Izvor: Politika, 20.Jun.2009, 23:10 (ažurirano 02.Apr.2020.)
General svedok generalu
Krajem jula 1995. iz RSK je počela da beži elita i tatini sinovi, s parama i „mercedesima” ... imali su s čim i kud, već izgrađene kuće i firme, rekao je Mile Mrkšić u Haškom tribunalu
Kako god da se tumači, dogodilo se: u Haškom tribunalu, na suđenju hrvatskom generalu Anti Gotovini, svedočio je srpski general Mile Mrkšić, i to kao svedok odbrane. Mrkšić je prvo odbio poziv da svedoči pa mu je sudsko veće izdalo obavezujući nalog na osnovu koga je morao >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << da se pojavi u haškoj sudnici. Gotovina je optužen za progon Srba iz Kninske krajine tokom operacije „Oluja" u avgustu 1995. godine. Mile Mrkšić je bivši general JNA i bivši komandant Srpske vojske Krajine (SVK) a nedavno je pravosnažno osuđen na 20 godina zatvora zbog pomaganja u ubistvu 194 Hrvata na poljoprivrednom dobru Ovčara u blizini Vukovara krajem 1991. godine. Trenutno se nalazi u pritvoru u kojem je do sada proveo više od četiri godine čekajući prebacivanje na odsluženje zatvorske kazne.
Pokušavši da izbegne svedočenje, Mrkšić je prvo obavestio sud da ima zdravstvenih tegoba, da se nije pripremio za svedočenje i da želi da razgovara sa svojim advokatom. Predsedavajući sudija Alfons Ori odgovorio mu je da je sudsko veće obavešteno da nije voljan da svedoči bez advokata pa je naglasio da će mu dozvoliti da i njegov advokat Vladimir Domazet prisustvuje i da time taj sud pravi presedan, da će to biti izuzetak od pravila budući da je opšte pravilo da svedok dolazi na sud bez advokata. A ako odbije da svedoči, da će biti gonjen zbog nepoštovanja suda.
Ori je usput upozorio odbranu da Mrkšiću ne postavlja pitanja „koja bi ga mogla inkriminisati".
U sredu, u prvim minutima svedočenja bilo je vidljivo da je Mrkšić jako nervozan. Na pitanja je odgovarao govoreći brzo, često nerazumljivo, bez koncentracije. Advokat Luka Mišetić više puta ga je zamolio da ne izbegava odgovore.
Odgovarajući na pitanja Gotovininog branioca, Mrkšić je rekao je da za komandanta Srpske vojske Krajine postavljen u maju 1995. godine i da je taj položaj prihvatio pod pritiskom Miloševića i predsednika RSK Milana Martića.
Pošto ga je Skupština RSK postavila za komandanta vojske, Mrkšić je naveo da je dobio poziv da se javi Miloševiću u Karađorđevo.– Kod Miloševića sam bio dva sata i taj razgovor ključan je za sve... Suština onoga što mi je rekao jeste da se pitanje više ne može rešavati vojno, nego politički, zato što je operacija „Bljesak" pokazala da su hrvatske snage narasle... Rekao je da se nađe rešenje suživota u Hrvatskoj, a ne rata", izneo je Mrkšić.
Po njegovim rečima, Milošević mu je naložio da radi na povratku poverenja i autoriteta SVK kod naroda, da bi se „onemogućile priče o ujedinjenju RSK i RS, što je nemoguće i mazanje je očiju".– Rekao mi je Milošević: „Ja sam se sa Franjom dogovorio da imaš pet meseci da stvoriš atmosferu u vojsci da nije dobro ići u rat i da se traži rešenje u suživotu, kao plan ’Z-4' ili onaj u Istočnoj Slavoniji", rekao je Mrkšić, uz napomenu da su Milošević i Tuđman „bili u dobrim odnosima".
Gotovinin branilac Luka Mišetić je u jednom trenutku pokazao prepis prisluškivanog razgovora između Slobodana Miloševića i tadašnjeg načelnika Generalštaba VJ Momčila Perišića, vođenog sredinom maja 1995. godine, u kojem Milošević kaže da je „Martić potpuno poludeo" jer se „dogovorio s Radovanom Karadžićem da se ujedine".
