Izvor: Blic, 30.Dec.2000, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Godina ubistava, otmica i pljački
Godina ubistava, otmica i pljački
BEOGRAD - Iako su proteklu deceniju u Srbiji obeležila nerazjašnjena ubistava, ova godina je prednjačila i u nekim novim oblicima krivičnih dela. Ipak, između brojnih tragičnih obeležja 2000. godine, izdvajaju se nestanak bivšeg predsednika Predsedništva Srbije Ivana Stambolića, ubistva saveznog ministra odbrane Pavla Bulatovića, predsednika novosadskih socijalista Boška Peroševića, direktora JAT-a Žike Petrovića, košarkaša >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << Partizana Harisa Brkića i predsednika Stranke srpskog jedinstva Željka Ražnatovića Arkana, kao i još do kraja nerazjašnjena smrt beogradskog sudije Nebojše Simeunovića.
U drugoj polovini godine zabeleženo je više otmica, koje dosad nisu predstavljale veći problem u SRJ, a na meti kidnapera bila su dece poznatih i bogatih roditelja, kao i vlasnici privatnih preduzeća. Januar
Početak godine, 15. januara, obeležilo je trostruko ubistvo u beogradskom Hotelu 'Interkontinental'. Dok su sedeli u hotelskom holu ubijeni su Željko Ražnatović Arkan (48), osnivač i komandant Srpske dobrovoljačke garde, predsednik Stranke srpskog jedinstva, predsednik FK 'Obilić', vlasnik mnogih firmi i čovek sa optužnice Haškog tribunala, zatim Dragan Garić, inspektor SMUP-a, i Milenko Mandić.
Policija je ubrzo saopštila da je kao osumnjičenog za ubistvo uhapsila Dragoslava Gavrića (24), policajca na bolovanju. Kao Gavrićev saučesnik, za kojim je bila raspisana poternica, uhapšen je, pošto se sam prijavio policiji posle kraćeg bekstva, Miodrag Đuručić Miki, koji je istražnom sudiji odmah izjavio da sa ubistvom nema nikakve veze. Poternica je raspisana i za Draganom Nikolićem Gagijem, čija uloga u ubistvu još nije razjašnjena.
Tužilac tvrdi da je Gavrić u holu 'Interkontinentala' pucao u Arkana, Garića i Mandića, a da ga je pri pokušaju bekstva ranio Ražnatovićev telohranitelj. Ispred hotela Gavrića je, prema optužnici, čekao Đuričić, prevezao ga do Bežanije, odakle ga je Dejan Pitulić odvezao u Loznicu. Policija je pored Pitulića uhapsila i Vujadina Krstića i obojicu optužila za pomaganje Gavriću pri bekstvu.
Gavrić je pred istražnim sudijom negirao da je pucao u Arkana, objasnivši da se slučajno zadesio u hotelu. Suđenje za trostruko ubistvo u 'Interkontinentalu' je u toku, a u januaru će se, na zahtev tužioca, pojaviti i novi svedoci, među kojima i bivši načelnik lozničke policije. U dosadašnjem toku suđenja nije bilo reči o motivima ubistva, kao i eventualnim naručiocima. U međuvremenu, ubijeni su i ljudi koje su pojedini mediji prozvali kao naručioce i organizatore Arkanove likvidacije, dok su neki uhapšeni zbog drugih krivičnih dela. Februar
Kroz prozor restorana FK 'Rad' na Banjici, 7. februara, nepoznati ubica usmrtio je Pavla Bulatovića (52), saveznog ministra odbrane, dok je za stolom sedeo s prijateljima. Tom prilikom su povređeni i general-major Vuk Obradović, direktor 'YU garant banke', i Mirko Knežević, upravnik restorana, koji su sedeli sa Bulatovićem. Ovo ubistvo odmah je okarakterisano kao teroristički akt, a predstavnici tada opozicionih stranaka su zahtevali ostavku srpskog ministra policije.
Ministar Pavle Bulatović se nije eksponirao u javnosti, iako je važio za veoma bliskog saradnika tadašnjeg predsednika Miloševića. Kao jedini 'ozbiljan greh' pripisano mu je što, u vreme dok je bio savezni ministar unutrašnjih poslova, nije osudio preuzimanje SSUP-a od strane MUP-a Srbije. Ne nalazeći nijedan motiv za ovo ubistvo, neki mediji su bili skloni da 'kopču' traže u Bulatovićevim rodbinskim vezama sa ubijenim Darkom Ašaninom, tvrdeći da je Bulatović stajao iza njegovog puštanja iz grčkog zatvora, iako su Belgijanci i Nemci tražili njegovo izručenje. Do danas nije rasvetljen nijedan detalj ovog ubistva.
Mirko Tomić Bosanac (28) ubijen je 13. februara u svom 'golfu' na Bulevaru Nikole Tesle, kada su nepoznate ubice u njega ispalile 24 metka iz automatskog oružja. Tomić je bio poznat kao strastveni kockar koji je u Jugoslaviji i inostranstvu zarađivao, ali i gubio, veliki novac. U Nemačkoj je proveo izvesno vreme u zatvoru. Pominjan je i kao direktni učesnik u nekim oružanim obračunima i ubistvima koja nisu razjašnjena.
