Izvor: Politika, 15.Nov.2008, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Gari živi kraj Morave
Na šljunkari Srbe Ranića društvo je među psima lutalicama pronašao i Gari koga je pre godinu dana njegov vlasnik Draško Milisavljević bacio u ledenu reku, ali je on srećom preživeo
Paraćin – Sudbina šestomesečnog psa Garija, koga je njegov vlasnik Draško Milisavljević (48) iz Potočca kod Paraćina pre godinu dana bacio s mosta u Moravu, izazvala je brojne komentare na sajtu „Politike”. Predlozi za način kažnjavanja Draška, protiv koga >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << je Opštinsko javno tužilaštvo u Paraćinu podiglo optužni predlog za krivično delo ubijanja i mučenja životinja, kreću se od bacanja u Moravu da bi se „rashladio od ljutnje” do višegodišnjeg robijanja i novčane kazne od 2.000 evra.
Oni drugi, pak, koji prvima zameraju da su ppeviše gledali američke filmove, pa bi Draška osudili na električnu stolicu i 150 doživotnih, smatraju da on to ne bi učinio kada bi imao novca da kupi deset pari patika. Oni podsećaju i da još niko nije reagovao na „klanje po kućama” i da svi nosimo obuću od životinjske kože. Najsarkastičniji kažu da su se i haški istražitelji zainteresovali da li Gari ume da pliva u Moravi.
U želji da čitaoce „Politike” izvestimo o sudbini ovog psa, obreli smo se u Potočcui pronašli Draškovu kuću. I, gle, čuda. Na njegovoj terasi dočekao nas je Žuća. Obradovasmo se da je to Draško rešio da se ljubavlju prema njemu iskupi za bol i patnju koju je naneo Gariju. Ali, komšije nam rekoše da to nije njegov, već pas beskućnik koji već nekoliko dana utočište nalazi baš u Draškovom domu.
U tom je iz kuće izašao Draško. Kada smo ga upitali za Garija, on je pognute glave za „Politiku” kratko odgovorio:
– Ostavite me na miru. Neki novinari su potpuno promenili smisao mojih reči.
Na pitanje da li je svestan da može dobiti zatvorsku kaznu Draško je za naš list rezignirano rekao:
– Žao mi je što sam Garija bacio u Moravu, ali to ne mogu da ispravim. Ako me sudija osudi na zatvorsku kaznu, otići ću u zatvor. Pa i on je za ljude.
U povratku svratismo do šljunkare Srbe Ranića ispod čepurskog mosta, sa kojeg je Gari završio u hladnoj Moravi. Ranićeva supruga Milica kaže da Gari nije jedini pas na njihovoj šljunkari.
– Najviše ima onih koji su vlasnicima napadali kokoške ili činili drugu vrstu štete. Jesam za human odnos prema životinjama, ali i ne osuđujem Draška. Nekada čoveku sve dojadi. Eto meni te lutalice, koje povremeno i hranim, na primer, skidaju veš sa žice. Tada poludim, ali ih ne ubijam – kaže Milica Ranić.
Vladan Radenković iz Paraćina, koga smo takođe zatekli na šljunkari, kaže da Garija viđa sa ostalim lutalicama.
– Znam da je to Gari, jer sam ga prepoznao po video-klipu – izjavio je Radenković.
Tražili smo Garija do sumraka, jer svi tvrde da je živ i sit, ali ga nismo našli.
N. Miletić
[objavljeno: 16/11/2008]
