Izvor: Politika, 19.Nov.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Gangsteri bez granica
Nedavno potpisani sporazum o saradnji policija Bugarske i Srbije praktično je najava oštrije i organizovanije borbe protiv zla koje se zove transnacionalni kriminal. Opravdano se očekuje da će policije dve države zajednički uspeti da stanu na put mafijašima sa obe strane Dunava, kriminalcima koji uprkos različitoj nacionalnoj pripadnosti imaju isti cilj – uvećavanje profita stečenog nezakonitim poslovima. Podsetimo, ministri policija Srbije i Bugarske Dragan Jočić i Rumen Petkov potpisali >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << su pre nekoliko dana bilateralni sporazum o prekograničnoj policijskoj saradnji koji će, kako su naveli, doprineti jačanju bezbednosti u celom regionu, ali i šire, u državama Evropske unije. Jočić je tom prilikom ponovio da se Srbija i Bugarska nalaze na takozvanoj balkanskoj ruti koju kriminalci koriste za šverc narkotika i ljudi.
Postoji li nekakva jedinstvena balkanska mafija? Na to pitanje za sada nema odgovora, ali se slobodno može reći da na teritorijama Bugarske i Srbije, ali i Hrvatske, Bosne i drugih država nastalih raspadom bivše Jugoslavije, deluju organizovane i međusobno povezane grupe prestupnika koje se bave krijumčarenjem droge i takozvanog belog roblja. To nije sporno.
U proleće 2005. godine počelo je intenzivno i sasvim otvoreno da se priča o bliskoj povezanosti srpsko-hrvatsko-bugarskih kriminalnih tabora. Tih dana se u Negotinu odigralo spektakularno hapšenje Roberta Matanića, hrvatskog kriminalca koji je iz Bugarske u Srbiju, sa jednim svojim kompanjonom, ušao u automobilu punom oružja. Opravdano se postavilo pitanje kako to da se baš na teritoriji Srbije, doduše samo u proputovanju, nalazila "zverka" koju su u tim trenucima tražile policije, ali i mafijaši više evropskih zemalja. Matanić se trenutno nalazi na izdržavanju zatvorske kazne u kazneno-popravnom zavodu Sremska Mitrovica, pošto je osuđen na dve i po godine zatvora zbog šverca oružja. Kada odsluži ovu kaznu, trebalo bi da bude izručen bugarskom pravosuđu, pred kojim će odgovarati najmanje za jedno ubistvo.
Nezvanično, međutim, Mataniću i njegovoj dvanaestočlanoj gangsterskoj grupi pripisuje se mnogo više zločina, konkretnije nekoliko klasičnih mafijaških likvidacija, koje nikada nisu rasvetljene. Ovde valja podsetiti i na reči bivšeg srpskog ministra unutrašnjih poslova Dušana Mihajlovića koji je izjavio da su bugarski mafijaši nasledili neke poslove takozvanog zemunskog klana i da kontrolišu prodaju i šverc kokaina u čitavom regionu. U javnost je tada iz obaveštajnih krugova procurelo da je glavni čovek "zemunaca" u Bugarskoj bio Milčo Bonev, poznatiji kao Baj Mile. Bonev je ubijen u restoranu u centru Sofije, navodno po nalogu jednog od, u to vreme, najtraženijih srpskih kriminalaca. Likvidaciju Boneva i njegovih telohranitelja, opet navodno, izveli su upravo članovi Matanićeve grupe.
Posle Boneva redom su likvidirani i Evgenije Stefanov Ženja, Nikolaj Todorov zvani Mitko Mali, Asen Petkov Čaki, Georgi Georgiev, poznati kao Žoro Pupča. Tada je postalo jasno da tesne veze između bugarske i srpske mafije nisu od juče, već da su uspostavljene mnogo ranije, u vreme apsolutističkih režima, navodno za potrebe naroda (trgovina deficitarnom robom koja je donosila veliki profit), a u stvari sve za račun elita na vlasti.
Američka Agencija za borbu protiv narkotika DEA svojevremeno je saopštila da između 4.000 i 6.000 kilograma heroina, prošvercovanog iz Avganistana, prođe preko Balkana na putu do zapadne Evrope i da šverceri ostvare oko sedam milijardi dolara od njenog rasturanja na ulicama. Naravno da se dobar deo ovog kontingenta rasturi na ulicama gradova Srbije i Bugarske. Upravo u tome treba sagledati značaj potpisivanja sporazuma o policijskoj saradnji dve zemlje.
[objavljeno: ]
