Izvor: S media, 16.Sep.2010, 14:39 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Gde je novac Dušana Spasojevića?
Jedna od enigmi koje prate zemunsku klan jeste i novac Dušana Spasojevića Šiptara o kome se uglavnom samo nagađa. Kada je bio na vrhuncu kriminalne moći Spasojević je zarađivao astronomske sume preprodajom droge i otkupima od otmica ali trag tom novcu gubi se od dana atentata na premijera Zorana Đinđića. Rušenjem tržnog centra i kuća u Šilerovoj koji su bili Spasojevićevo ali i vlasništvo Mileta Lukovića Kuma srušena je i imperija po nekim procenama „teška“ stotine miliona >> Pročitaj celu vest na sajtu S media << evra.
Dušan Spasojević Šiptar umeo je da zaradi novac samo na jedan način – kriminalom. Kada je sredinom devedesetih godina prošlog veka ozbiljnije ušao u vode podzemlja osnovna delatnost bilo mu je dilovanje droge na sitno a krađe, reketiranja, razbojništva i ucene bili su deo kriminalnog folklora koji mu takođe nije bio stran. Ali, to nije bogatstvo od koga se vrti u glavi.
Veći novac počinje da zarađuje preprodajom automobila skinutih sa osiguranja u inostranstvu i krađom automobila u zemlji. Ukradene automobile vraćao je za nadoknadu od po nekoliko stotina do nekoliko hiljada tadašnjih nemačkih maraka a cena je zavisila od tipa, marke, godišta i kvaliteta automobila. Krađe kola i naplate njihovog otkupa rađale su kapital od kog je počelo da niče zdanje u Šilerovoj ulici u Zemunu, buduće sedište zemunskog klana. Uporedo sa zidanjem temelja bastiona zločinačkog udruženja, temelj je udaren i budućem bogatsvu. Droga je bila izvor nepresušnih Spasojevićeih prihoda.
Za razliku od početničkog skromnog dilovanja na grame, šef zemunskog klana u usponu radio je drogu na desetine i stotine kilograma. Organizovane grupe preprodavaca na Karaburmi, u Zemunu i Novom Sadu krčmile su „robu“ koju je Spasojević pazario u Bugarskoj, na Kosovu i Metohiji i u Sandžaku. Nedeljni pazari samo iz Novog Sada imali su vrednost i po 40.000 evra. Procenjuje se da se mesečno od droge, sa svih destinacija na kojima je prodavao, u Spasojevićeve crne kese za smeće slivalo i po pola miliona evra. Lako je izračunati koliko je to na godišnjem nivou puta godine koje je na taj „trud“ potrošuo.
Nakon što je razvio gore pomenute biznise, došao je trenutak kada je Spasojević shvatio da je novac od otkupa za otete biznismene lako naplativ, brže i efikasnije stiže od onog zarađenog od droge a i sume su astronomske. Samo od otmica Vuka Bajruševića, Milije Babovića i Miroslava Miškovića „inkasirao“ je 25 miliona nemačkih maraka.
Zarađivalo se ali i trošilo. Novac je odlazio na brojne automobile koji su koršćeni u „akcijama“ praćenja i likvidacija žrtva, na desetine i stotine mobilnih telefona koji su jednokratno korišćeni u tim akcijama, na skupe poklone za ljude u državnim struktrurama. Velikim sumama Spasojević je kupovao svoju slobodu i legalnost posla kojim se bavi. Nije vodio mnogo računa o količinama novca koje su stizale u Šilerovu, ali ni o sumama koje su se iz Šilerove odlivale. O tome su površnu evidenciju vodila dva svedoka saradnika Dejan Milenković Bagzi i ubijenio Zoran Vukojević Vuk.
U kuhinji, u crnoj kesi za smeće, u svakom trenutku bilo je 40.000 do 50.000 evra za dnevne potrebe. Takva jedna crna kesa bila je deo prtljaga koji je Spasojević poneo sa sobom u poslednje bekstvo. Deo novca pronađen je u Spasojevićevoj torbi kada je u Meljaku likvidiran sa Miletom Lukovićem Kumom.
O bogatstvu Dušana Spasojevića uglavnom se priča kao o zakopanom blagu čiju mapu do sada niko nije otkro. Osim paušalnih nagađanja da je veliki novac zakopan negde pored autoputa Beograd – Zagreb, o njemu nema drugih podataka. Krajem 2002. godine po Spasojevićevoj direktivi braća Miloš i Aleksandar Simović navodno su u šumi u blizini svoje kuće (pokraj autoputa) zakopala četiri torbe sa 22 miliona evra. Potom je taj novac otkopan pa 3,7 miliona evra Miloš i Aleksandar odnose Vukojeviću na čuvanje. Ostatak novca predat je Bagziju koji je deo novca dao „nekim prijateljima“ a 10 miliona evra zadržao.
To su za sada jedine informacije o famoznom Spasojevićevom bogatstvu koje isto tako famozno nije provereno i istraženo. Osim toga nije utvrđeno ni da li je i koliko Spasojevićevog novca pohranjeno na tajne račune u inostranstvu. Tajna „zakopanog blaga“ podgreva mistifikaciju o Spasojevićevoj moći koje je pretvoreno u pepeo i prah onih dana kada je zdanje u Šilerovoj eksplozivom dignuto u vazduh a on likvidiran u Meljaku.
Dejan St. Jeremić
