Izvor: Blic, 26.Sep.2003, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Guri: Čekam odluku vlasti
Guri: Čekam odluku vlasti
Posle ponude premijera Zorana Živkovića kojom Americi stavlja na raspolaganje oko hiljadu vojnika za Irak ili Avganistan, beogradski nedeljnik 'Vreme' saznaje da su već odmakle pripreme za slanje jedinica u jačini jednog bataljona (oko 250 ljudi) u Avganistan, gde će pod američkom komandom učestvovati u borbenim operacijama protiv ostataka Al Kaide i sve aktivnijih talibana.
'Mada svi detalji još nisu utvrđeni, verovatno je da će >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << bataljon biti upućen u okolinu Kandahara, najproblematičnije zone u Avganistanu. Treba napomenuti da broj od oko 250 ljudi treba shvatiti uslovno: kada se uračunaju prateće službe i rezerva (jer ljudi moraju da se menjaju svakih nekoliko meseci), broj putnika za Avganistan sasvim se približava prvobitnoj Živkovićevoj ponudi', navodi nedeljnik.
U vreme kada je nudio trupe, Živković je verovatno računao da naša vojska ima dovoljno oficira sa bogatim i svežim ratnim iskustvom, pa neće biti problema sastaviti jedinicu. Problemi su se pojavili odmah čim su dostavljeni američki kriterijumi: da bi bio kvalifikovan za misiju, prosečan borac bi trebalo da ima trideset i kusur godina, da je završio sve bitne vojne škole osim ratne, da govori engleski i da je po mogućstvu naporedo završio i neki civilni fakultet.
Onda se u celu priču uključila i mogućnost da u te snage uđu i pripadnici Žandarmerije, a kao mogući komandant nezvanično se pominjao Goran Radosavljević Guri, prvi čovek Žandarmerije.
'Ideja da se uključi Žandarmerija nametnula se sama po sebi', kaže vojni izvor 'Vremena'. U Žandarmeriji ima momaka sa završenom Policijskom akademijom i ozbiljnim iskustvom u antigerilskom ratovanju. U načelu su bolje obučeni i obrazovaniji od svojih kolega iz VSCG, pa i u boljoj fizičkoj formi.
- To su sve spekulacije, dok Vlada ne donese odluku - kaže za 'Blic' general-potpukovnik Goran Radosavljević Guri, komandant Žandarmerije, odgovarajući na pitanje koliko su tačne informacije da se naše snage pripremaju za učestvovanje u mirovnim misijama Ujedinjenih nacija ili, pak, pod komandom Amerikanaca.
Na pitanje da li bi on učestvovao u takvoj misiji, general Radosavljević je odgovorio da 'to ne bi želeo da komentariše dok Vlada ne donese odluku'.
Izvori 'Vremena' ipak tvrde da Radosavljevićev odlazak u Avganistan nije sporan, ali da komanda nad bataljonom jeste, kao i put u Ameriku. 'Na dogovor sa Amerikancima ići će general Milan Zarić, načelnik ABHO', kategorični su u Ministarstvu odbrane SCG, uz opasku da pitanje komande nad bataljonom, još nije rešeno. Inače, formacijski bi bataljonom trebalo da komanduje neko sa činom potpukovnika, pod nadzorom američkog pukovnika ili brigadira. Radosavljevićeve generalske zvezdice komplikuju tu priču.
Vojska Srbije i Crne Gore nema dovoljno obučenih pripadnika ni jedinica koje bi bile interoperabilne sa pripadnicima drugih armija u mirovnim ili borbenim misijama u svetu, ocenili su ranije vojni stručnjaci i predstavnici VSCG. Prema njihovim ocenama, za političke i vojne pripreme neophodno je između šest meseci i godinu dana.
Pre slanja vojnika u borbene ili mirovne misije, ocenili su stručnjaci, potrebno je zakonski regulisati proceduru i pripremiti profesionalne vojne jedinice. Nadležnosti u vezi sa vojskom reguliše Ustavna povelja u kojoj je navedeno da se time bave Vrhovni savet odbrane i ministar odbrane. Međutim, u Ustavnoj povelji nije precizirano ko odlučuje o slanju vojnika u mirovne misije, pa je neophodno to regulisati odgovarajućim zakonom. Odlazak u neku misiju mogao bi se organizovati po nekoliko različitih osnova. Najčešći i najverovatniji osnov za slanje vojnika je u okviru misije Ujedinjenih nacija. Drugi osnov je da jedinice idu u okviru neke vojne organizacije, ali Srbija i Crna Gora nisu deo ni NATO ni 'Partnerstva za mir'. Najzad, moguće je da pripadnici VSCG budu poslati u misije na osnovu bilateralnog dogovora sa nekom zemljom, kao što je SAD.
Mnogi u vojsci veruju da SAD odgovara slanje naših vojnika u misije jer naši oficiri su iskusniji od vojnika koji dolaze, na primer, iz Rumunije ili Bugarske. Blagoje Grahovac, savetnik za bezbednost Svetozara Marovića, predsednika SCG, kazao je nedavno za 'Blic' da se ne sme dozvoliti da naša država iz takvih misija ima političku i ekonomsku štetu. Prema Grahovcu, ne sme se ulaziti u misije iz kojih bi se vraćalo sa velikim brojem mrtvih i asocijalnim ponašanjem povratnika. Z. D. - A. A. Drugi čovek MUP Srbije
General Radosavljević (46) rođen je u Aranđelovcu, te ga zbog toga mnogi poznanici zovu i Šumadinac, dok je nadimak Guri (Kamen) dobio na Kosovu. Diplomirao je na Fakultetu fizičke kulture, a 1985. godine zaposlio se u SUP Beograd kao instruktor borilačkih veština. Početkom 90-ih godina postaje pripadnik PJP - baze Žandarmerije, a na Kosovu je bio komandant operativno-potražnih grupa, malih grupa zaduženih za protivgerilsku borbu. Komandant je Žandarmerije od njenog osnivanja, a juna ove godine unapređen je u čin general-potpukovnika, te je po činu drugi čovek MUP, odmah iza general-pukovnika Sretena Lukića, načelnika RJB. Pored komandovanja Žandarmerijom, general Radosavljević je i predsednik džudo-kluba 'Žandarmerija', čiji takmičari su osvajali brojne medalje na domaćim i svetskim takmičenjima. Tadić: Razgovori traju
Ministar odbrane Srbije i Crne Gore Boris Tadić rekao je juče da se i dalje vode razgovori o učešću mešovite oružane jedinice iz SCG u misiji u Avganistanu. Tadić je u Kruševcu kazao da se juče na Floridi razgovaralo o potencijalnim tehničkim uslovima učešća SCG u mirovnim operacijama.
On je naveo da će konačna odluka o eventualnom učešću jedinica iz SCG u mirovnim misijama u svetu biti naknadno doneta i to isključivo u Skupštini državne zajednice.