Samo 12 dana nakon ubistva Bosanca, u Novom Beogradu je usmrćen i Radoslav Trlajić (37), poznatiji kao Bata Trlaja. I njegove ubice su ostale nepoznate. Pre tri godine bio je jedan od aktera 'kokainske afere', kada je u poštu na Bežaniji stigao paket kokaina iz Latinske Amerike. Optužnica je podignuta samo protiv mladića na koga je bio adresovan paket, dok je Trlaja izjavio da je 'kokain video samo na filmu'.
U podzemlju se njegovo ime vezivalo i za neke otmice, za 'poslove' sa Ruskinjama, obračune, ali i za batinaše koji su palicama tukli pristalice opozicije na mitinzima. Mart
Poslednjeg dana zime, 20. marta, u Beogradu je u blizini Hotela 'Srbija' ubijen Branislav Lainović Dugi (45), novosadski biznismen i jedan od osnivača Srpske garde. Posle ubistva Branislava Matića Belog i Đorđa Božovića Giške 1991. godine, preuzeo je komandu nad Srpskom gardom.
Nekoliko dana pre ubistva Lainović je privođen u novosadski SUP na informativni razgovor povodom Arkanove likvidacije. Dugi je bio poznat i kao vlasnik mnogih poslovnih prostora, najveće novosadske diskoteke 'Paradizo', brojnih kioska, a pominjalo se da je imao mnoge poslove i u inostranstvu. Planirao je da osnuje 'autonomašku stranku' i da otvori televiziju.
Vraćajući se sa Lainoviće sahrane, 23. marta, na autoputu Beograd - Zagreb ubijen je Zoran Ćaldović Ćanda (28), u javnosti poznat i kao mladić estradne zvezde Jelene Karleuše. Na njega i suvozača Ivana Stojanovića (29), dok su se vozili u 'audiju', inače vlasništvu ubijenog Bosanca, pucali su nepoznati napadači iz zelenog kombija, koji je policija kasnije pronašla zapaljen u Zemunu. Kako se pričalo, Ćanda je 'radio sa automobilima', a poslednjih godina bio je čovek zadužen za dobijanje svakojakih dozvola u jednoj beogradskoj opštini. April
Posle mesec dana zatišja, 25. aprila, dok je ulazio u dvorište svoje kuće u Ulici Jaše Prodanovića u Beogradu, ubijen je generalni direktor JAT-a Žika Petrović (61). Na njega je nepoznati ubica pucao iz 'kalašnjikova'. Motiv ubistva direktora nacionalnog avio-prevoznika nije otkriven, mada su gradom kružile priče da je želeo da privatizuje JAT i da je zbog toga došlo do velikih 'sukoba interesa'. Pošto je važio za čoveka od velikog poverenja bivšeg predsednika SRJ, kao eventualni motiv pominjano je i to da su preko JAT-a iz zemlje iznošene velike sume novca, a da je Petrović postao 'izuzetno važan i neprijatan svedok'. Istraga ubistva nije dala nikakve rezultate.
Zoran Uskoković Skole (36), koga su pojedini mediji naveli kao organizatora likvidacije Arkana, ubijen je 27. aprila u pucnjavi na Labudovom brdu. S njim je u 'audiju' ubijen i policajac Zoran Stevanović. Na njih je, tokom prave jurnjave od nekoliko kilometara, pucano iz drugog 'audija' koji su ubice kasnije zapalile u Novom Beogradu.
Skole, koji je imao restorane u Stokholmu i Atini i gradio hotel u Barseloni, negirao je umešanost u Arkanovo ubistvo, navodeći da su zajedno radili neke poslove koji su se završili na obostrano zadovoljstvo. On je tvrdio da iza tih glasina stoje ljudi koji žele da unese zlu krv i izazovu nove obračune. Maj
Predsednik Izvršnog odbora Vojvodine i novosadskih socijalista Boško Perošević ubijen je 13. maja na Novosadskom sajmu. U njega je pucao radnik obezbeđenja sajma Milivoje Gutović (50), koga je policija odmah uhapsila. Goran Matić, u to vreme savezni ministar za informisanje, optužio je opoziciju da je inicirala ubistvo prvog čoveka SPS Novog Sada. Istraga je ustanovila da je Peroševićev ubica, prema nekim nalazima, psihički nestabilna ličnost. Jul
Todor Gardašević (44), Budvanin nastanjen u Beogradu, ubijen je 5. jula u blizini Hotela 'Jugoslavija', nakon što se rukovao sa ubicom i njegovim saučesnikom. Gardašević je, inače, bio poznat kao kum Andrije Draškovića, a pričalo se da je za svog kuma vodio mnoge poslove u Beogradu.
