Izvor: Blic, 25.Mar.2002, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Greške teško dokazati
Greške teško dokazati
BEOGRAD - Iznenadna smrt dve bebe u Užicu, samo nekoliko dana posle otpuštanja iz porodilišta, podnošenje krivičnih prijava protiv nekoliko medicinskih radnika u Boru zbog sumnje da su nesavesno lečili Dušicu Milojković koja je kasnije preminula, kao i drugi slični slučajevi ponovo su tokom prošle nedelje pokrenuli pitanje mogućnosti građana da dobiju odštetu, ili da lekari budu kažnjeni zbog propusta u lečenju. U praksi je skoro nemoguće >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << da lekar u Srbiji izgubi dozvolu za rad, a krivično gonjenje obavlja se pred redovnim sudovima gde je presudan iskaz sudskih veštaka. Dok sudovi na zapadu oštećenim pacijentima dodeljuju velike odštete i strogo kažnjavaju lekarske greške, beogradski pravnici ne pamte da je neki domaći lekar ozbiljno kažnjen zbog nesavesnog lečenja, nemara ili neznanja.
- Pacijenti koji su oštećeni nemarom ili greškama naših lekara veoma teško mogu da ostvare svoja prava ili dobiju odštetu jer ne postoji lekarska komora koja jedina može stručno da razreši eventualne komplikacije. Krivično gonjenje nemarnih i loših lekara obavlja se preko redovnih sudova i pravnicima je, bez lekarske komore, često veoma teško da se snađu. Svi slučajevi u kojima se pacijenti osećaju oštećenima treba ispitati i kazniti odgovorne, ali nije dobro optuživati sve lekare za propuste u lečenju. Teške posledice kod pacijenata nisu uvek prouzrokovane nemarom lekara već i stvarnim bolestima, lošim uslovima ili nedostatkom odgovarajućih sredstava - kaže za 'Blic' dr Zoran Milićević, predsednik beogradske podružnice Srpskog lekarskog društva i sekretar Etičkog komiteta u ovom društvu.
Pacijenti se, prema dr Milićeviću, obraćaju Etičkom komitetu sa zahtevima da brzo i efikasno reši pitanje odgovornosti lekara. Ovaj komitet se bavi stručnim pitanjima i nema ovlašćenja da kažnjava lekare zbog nemara, neznanja ili pogrešnog rada.
- Među lekarima postoje i oni koji loše rade svoj posao, ali ljudima u ovoj profesiji je stalo da se uspostavi lekarska komora koja bi, između ostalog, preko disciplinske komisije i suda časti davala stručne procene koji bi se kasnije koristile u sudskim procesima. Mi smo predlagali zakon o lekarskoj komori, ali nikada nije bilo odgovora jer vlast nema novca i volje da obezbedi odgovarajuće uslove - kaže dr Milićević.
Lekarska komora, prema mišljenju dr Nenada Dinića, savetnika direktora Instituta 'Dedinje', trebalo bi da svojim ugledom štiti pacijente i da ne dozvoljava korupciju sistema po ugledu na države na Zapadu. U SAD od šezdesetih godina postoji lobi advokata pomognutih lekarima koji uspeva da obezbedi isplatu često basnoslovnih obeštećenja pacijentima. Formiranje lobija započelo je kada je jednom bogatom čoveku, greškom lekara, prekinuta kičmena moždina. On je sakupio novac, advokate i našao lekare koji su podržali njegovu stranu priče i po prvi put pobedili na sudu snažan lobi lekara.
- Advokati ne mogu da se snađu u stručnim pitanjima pa neki doktori podržavaju njihov nastup na sudu. Tako je pacijentima omogućeno da stručno prikažu i drugu stranu svog problema. Odštete koje sud dodeljuje pacijentima su ogromne i lekari zbog toga, svake godine, kao osiguranje, u posebne fondove uplaćuju velike iznose. Ginekolozi, koji inače dosta zarađuju, svake godine na ime osiguranja zbog svojih eventualnih grešaka u poseban fond, zajedno sa drugim kolegama, uplaćuju i po 200.000 dolara. Iz tog fonda isplaćuju se odštete pacijentima koji su oštećeni njihovim greškama - objašnjava Dinić. Z. D.
