Izvor: Večernje novosti, 09.Jan.2015, 11:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
“Gnjilanci” bez dokazane krivice
APELACIONI sud u Beogradu reagovao je na tekst “Ostaju ratni zločini”, objavljen u četvrtak u našem listu, praktično negirajući da je suština oslobađajuće presude bilo pravno tumačenje da su ratni sukobi trajali do potpisivanja Kumanovskog sporazuma, pa zločini posle toga ne mogu biti tretirani kao ratni, već je, kako kažu, suština u nedostatku dokaza. - U tekstu se, između ostalog, navodi da “Oslobađajuća presuda za Albance koji su u drugoj polovini 1999. ubili veliki broj >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << Srba i Roma na području Gnjilana ne može biti poništena, iako je Vrhovni kasacioni sud usvojio zahtev za zaštitu zakonitosti”. Navedena rečenica je kontradiktorna, jer se u prvom delu navodi da je u vezi sa predmetnim događajem doneta oslobađajuća presuda, a u drugom da su Albanci u drugoj polovini 1999. ubili veliki broj Srba i Roma na području Gnjilana - piše u reagovanju koje je u ime Apelacionog suda potpisala Mirjana Piljić, koordinator za odnose sa javnošću. Ona navodi da ako su okrivljeni pravnosnažnom presudom oslobođeni od optužbe da su izvršili krivično delo koje im se optužnicom stavlja na teret, onda se ne može govoriti “da su ubili veliki broj Srba i Roma”. - Na ovaj način se stvara utisak da su okrivljeni iz predmeta poznatog u javnosti kao “gnjilanska grupa” zaista ubili veliki broj Roma i Srba, ali su ipak oslobođeni od optužbe. Radi pravilnog informisanja javnosti obaveštavam vas da su presudom Apelacionog suda u Beogradu okrivljeni oslobođeni od optužbe, jer Tužilaštvo za ratne zločine nije dokazalo da su izvršili bilo koje krivično delo, pa ni krivično delo ratni zločin protiv civilnog stanovništva, na način na koji im je optužnicom stavljeno na teret izvršenje. Kako kaže, razlozi za ovakav stav detaljno su obrazloženi u presudi Apelacionog suda, objavljenoj na internet-stranici suda i dostupni javnosti. Takođe, Apelacioni sud je u vezi sa tim postupkom izdao i saopštenje, takođe dostupno javnosti. VKS: RATNI ZLOČINI I POSLE SUKOBA VRHOVNI kasacioni sud ocenjuje da domaći sudovi ne mogu tretirati ratne zločine samo do potpisivanja Kumanovskog sporazuma, što su dva beogradska suda učinila, već prema pravilima međunarodnog humanitarnog prava, koje obavezuje strane u sukobu i posle prestanka ratnih dejstava. VKS je prihvatio zahtev za zaštitu zakonitosti koju je podnelo Republičko javno tužilaštvo upravo zato što je smatralo da su se i Viši sud u Beogradu, Odeljenje za ratne zločine, i Apelacioni sud ogrešili o zakon u korist okrivljenih.
Nastavak na Večernje novosti...