Andrija Drašković (36) i Aleksandar Golubović (37) uhapšeni su i osumnjičeni za ubistvo Zvonka Plećića Pleće u beogradskom restoranu 'Knez' 11. septembra. Pored njih dvojice, uhapšeno je još devet osoba osumnjičenih za saučešništvo.
Kako je utvrđeno, Drašković i Golubović su pucali Plećiću u leđa i glavu, nakon njegovog pitanja upućenog Draškoviću 'da li on stoji iza ubistva Zorana Šijana'. Posle ubistva su pobegli, ali su ubrzo uhapšeni. Drašković, za koga se priča da ima poslove u Grčkoj, Italiji i SAD, pričao je za sebe da se bavi trgovinom nafte, cigaretama, metalom i svim što donosi novac. Ranije je bio poznat kao vlasnik nekoliko beogradskih diskoteka.
Policija je kod Elene Mijatović, Draškovićeve nevenčane supruge i bivše supruge fudbalera Predraga Mijatovića, pronašla tri 'heklera' za koje je utvrđeno da pripadaju Draškovićevom obezbeđenju.
U policijskoj raciji u Surčinu, pre tri godine, kod Plećića i njegovih prijatelja pronađeno je više ukradenih automobila i arsenal oružja, ali su svi, sem Šijana, oslobođeni optužbe. Decembar
Poznatom košarkašu 'Partizana' Harisu Brkiću (26) nepoznati ubica pucao je dva puta u glavu, 12. decembra na parkingu ispred hale 'Pionir'. Posle tri dana Haris Brkić je preminuo u bolnici. Ovo ubistvo osudile su i mnoge svetske sportske institucije. Motiv ubistva se zasad ne zna, iako Brkićevi prijatelji tvrde da iza zločina stoje ljudi koji su poznatom košarkašu i reprezentativcu dugovali veću sumu deviza. Pljačka godine
Na meti naoružanih i maskiranih razbojnika 23. novembra, na autoputu Beograd-Niš, kod Bubanj potoka, bio je kombi 'Jubanke' u kojem se, po prijavi iz ove banke, nalazilo četiri miliona maraka i 67.000 švajcarskih franaka. Iako je kombi imao naoružanu pratnju, razbojnici su ga zaustavili i odneli vreće s novcem koji je bio namenjen dotacijama računa u inostranstvu, a bio je upućen u Skoplje. Serija kidnapovanja
Nekadašnji predsednik Predsedništva Srbije Ivan Stambolić nestao je 25. avgusta dok je džogirao u Košutnjaku. Prema izjavi svedoka, Stambolić je seo na klupu da se odmori, a onda se ispred njega parkirao beli kombi. Posle toga Stambolić više nije viđen, pa se pretpostavlja da je otet, a o njemu od tada nema nikakvih informacija. Nakon nestanka Stambolića, mnoge političke partije i nevladine organizacije pokrenule su kampanju zahtevajući njegovo nalaženje, ali više od četiri meseca nakon njegovog nestanka i dalje nema nikakvih informacija.
Stefan Živojinović, osmogodišnji sin bivšeg teniskog reprezentativca Slobodana Živojinovića i estradne zvezde Lepe Brene, otet je 24. novembra na Bežanijskoj kosi. Otmičari su od bračnog para Živojinović zahtevali da slučaj ne prijavljuju policiji i tražili otkup od 2,5 miliona maraka. Toliko su, navodno, i dobili, a Stefan je nakon šest dana vraćen roditeljima. Njegovi roditelji nisu želeli da pričaju o detaljima otmice i, nakon obraćanja javnosti i zahteva da se zaštite ljudi u ovoj zemlji, porodica Živojinović je otputovala za SAD. Stefanovi otmičari zasad nisu otkriveni, a policija radi na rasvetljavanju ovog slučaja.
Za razliku od otmičara Stefana Živojinovića, kidnaperi kragujevačkog biznismena Milije Milosavljevića brzo su uhapšeni. Grupa aktivnih boksera, predvođena Ivanom Vukovićem, voditeljem 'In' televizije čiji je vlasnik Milosavljević, otela je 11. decembra privatnika iz Kragujevca i odvezla ga u Železnik. Sutradan je Milosavljević, iako ranjen u obe noge, uspeo da pobegne, a policija je pored Vukovića uhapsila Nenada Simića, Gorana Stankovića, Nebojšu Sretenovića, dok se još traga za Branislavom Đurovićem, Brankom Cerovićem i Tripkom Kraljevićem. Smrt sudije Simeunovića
Nebojša Simeunović, istražni sudija Okružnog suda u Beogradu, nestao je 6. novembra, da bi mesec dana kasnije njegovo telo bilo pronađeno u Dunavu. Iako na telu sudije Simeunovića nije bilo vidljivih tragova nasilne smrti, njegovi prijatelji ipak veruju da je ubijen. Sudija Simeunović ostao je upamćen po tome što je početkom oktobra odbio da odredi pritvor radnicima 'Kolubare' koji su štrajkovali i čelnicima DOS-a, a bio je i istražni sudija u slučajevima ubistva Radovana Stojičića Badže i Žike Petrovića.
