Izvor: RTS, 22.Apr.2013, 17:58 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Galić: Nisam naredio snajperske napade
General Stanislav Galić na suđenju Radovanu Karadžiću negirao da je naredio snajperske napade na civile u Sarajevu. Galić tvrdi da je naredio da niko nema pravo da izabere civila za cilj.
Nekadašnji zapovednik snaga bosanskih Srba oko Sarajeva Stanislav Galić rekao je, na suđenju Radovanu Karadžiću u Tribunalu u Hagu, da nikada nije naredio snajperske napade na civile u tom gradu.
Dok ga je ispitivao Karadžić, koji se brani sam, Galić je izjavio da tokom >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << rata u BiH nije ni znao za većinu napada na civile u Sarajevu i da je za njih saznao tek na suđenju u Hagu.
Penzionisanog generala Galića (70) koji je bio komandant Sarajevsko-romanijskog korpusa (SRK) Vojske Republike Srpske (VRS), Tribunal je 2006. pravosnažno osudio na doživotni zatvor zbog terorisanja stanovništva Sarajeva kampanjom artiljerijskih i snajperski napada, 1992-94. godine.
Za terorisanje civila u Sarajevu do 1995. godine optužen je i Karadžić, tadašnji predsednik Republike Srpske i vrhovni komandant njene vojske.
Tokom ispitivanja, Karadžić je svedoku navodio incident po incident iz optužnice - o stradanju civila u Sarajevu od snajperske vatre, pitajući Galića da li je naredio pucanje po civilnom stanovništvu i da li je o tim napadima dobijao izveštaje.
"Moje naređenje je bilo da niko nema pravo da izabere civila za cilj", odgovorio je Galić.
Negirajući da je korpus SRK imao posebnu snajpersku jedinicu, general je naveo da je zadatak pojedinačnih snajperista bio da se suprotstave neprijateljskim snajperistima ili da otvaraju vatru na "važne ciljeve", poput oficira Armije BiH.
Na pitanje da li je 13. decembra 1992. godine naredio da se puca na trogodišnju Anisu Pitu koja je ranjena dok se igrala na kućnoj terasi u Sarajevu , Galić je odgovorio da je "sigurno" da ni on, ni bilo ko drugi u njegovom korpusu nije naredio "da se dejstvuje na dete". Napomenuo je, međutim, da su položaji Armije BiH bili u blizini.
Gađanje jedinica bilo legitiman cilj
Svedok je skoro isti odgovor dao i na Karadžićeva pitanja o desetak drugih napada u kojima su, kako je podvukao, civili "navodno" bili ubijeni ili ranjeni iz snajpera.
Upitan o ranjavanu dve žene u autobusu punom putnika u Dobrinji, 25. maja 1994, Galić je rekao: "Radili su tramvaji, autobusi; moglo se šetati, raditi u bašti... pitam se šta smo još trebali da radimo i omogućimo... Bilo je zabranjeno gađanje po prevoznim sredstvima, ali ako se prevozila jedinica, to je bio legitiman vojni cilj".
Predsedavajući sudija Ogon Kvon upitao je svedoka "da li, na osnovu onoga što danas zna, isključuje mogućnost da su žrtve navedene u optužnici ubili srpski vojnici".
"Ono što znam danas... mogu reći da žrtve koje se spominju tu, ne mogu sve da pobijam da se to nije dogodilo. Sadašnji dokazi pokazuju da je bilo incidenata koji su se dogodili, bez daljega. Ali, u tom vremenu, ponavljam, ja nisam imao takve dokaze... kao što imam danas", odgovorio je Galić, precizirajući da je kada se njemu sudilo, osporio 12 od 23 napada na civile, nevedenih u optužnici.
Ispitivanje generala Galića, Karadžić će nastaviti sutra.
Kradžić je optužen i za genocid u Srebrenici, za progon Muslimana i Hrvata širom BiH i za uzimanje za taoce pripadnika mirovnih snaga UN, 1992-95. godine.
