Izvor: Politika, 11.Avg.2009, 23:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Građani Srbije kriju milion pištolja
Prema podacima policije, u toku prošle godine oduzeto je oko 1.800 komada vatrenog oružja. – Petogodišnja devojčica, ranjena iz ručno rađenog pištolja još u životnoj opasnosti
Stanje petogodišnje devojčice, kćerke libijskog atašea, koja je teško povređena iz vatrenog oružja ručne izrade u Spomen-parku Jajinci za sada je stabilno, ali je ona još životno ugrožena, izjavio je juče pukovnik Predrag Romić, načelnik Klinike za anesteziju i intenzivnu terapiju >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << na Vojnomedicinskoj akademiji.
Devojčica je povređena u nedelju dok se igrala sa bratom, kada je pod još nerazjašnjenim okolnostima opalio pištolj ručne izrade, koji su deca našla u parku.
Ovaj slučaj je podsetio na odavno već gorući problem o ne(kulturi) oružja i prenaoružanosti srpskog naroda, koja prvenstveno utiče na bezbednost dece, a zatim i ostalih građana. Nažalost, na stranicama „crnih hronika” dnevnih listova zabeleženi su slučajevi porodičnih tragedija, kada su roditelji ostajali bez dece koja su igrajući se nalazila u kući „sakriveno” oružje.
Prema podacima srpske policije, u rukama građana nalazi se oko dva miliona komada oružja. Od toga oko 1,1 milion registrovanog, što znači da se više od 900.000 komada oružja nalazi u ilegalnom posedu građana.
Koliki je porast naoružanja u narodu, na godišnjem nivou govore podaci policije prema kojima se u Srbiji svake godine još registruje oko 15.000 komada oružja. Dozvolu za oružje za ličnu bezbednost može da dobije svako ko prođe obuku, ko je punoletan, poslovno sposoban, nije osuđivan po Zakonu o javnom redu i miru i Zakonu o oružju i protiv njega se ne vodi krivični ili prekršajni postupak. Odobrenje je potrebno i za nabavljanje municije i to u količini do 60 komada godišnje.
Iako je zabranjeno nošenje oružja bez posebne dozvole, koja može da se dobije samo ako se dokaže da za to postoje izuzetno opravdani razlozi bezbednosti, čini se kao da se građani na ovo ne obaziru. Naruku im svakako idu niske zakonske kazne.
Država je organizovala nekoliko akcija legalizacije, ali bez očekivanih rezultata. Vlada Srbije 18. januara 2007. donela je Uredbu o izdavanju oružnog lista, odnosno odobrenja za držanje oružja, bez dokazivanja porekla, kojom se omogućava fizičkim i pravnim licima da registruju odnosno predaju ilegalno oružje. Međutim, tada je samo 8.000 građana zatražilo oružni list za svoje nelegalno naoružanje i to, uglavnom, za pištolje, revolvere i lovačke puške.
Prema podacima policije, u toku prošle godine od građana je oduzeto oko 1.800 komada vatrenog oružja.
Sve u svemu, svaki peti odrasli građanin ove zemlje krije nekakvo vatreno oružje, koje može u svakom trenutku – da upotrebi.
Pored velike rasprostranjenosti oružja, ono što je dodatno zabrinjavajuće jeste to da se petogodišnja devojčica iz Libije teško povredila tokom izleta i bezazlene dečje igre u parku. Pitanje koje se nameće je da li je ona stradala zbog nečije nepažnje, namere ili jednostavno nekulture, ili pak nečeg četvrtog...
Odgovore bi trebalo da pruži policijska istraga, koja će utvrditi da li je oružje nekome ispalo, da li je bilo sakriveno sa određenom namerom ili je svesno samo odbačeno.
-----------------------------------------------------------
Šta kaže zakon
Prema Krivičnom zakonu, za posedovanje oružja bez dozvole zaprećena je kazna od maksimalno tri godine zatvora. Ukoliko je reč o automatskom, gasnom ili eksplozivnom oružju, propisana kazna je do pet godina zatvora. Ako pak neko prodaje, nabavlja, nosi ili drži veću količinu oružja i municije, ili je reč o oružju velike razorne moći, kazniće se zatvorom od jedne do osam godina.
Oružje se, međutim, može prenositi bez posebne dozvole, ukoliko je rasklopljeno i odvojeno od municije.
Danijela Vukosavljević
[objavljeno: 12/08/2009]
