Izvor: Politika, 17.Dec.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Genetski zapis vodi do krivca
Italija i Srbija još nemaju zakon o nacionalnom DNK registru, a imaju ga gotovo sve evropske zemlje, kao i SAD, Kanada i Australija. Najobimniju bazu bioloških podataka, sa oko tri miliona uzoraka, imaju Engleska i Vels. Ovo je za "Politiku" rekao sudija Apelacionog suda u Milanu Amedeo Santosuozo, koji je učestvovao na međunarodnom seminaru o primeni genetike u pravosuđu, održanom u Institutu za sudsku medicinu u Beogradu i Okružnom sudu u Valjevu. Njegov kolega Đuzepe Đenari, sudija kriminalističkog >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << odeljenja prvostepenog suda u Milanu, kaže da se donošenje zakona o DNK registru u Italiji očekuje za nekoliko meseci.
– Ministar unutrašnjih poslova Đulijano Amato podržava uvođenje baze bioloških podataka u Italiji. On je potpisao i sporazum koji omogućava razmenu tih podataka među zemljama Evropske unije – kažu italijanske sudije.
Slično kao i u našem nacrtu zakona, predviđeno je da se u arhivi bioloških podataka Italije čuvaju samo genetski kodovi osuđenih za najteže krvne delikte, a bile bi formirane i posebne baze podataka uhapšenih i osumnjičenih. Takođe, isto kao i kod nas, sporno je gde će biti sedište nacionalnog DNK registra, pa je postignut kompromisni dogovor da se uzorci biološkog materijala čuvaju u ministarstvu pravde, dok bi kompjuterska baza podataka bila u ministarstvu unutrašnjih poslova.
– Da bi bilo koji genetski uzorak mogao da se čuva u bazi podataka, neophodno je da postoji zakon o tome. Mi u Italiji imamo veoma dobar zakon o zaštiti privatnosti i zakon o zaštiti osetljivih podataka. Prema tim zakonima, čuvanje i obrada DNK profila nisu dopušteni. Sudija može da izda nalog za DNK analizu, policija će obaviti posao, ali čim se na osnovu toga završi sudski postupak, nije dopušteno da se uzorak genetskog otiska sačuva – kaže sudija Santosuozo.
– To znači da bi sudija posle pravnosnažnosti presude morao izdati naredbu da se genetski materijal učinioca krivičnog dela uništi. Ipak, u praksi mi to ne radimo – dodaje sudija Đenari.
Analize DNK molekula se u Italiji sve češće koriste i u građanskim parnicama i naslednim sporovima, ali javnost se sa značajem genetskih analiza obično upoznaje kada se pomoću njih reši neki zločin.
U jednom od najpoznatijih krivičnih slučajeva u Italiji, počinilac ubistva je pronađen uz pomoć DNK analize, a da od njega uopšte nije uzet genetski materijal. Reč je o slučaju "Dobijako". To je gradić na severu Italije pored koga je, u jednom malom selu, došlo do misterioznog ubistva. Jedne noći u svojoj kući starica je silovana i ubijena, a zločinac je nestao bez traga. Pukovnik Lučano Garofano, rukovodilac naučne policije za sever Italije u Parmi, naložio je da se sa mesta zločina i sa žrtve prikupe svi biološki tragovi, kao i da se uzmu uzorci pljuvačke svih meštana. Ispostavilo se da se struktura DNK molekula jednog muškarca delimično poklopila sa molekulima izdvojenim iz uzoraka sperme koja je pronađena na žrtvi. To je značilo, objašnjava sudija Đenari, da je zločinac u bliskom srodstvu sa tim muškarcem. Ispostavilo se da je to njegov sin, koji nije bio u selu kada su od meštana uzimani uzorci, jer je bio na odsluženju vojnog roka, ali je u noći ubistva bio u selu na kratkom odsustvu. On je priznao zločin, a njegov otac, očigledno, nije znao da mu je sin ubica.
"Dobijako kejs", kako kažu naši sagovornici, pokazao je koliko može biti korisna tehnika porodične pretrage. Međutim, kaže sudija Santosuozo, takva tehnika proširuje bazu DNK podataka na sve članove jedne porodice, a svaki ispravan građanin ima pravo da traži da se ne nađe u toj arhivi.
[objavljeno: ]
