Izvor: Blic, 15.Jul.2015, 16:33 (ažurirano 02.Apr.2020.)
GODINAMA UBIJAJU I NISU OTKRIVENI Bombaši ne ostavljaju ni svedoke, ni tragove
Od ubistva Gorana Mijatovića Mite 2006. godine, srpska policija nije uspela da razreši nijedno ubistvo aktiviranjem eksploziva postavljenog ispod automobila.
Stručnjaci za eksplozivne naprave su bivši specijalci, zbog čega i ostaje malo tragova, koji bi policiju doveli do izvršilaca ili nalogodavaca ubistva.
Tragova zasad nema ni u slučaju ubistva Dragana Jelinovića (58), vlasnika „Kabarea Rouz“ koji je likvidiran u ponedeljak u podne u beogradskom naselju >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << Bežanijska kosa.
Jelinović je nastradao posle svađe sa trojicom mladića na trotoaru Ulice Milana Vujaklije kod broja 17. Mladići su otišli, Jelinović je seo u svoj „audi“, a onda je odjeknula eksplozija, u kojoj samo pukom srećom nije stradao niko od prolaznika.
To je peti slučaj aktiviranja eksploziva pod automobilom u Beogradu u poslednja dva meseca, a treći slučaj na Bežanijskoj kosi.
U policiji pretpostavljaju da je motiv ubistva Jelinovića novčani dug i u tom pravcu vode istragu. Međutim, u svim takvim slučajevima, osnovni problem policiji jeste nedostatak tragova.
- Osnovni korak svake istrage je motiv. Tako se i dolazi do onoga ko je organizovao i naručio ubistvo. Ali za to su potrebni dokazi, a tragova u eksplozijama nema, uništeni su, i to je osnovni problem što, osim ubistva Mijatovića, nijedan slučaj nije rešen - kažu u policiji.
U policiji su ipak sigurni da je u svaku ovu priču umešan i neko od bivših specijalaca, vojnih ili policijskih.
Dovoljno 50 grama trotila
Stručnjak za balistiku, koji je insistirao na anonimnosti, kaže za „Blic“ da je za ovakve slučajeve dovoljno od 50 do 200 grama eksploziva kao što je trotil, pentrit-heksogen ili mešavina.
- Mnogo zavisi od mase automobila, karoserije, ali takvu eksplozivnu napravu može da napravi samo stručnjak. Stručnjak za hemiju, elektroniku, eksploziv - objašnjava naš sagovornik.
- U Srbiji ima desetak bivših specijalaca koji kvalitetno mogu da odrade takav posao. Koji znaju da naprave eksploziv za različite namene, u zavisnosti od toga da li je cilj opomena, povređivanje ili ubistvo. I oni su u igri, ili su obučili druge za posao - kažu u policiji.
Vojkan Kaćurić, glavni urednik časopisa „Kalibar“, kaže za „Blic“ da se u ovakvim slučajevima uglavnom koriste vojne mine ili naprave od industrijskog eksploziva, a ređe plastični.
- I postavljanje moraju da obave stručni ljudi. Količina eksploziva na malim razdaljinama nije toliko bitna, ali je bitno staviti kapislu a da ne pukne u rukama. Aktiviranje posle ide lako, ili je eksploziv tempiran ili se aktivira daljinskim upravljačem, mobilnim telefonom - kaže Kaćurić.
On kaže i da poslednji slučajevi kada su žrtve eksplozije stradale naočigled slučajnih prolaznika pokazatelj šta je izvršiocima glavni motiv.
- Da li u rukama imaju „kalašnjikov“ ili daljinski za bombu, njima je svejedno. Cilj opravdava sredstvo - kaže Kaćurić.
.jpg)
