Izvor: Politika, 29.Maj.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
GPS sistem za sigurnost taksista
U slučaju incidenta, poput nedavnih u Beogradu i Nišu, policija i kolege mogu odmah da lociraju napadnutog i priteknu u pomoć
U Beogradu je u petak teško ranjen taksista Ljubomir Filipović, nasilnici su u subotu u Nišu pretukli Nenada Ranđelovića (29), a iste noći njegovog kolegu iz Beograda Tijosava Samardžića (60) pretukla je grupa mladića. Inače, Ranđelović se, kako saznajemo, uspešno oporavlja, ali je još uvek u teškom stanju, a uskoro će biti saslušan >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << da bi se saznali detalji i okolnosti pod kojima je pretučen.
Ovi incidenti još jednom su pokrenuli pitanje bezbednosti taksi-vozača.
Kao jedna od osnovnih preventivnih mera u sprečavanju nasilja godinama unazad pominje se GPS i GPRS sistem za praćenje vozila.
Beogradski "Alfa taksi" prvi je uveo GPS sistem, koji preko sopstvenog repetitora prati taksiste zaposlene u ovoj firmi.
Prema rečima Miodraga Janjića, vlasnika "Alfa taksija", odlučili su se na ovaj potez kada je njihov taksista Živorad Jovanović (52) napadnut nožem pre dve godine u Novom Beogradu.
– U vozilu postoji posebno skriveno dugme, takozvani panik-taster, koji taksista pritiska u slučaju napada. Zatim se na ekranu u dispečerskom centru oglašava alarm. Prednost sistema jeste u tome što je moguće utvrditi tačnu poziciju vozila sa preciznošću od tri do pet metara. Postoji još jedno dugme, koje služi da se utvrdi tačno mesto gde se nalazi vozilo prilikom polaska na vožnju – objašnjava Janjić.
U slučaju bilo kakvog incidenta policija, ali i kolege koje se nalaze u blizini napadnutog taksiste mogu da stignu u najkraćem roku i pokušaju da pomognu. Potraga bi, dakle, bila mnogo efikasnija od one koju su pokrenuli niški taksisti kada je u subotu pretučen Nenad Ranđelović. Čak 200 kolega pokušalo je da ga nađe kada je nestao i posle desetočasovnog "češljanja terena", nisu uspeli.
Međutim, taksisti "Alfa taksija", kako kaže Miodrag Janjić, nerado upotrebljavaju sistem za praćenje. Od 140 vozila, koliko ih ima u njegovom udruženju, samo petnaestak taksista koristi ovaj sistem.
– Taksisti kao taksisti. Kada se desi neka nesreća, svi se uzbude, a posle nekoliko dana kažu: "Ma, mogu ja da se brinem o sebi, neće to meni da se desi". Kupili smo aparate koji nam skupljaju prašinu – objašnjava Janjić.
Naš sagovornik kaže da je u kompletnu ugradnju sistema uložio oko 30.000 evra. GPS sistem, objašnjava Janjić, funkcioniše preko sopstvenog repetitora, dok GPRS koristi mrežu mobilne telefonije.
I važeća beogradska Odluka o auto-taksi prevozu predviđa uvođenje ova dva sistema za praćenje vozila. Prema rečima Aleksandra Bjelića, predsednika "Žutog taksija", jedini način da se poveća bezbednost taksista jesu preventivne mere, a to su oštrije zakonske kazne i satelitsko praćenje vozila.
– GPS sistem trebalo je da bude uveden još početkom ove godine, ali za to je potreban novac. Sve je stajalo zbog izbora, pa posle zbog formiranja vlade. Srešćemo se sa Dušanom Petrovićem, ministrom pravde, da bismo mu objasnili da taksisti moraju da dobiju status službenog lica. Svest o tome da napad na taksistu znači teška robija odbiće potencijalne napasnike – objašnjava Bjelić.
On smatra da jedna od ideja, koja se pominje u poslednje vreme, a to je liberalnija politika držanja oružja u taksi-vozilu nije dobra.
– Ne mislim da je rešenje da se ljudi naoružaju, jer to samo po sebi stvara potencijalno opasnu situaciju – kaže Bjelić.
On objašnjava da je za uvođenje svih taksista u Beogradu u GPS i GPRS sistem potrebno oko tri miliona evra. Zbog toga će se predstavnici taksi-udruženja ovih dana sresti i sa predstavnicima Ministarstva finansija.
Bjelić naglašava da, osim što povećava bezbednosti taksista, sistem satelitskog praćenja vozila čuva i mušterije.
– Po Odluci o auto-taksi prevozu, taksisti će biti obavezni da koriste sistem, jer kompjuter beleži bukvalno sve podatke o vozilu. Tako u slučaju da taksista naplati vožnju više od osnovne cene, a mušterija se požali, za nekoliko minuta može da bude utvrđena pređena razdaljina i cena. Nema tu ni svađe, ni suda. Taksista bi, ukoliko je prevario mušteriju, odmah ostao bez posla – objašnjava Bjelić i nada se da će do kraja ove godine sistem biti ugrađen u taksi-vozila.
U poslednjih šest godina ubijena su trojica taksista. U sva tri slučaja ubijeni su pucnjima u glavu. I svetska iskustva govore o opasnostima kojima je izložena ova profesija – u SAD taksisti su na trećem mestu po broju napada. U Americi je rizičnije biti samo policajac ili radnik obezbeđenja. Njima nadležni, takođe, preporučuju ugradnju GPS sistema, razne vrste alarma ili zaštitne pregrade u vozilu, a preporučljivo je da i se naplata obavlja kreditnim karticama.
Stanko Stamenković
[objavljeno: 29.05.2007.]
