Bitićija, državljana SAD albanskog porekla, sastavni je deo svakog razgovora predstavnika američke administracije sa vlastima u Srbiji u poslednjih 20 godina. Rasvetljavanje ovog slučaja, kao i paljenja ambasade SAD, dva su uslova za napredak u saradnji Srbije i SAD, na kojima američka administracija insistira. O tome su govorili bivši potpredsednik SAD Džozef Bajden, nekadašnji državni sekretar Džon Keri i savetnica za nacionalnu bezbednost Suzan Rajs, kao i Ves Mičel, pomoćnih državnog sekretara za Evropu.Foto AP sahrana braće Bitići Inače, tokom NATO bombardovanja, 1999. godine, Radosavljević je bio jedan od starešina u Posebnim jedinicama policije. Posle 5. oktobra 2000. postao je prvi čovek PJP, a dužnosti je razrešen avgusta 2004. godine.Pročitajte još - Sporna smrt braće Bitići Braća Bitići bili su pripadnici "Atlantske brigade". Ova paravojna formacija okupljala je oko 400 dobrovoljaca, mahom Amerikanaca albanskog porekla, koji su se na Kosovu borili u sastavu OVK. Braća su uhapšena na administrativnoj granici Srbije i KiM, a policija ih je, zbog kršenja zakona o kretanju i boravka stranaca, odvela u Kuršumliju, gde im je sudija za prekršaje odredio kaznu zatvora od 15 dana. Tri dana pre isteka kazne, 8. jula 1999. pušteni su iz prokupačkog zatvora, a navodno su odvedeni u bazu SAJ kod Petrovog Sela. Njihova tela nađena su 2001. u jednoj od dve masovne grobnice u tom mestu, vezanih ruku i sa prostrelnim ranama na potiljku. Zbog sumnje da su mučili braću Bitići i povredili njihovo pravo na pravično suđenje, sudilo se Sretenu Popoviću i Milošu Stojanoviću, bivšim pripadnicima MUP Srbije, ali su oslobođeni zbog nedostatka dokaza. Iz Tužilaštva za ratne zločine potom je saopšteno da nije stavljena tačka na ovaj slučaj, jer se vodi još istraga i pretkrivičnih postupaka. Dosadašnja istraga nije utvrdila umešanost Gorana Radosavljevića. SASLUŠAN KAO SVEDOK TOKOM postupka koji se vodio protiv Sretena Popovića i Miloša Stojanovića, kao svedok bio je saslušan Goran Radosavljević Guri. On je tada kazao da nije imao nikakvih informacija o pritvaranju braće Bitići, kao i da je za ceo slučaj saznao iz medija, tek 2001. godine.

Nastavak na Večernje novosti...