Mrkšić je, tokom ispitivanja, potvrdio da su snage SVK u junu 1995. godine učestvovale u operaciji „Pauk" za podršku autonomiji Fikreta Abdića u Cazinskoj krajini, kao i da su na tom terenu dejstvovali i pripadnici SDB Srbije pod komandom Milorada Ulemeka Legije.
O toj operaciji razgovaralo se na sastancima kod Miloševića, kojima su prisustvovali načelnik SDB Srbije Jovica Stanišić, general Perišić, komandant VRS Ratko Mladić i Mrkšić.
Mrkšić je rekao i da se on zalagao da snage RSK i RS, umesto u „Bihaćkom džepu", budu angažovane u okolini Livna da bi se sprečio prodor Hrvatske vojske na Dinaru i izolaciju Knina.
Branilac Mišetić je Mrkšiću citirao deo njegovog izveštaja o padu Kninske krajine, u kojem je kao jedan od uzroka naveo to što je „vojska RSK bila stalno gurana u borbu za zapadnu Bosnu".
Na pitanje ko je vojsku RSK gurao u borbe za zapadnu Bosnu, Mrkšić je odgovorio: „Abdić mene nigde nije mogao da gura... Milošević bi pozvao Martića i mene".– Kad je „Oluja" krenula, Milan Martić je tražio da svim snagama granatiramo Zagreb, ali ja sam to odbio jer sam to smatrao činom odmazde i kukavičluka, izneo je tvrdnju Mile Mrkšić.
Odbrana Ante Gotovine uz pomoć Mrkšića, dokumenata i video-snimaka rekonstruisala je 4. i 5. avgust 1995. kad je počela „Oluja" i kad su krajinske vlasti donele odluku o evakuaciji stanovnika.
Mrkšić je potvrdio da su prvobitni planovi bili da se civili premeste u Srb, a ne da odu za BiH i Srbiju. Martić je zvao Miloševića, ali ga nije mogao da dobije pa je razgovarao s Branom Crnčevićem. – Dobili smo načelnu poruku, samo vi izdržite, nešto će se rešiti – prepričao je Mrkšić.
On je izjavio kao svedok da je vojska RSK bila „samostalna, a ne ispostava Vojske Jugoslavije", iako je od zvaničnog Beograda tražila i dobila „bratsku pomoć u municiji i opremi zbog opstanka tog naroda". Naznačio je i da je znao da od podrške VJ tokom „Oluje" „neće biti ništa".
Mrkšić je rekao da je početkom avgusta 1995. očekivao napad Hrvatske vojske, pošto su trupe generala Gotovine, zauzimanjem Bosanskog Grahova, izbile na Dinaru i „imale Knin kao na tanjiru".– U to vreme, Knin nije imao nikakvu zaštitu oko sebe, kao da je Beograd, a kada sam pitao gradonačelnika zašto nema planove odbrane, odgovorio da je ’Knin otvoren grad'”, kazao je Mrkšić.
Po rečima Mrkšića, krajem jula 1995, iz RSK je „počela da beži elita i tatini sinovi, sa parama i ’mercedesima'... Imali su s čim i kud, već izgrađene kuće i firme".
„Oni su bili povezani s vašima i znali su šta će se desiti... Obaveštajno-bezbednosne i kriminalne strukture sarađivale su celog rata, kao i sada... Odlazili su zato što su znali da će Hrvati napasti, a da se RSK ne može odbraniti", rekao je Mrkšić.
Mrkšića će sutra ispitivati branioci generala Mladena Markača i Ivana Čermaka, koji su zajedno sa Antom Gotovinom optuženi za proterivanje Srba iz Krajine.
-----------------------------------------------------------
Radio na pijaci
– Ja sam ostao krivac do današnjeg dana. Posle „Oluje" nisam smeo da se vratim u Srbiju. Kad sam prešao Drinu poslali su me u penziju s 47 godina. Morao sam da radim na pijaci da bih preživeo – požalio se Mrkšić.
Ozren Milanović
[objavljeno: 21/06/2009]
