Izvor: Blic, 08.Jul.2008, 09:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Guri se iz Srbije javio sudu
BEOGRAD - Goran Radosavljević Guri, nekadašnji komandant Posebnih jedinica policije (PJP) na Kosovu i Metohiji, a posle 5. oktobra komandant Žandarmerije, javio se iz Srbije sudiji Vesku Krstajiću, koji vodi postupak za ubistvo braće Bitići, i rekao da je spreman da svedoči, saznaje „Blic".
Radosavljević je 2005, posle otvaranja istrage za ubistvo trojice braće Bitići, napustio Srbiju, a špekulisalo se da je dobio posao u Saudijskoj Arabiji da obučava tamošnje >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << pripadnike bezbednosti.
- On se javio i rekao da je u Srbiji i da hoće da svedoči o ubistvu Bitićija. Mi od početka istrage želimo da uzmemo njegov iskaz i očekujemo da ćemo to i učiniti u narednim danima - rekao je „Blicu" izvor blizak istrazi.
Istraga je utvrdila da je naređenje za ubistvo poteklo od Vlastimira Đorđevića Rođe, zamenika ministra policije, a krug neposrednih izvršioca sužen je na šestoricu osumnjičeih. Đorđević je napisao pismo medijima pre hapšenja i isporučivanja Hagu u kojem je tvrdio da je naređenje za hapšenje Bitićija izdao dotadašnji ministar policije Vlajko Stojiljković, koji se ubio posle demokratskih promena.
Ilaj, Mehmet i Agron Bitići ubijeni su u julu 1999, nakon što su izvedeni iz zatvora u Prokuplju, gde su izdržali 15-dnevnu kaznu zbog ilegalnog prelaska granice. Njihova tela, sa rukama vezanim žicom i ranama na glavi, pronađena su 2001. u masovnoj grobnici u Petrovom Selu kod Kladova.
Oni su bili uhapšeni na administrativnoj granici južne pokrajne jula 1999, kada su komšiju Miroslava Mitrovića vraćali za Srbiju. On se njima obratio za pomoć da pronađe sina i oni su mu izašli u susret. Bili su pripadnici Atlantske brigade pri OVK, koja je formirana u Njujorku, ali nisu učestvovali u ratnim dejstvima. Za nezakonito hapšenje Bitićija, Tužilaštvo za ratne zločine najpre je podiglo optužnicu protiv nekadašnjih pripadnika PJP Sretena Popovića iz Niša i Miloša Stojanovića iz Kruševca avgusta 2006. Kasnije je istraga proširena na još lica.
Milenko Arsenijević, nekadašnji zamenik komandanta Žandarmerije, tereti se da je kao šef Odseka MUP-a za PJP izdao naređenje Milisavu Vučkoviću, koji je bio načelnik uniformisane policije Prokuplja, da zadrži Bitićije kada budu pušteni iz pritvora dok ih ne preuzmu drugi policajci.
Vučković se tereti da je pozvao Marjana Mijatovića, tadašnjeg nadzornika Okružnog zatvora u Prokuplju, i rekao mu da ne pušta Bitićije iz zatvora dok ne dođu da ih pokupe pripadnici MUP-a. Mijatović se tereti da je braću predao Milošu Stojanoviću.
Milovan Vučićević, tadašnji šef prokupačke policije, osumnjičen je da je najavio kako će neko preuzeti braću Bitići iz prokupačkog zatvora, a zatim onemogućio slanje depeše pograničnoj policiji da se američki državljani puštaju na slobodu.
Stojanoviću se sudi jer je sa pripadnicima svog odeljenja PJP sproveo Bitićije do Nastavnog centra u Kladovu, gde ih je predao prvooptuženom Popoviću. Popović odgovara zato što je Bitićije zatvorio u jednu prostoriju, odakle ih je dan kasnije predao onima koji su ih ubili.
Šestorica osumnjičenih kao neposredne ubice
Istražni organi sumnjaju da su Bitićije ubila ili trojica pripadnika PJP, jedinica kojom je komadovao Radosavljević, ili trojica pripadnika JSO, kojima je komandovao Milorad Ulemek Legija.
Sva šestorica su identifikovana, a od onih iz JSO - jedan u zatvoru izdržava pravosnažnu kaznu za ubistvo Ivana Stambolića. Trojica ubica su sredinom jula 1999. vezali žicom braću Bitići i odveli ih do jame za odlaganje smeća, pola kilometra od Nastavnog centra u Kladovu, gde su ih ubili pucajući im u potiljak. Ulemek je već saslušan za ubistva Bitićija. On je rekao da „oni ne ubijaju tako, jer to nije njhov stil". „Mi ne vezujemo žicom i ne bacamo u jame", rekao je tada Ulemek.
.jpg)
