Izvor: Blic, 10.Maj.2008, 08:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Goranci žive u bedi i strahu
GORA - Na krajnjem jugu Kosova i Metohije, uz granicu sa Albanijom i Makedonijom, živi desetak hiljada Goranaca. Iz godine u godinu nekadašnje sedmodnevne Đurđevdanske svečanosti sve su bleđe. Mladi Goranci prinuđeni su da jure trbuhom za kruhom, da se sele, pošto stočarstvo, neobezbeđena albansko-makedonska granica, kosovske vlasti i istrajavanje starijih na vezama s Beogradom ne nude izvesnu budućnost.
- Svakim danom sve nas je manje. Đurđevdanske svečanosti, naša >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << tradicionalna pravoslavna slava, ove godine okupila je hiljadu gastarbajtera. Desetak godina ranije, do dolaska Misije UN, na saborima u Vraništu, Mlikama, Vraniću.. okupljalo se po dvadesetak hiljada Goranaca iz bivše Jugoslavije. Dolazili su, kaže Jasmin Abazi, rođaci iz devet goranskih sela uz granicu iz susedne Albanije i Makedonije.
- Nema više borbi kečera, nema konjskih trka, nema takmičenja u skoku udalj i bacanja kamena s ramena. Sve su ređe zaruke, veridbe na saborima. Proteruju nas. Fabrike su zatvorene, a granica otvorena. Nijedan Goranac, izuzev u školi ili u zdravstvu, ne radi. Albanske institucije za nas ne postoje, ali ne plašimo se njihovih pritisaka koliko i olistavanja šume.Tada iz Albanije nadiru i kradu. Za noć opljačkaju po nekoliko kuća, odnesu sve dok se vojnici KFOR-a i Kosovska policijska služba goste jer smo prepoznatljivi po gostoprimstvu, priča Abazi jedan od mlađih Goranaca.
- Ovde čovek može da živi samo ako ima nekog u inostranstvu. Stočarstvo i poljoprivreda su prošlost. Lokalni lideri, kako veli, „koketiraju s vlastima iz Prištine s jedinim ciljem - da nas ostavljajući bez zaštite i izvora egzistencije, primoraju da prihvatimo kosovske vlasti i promenimo veru".
- Insistiraju da postanemo bošnjaci, da naša deca pohađaju nastavu na bošnjačkom ili albanskom jeziku. Međutim, mi smo čvrst orah, nećemo se odreći Đurđevdana i naše vere. Goranka je stub kuće. Nećemo menjati šalvare za dimije niti ćemo decu slati u albansku školu. Moja deca, kao i ja, učiće na srpskom - poručuje nastavnica engleskog jezika Mersiha Memiši, žaleći što je broj goranskih učenika sa oko pet stotina spao na pedesetak i što ih Albanci, u prisustvu mirovnjaka, sve više zbijaju i okružuju.
Radioaktivni otpad
Gorance posebno plaše divlje deponije radioaktivnog otpada formirane uz granicu s Makedonijom.
- Početkom 2000. godine, helikopterima i vojnim kamionima sa svih strana KFOR je dovlačio otpad i zatrpavao bombama tokom rata iskopane katakombe. Navukli su zemlju preko toga.
Međutim, u poslednje dve godine broj obolelih od leukemije i bolesti kostiju enormno raste - objašnjava Naser Destani. On kaže da bi vlasti u Beogradu trebale njihovu lojalnost da „nagrade" čišćenjem Gore od otpada, čime bi im omogućili da nastave da žive život gorštaka vernih Đurđevdanu.
