Izvor: Blic, 23.Jan.2008, 10:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Građani udišu otrovne čestice
SMEDEREVO, UŽICE – Smederevska železara godišnje u atmosferu ispusti dve milijarde kubnih metara ugljendioksida, a u Dunav se ulije četiri miliona kubnih otpadnih voda.
Ovi alarmantni podaci Smederevo nezadrživo vode ka neslavnoj liderskoj poziciji na listi najzagađenijih srpskih gradova. Upozorenje koje je u Užicu nedavno izrekla dr Olivera Janjić još uvek je na snazi – koristite slobodno vreme da decu izvedete van grada na čist vazduh, jer su u ovom gradu >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << čestice čađi u vazduhu višestuko prevalile dozvoljene granice.
U Srbiji postoje četiri automatske stanice za merenje aerozagađenja, od kojih su čak tri u Smederevu.
- Maksmalna izmerena vrednost sumprodiokida bila je 422 mikrograma po metru kubnom, što je tri puta više od dozvoljene koncentracije, kaže Smederevac Ljubomir Sekulić kooridnator Lokalnog ekološkog plana.
Osim zagađenog vazduha, zabrinjava i alarmantna ekološka statistika rečnog toka. Godišnje se u Dunav kod Smedereva ulije četiri miliona kubika otpadnih voda, a samo u malenu radinačku reku Ralju železara „Ju-Es stil" ispusti desetostruko više.
Po toni proizvedenog čelika, železara ispusti 20 metara kubnih otpadne vode, što je oko 50 miliona kubika godišnje. Protok reke je 1,55 kubika, a svake sekunde u Ralju se ulije 1,7 kubnih metara otpadnih voda. Koncentracija nitrata, amonijaka, deterdženata i fosfata u Ralji uvek je iznad maksimalno dozvoljenih vrednosti. Korito reke poslednji put čišćeno je pre osam godina, a ovde strahuju da otpadne vode ne stignu do bunara.
- „Ju-Es stil" je do sada platio oko osam miliona dolara naknade za zagađenje a nijedan dolar nije stigao u Radinac, kaže predsednik ove mesne zajednice Milovan Kostić.
U preduzeću „Srbijavode" u Smederevu potvrđuju da novac iz „Ju-Es stil" redovno stiže, ali ne u njihovu, već u državnu kasu.
-"JuEs stil" godišnje na ime naknade za zahvatanu i ispuštenu vodu plaća 2,5 miliona dolara. Šta se s tim parama događa, ne znamo, kaže Slobodan Lazarević, direktor preduzeća „Srbijavode" u Smederevu.
- Ne znam šta je bilo ranije jer sam odskora na ovom mestu. Obećavam da će se ta situacija popraviti jer će novi zakon nalagati da će se ubuduće novac koji plaćaju zagađivaći vraća najvećim delom u zagađena područja, objasnio je za Blic Aleksandar Prodanović, direktor Direkcije za vode.
Centar grada, zbog frekeventnog saobraćaja i kotlarnica nije pošteđen aerozagađenja. Kod Gimnazije u srcu grada, tokom godine nataloži se 110 tona prašine po kvadratnom kilometru, a ovde je koncentracija čađi povremeno bila čak šest puta veća od dozvoljene.
Tokom prošlog vikenda, u Užicu, čađ je na mernom mestu kod Doma zdravlja dostigla koncentraciju od 337 mikrograma po kubnom metru vazduha, što je, naspram zakonski dozvoljenih 50 mikrograma, skoro sedam puta veća vrednost od propisane. Kod zgrade PIO fonda merni uređaji su „izbrojali" 315 mikrograma čađi, dok je u dvorištu dečjeg vrtića u Sevojnu, sabrano 167 mikrograma ove zagađujuće materije u vazduhu.
-Pre tri večeri, pošto sam vikend proveo van grada na čistom vazduhu vratio sam se u Užice. Kada sam izašao iz automobila i pročišćenim plućima udahnuo ovaj vazduh dobio sam vrtoglavicu i nagon da povrćam, kaže za „Blic" Užičanin Branko Pavićević.
Milena Vasiljević iz naselja Dovarja kaže da joj je u nedelju ujutro terasa osvanula prekrivena slojem crne masne materije neprijatnog mirisa.
-Raspitivala sam se po komšiluku, i saznala da je tako bilo svima. U službi Hitne pomoći ističu da je od početka grejne sezone povećan broj pacijenata sa problemima respiratornih puteva, a isto kažu i pedijatri dečjeg dispanzera.
Najveći zagađivači vazduha u Užicu su pojedinačna ložišta i velike kotlarnice na kojima nije izvršena konverzija sa uglja na mazut. Iz takvih kotlarnica greju se pretežno škole i dečji vrtići, pa je iz tog razloga kažnjavanje zatvaranje tih ložišta i kažnjavanje zagađivača bilo nepopularno.
