Izvor: Blic, 05.Apr.2008, 08:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Gazde rasprodale valjevsku „Jablanicu“
VALJEVO - Nekada jedno od vodećih građevinskih preduzeća u bivšoj SFRJ, valjevska „Jablanica" svedena je na jednu kancelariju sa telefonom, stočićem i dve stolice. Ova firma posedovala je pre privatizacije upravnu zgradu u centru Valjeva od 1.500 kvadrata, hotel sa 105 kreveta, građevinski pogon u Goriću, i upošljavala 370 radnika. Agencija za privatizaciju raskinula je kupoprodajni ugovor tek kada su, sada već bivši, vlasnici rasprodali svu imovinu građevinara.
>> Pročitaj celu vest na sajtu Blic <<
- Ovo je propast! Neko bi zbog svega trebalo da završi u zatvoru, a imovina bi morala da bude vraćena. Od kompletnog građevinskog i auto-parka sa dizalicama i kiperima, preduzeće je spalo na kancelariju tri sa tri, sa stočićem i dve stolice. Najgore je što je od poništenja privatizacije nastavljeno otuđenje i ono malo preostalih građevinskih mašina, tako da je priča o nekoj budućoj kupovini besmislena. Ko će hteti firmu bez imovine, a sa 1.100 akcionara - ogorčen je Svetozar Đurić, koji već 26 godina radi kao zidar i vozač u „Jablanici".
Početak odiseje firme, koja je svojevremeno gradila širom Jugoslavije, SSSR i Afrike, počeo je u decembru 2004. godine kada je „Jablanicu" za 28,5 miliona dinara kupila firma MBR iz Mladenovca, vlasništvo Slobodana Radojevića. Valjevski građevinari, njih oko 370, ponadali su se da su dobili „pravog gazdu", jer je MDR, između ostalog, suvlasnik „Brodarstva" iz Požarevca, „Cobesta" iz Mladenovca i „Auto-Srbije" iz Niša. Umesto novih poslova i investicija, međutim, počelo je krčmljenje imovine jer je upravna zgrada firme prodata „Cobestu", a „Jablanica" je u osnivanje privatne firme „Jako gradnja" uložila nenovčani kapital od 558.000 evra, odnosno samački hotel sa 105 kreveta i restoranom od 120 mesta. Upravnu zgradu i hotel potom je marta prošle godine za 90 miliona dinara kupio valjevski industrijalac Vidoje Vujić, dok je „Jako gradnji" za 50 miliona dinara mesec dana kasnije prodat pogon u Goriću, sa građevinskim mašinama, mehanizacijom, vozilima, magacinom i radionicama.
Građevinari koji su tako ostali bez posla nadali su se barem otpremninama, koje su trebale da im budu isplaćene do kraja 2006. godine, ali su dobili samo jednu ratu jer je račun firme potom bio blokiran. Pošto su završili na Zavodu nezaposlenih, podneli su tužbe za neisplaćena potraživanja, ali i pored izvršnih sudskih presuda, ništa nisu mogli da zaplene jer je vlasnik „Jablanice" svu imovinu rasprodao. Epilog je usledio 26. decembra 2007. godine, kada je Agencija za privatizaciju raskinula ugovor o prodaji „zbog neispunjenja obaveza kupca". Društveni kapital „Jablanice" je prenet Akcijskom fondu Srbije.
- Imovine nigde nema, svi tvrde da su bile razne kontrole i da je dokazano da se zakonski poslovalo i da su transakcije bile ispravne. Tražićemo pomoć države i ovlašćenu revizorsku komisiju da sve ispita. Ovo je problem i grada, jer je u pitanju 1.100 akcionara firme - kaže Ratibor Đokić, novoimenovani privremeni zastupnik kapitala „Jablanice". Trenutno se kao zaposleni vode jedanaest radnika, koji se nalaze na „plaćenom" odsustvu.
- Vlasnici su obećavali kule i gradove, a ispalo je da su sve rasprodali. Nas 11 preostalih mučenika nemamo ni plate ni socijalno. Čemu da se nadamo kada ogroman broj kolega sudski potražuje neisplaćene otpremnine, a nemaju od čega da naplate - kaže Radovan Liknić, koji je kao keramičar u „Jablanici" proveo tri decenije.
