Izvor: B92, 04.Maj.2014, 18:00   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Fitilj sve kraći zbog gubitka nade

Beograd -- Psiholozi, sociolozi i kriminolozi saglasni da je nasilje u srpskom društvu zastupljeno u skoro svim sferama i uzroke vide u izneverenim očekivanjima i nadama.

Zbog toga je, tvrde, "fitilj kod mnogih sve kraći".

Ubistava i samoubistava postaju svakodnevne vesti, a stručnjaci za Tanjug kažu da je u ljudima mnogo agresije koja traži način da se ispolji i ističu da je u Srbiji nasilje i socijalna i lična dimenzija.

Iako ukazuje da je nezahvalno globalno >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << govoriti o pojedincačnim slučajevima, psihijatar i psihoterapeut Milan Milić napominje da je nesumnjivo da su ubistva i samoubistva trend koji je posledica iscrplejnosti i naboja u ljudima, osećanja potrošenosti nadanja i ciljeva.

"Srećan čovek to ne čini, svako želi sebi najboje, da izbegne bol i da postigne zadovoljstvo, a ako ne uspe nijedno ni drugo - odustaje", ističe Milić.

On objašnjva da su uzroci brojni i da je to u Srbiji i lična i socijalna dimenzija. "Ta potrošenost koja traje već 20 godina sada se naplaćuje i to neće skoro stati", napominje on i podseća na staru izreku da "onaj kome nije stalo do sopstvenog života postaje gospodar vašeg". Analizirajući profile ljudi koji se odluče da probleme rešavaju na taj način, Milić kaže da je mahom reč o srednjovečnim ljudima, između 40 i 60 godina, jer su to, ukazuje, godine u kojima se danas gubi posao, plate su male, rasturaju se porodice... I hroničan stres koji se gomila godinama i koji nije vidljiv okolini takođe može biti uzročnik, smatra Milić i napominje da je "mnogo agresije u ljudima, koja traži način i vreba momenat da se ispolji". "Vremenom, odbrambeni mehanizmi se podrivaju, svi planovi su mnogima ostali u prošlosti, sada se suočavaju sa mnogo toga što je izazov za psihu. Nedostatak vere, gubljenje tradicionalnih vrednosti - postaje sve vidljivije i ovo što se deštava će svakako trajati", objašnjava Milić.

Međutim, da nikada nije kriv niko spolja, već je presudno kako sami prepoznajemo život, stručnjaci vide kao polaznu osnovu, ali i dodaoju da je istovremeno važno i kakva je stvarnost u kojoj živimo. U srpskom društvu, kako upozorava socijolog Ratko Božović, nema nijedne sfere života u kojoj ne vlada nasilje i agresivno ponašanje, od vršnjačkog do nasilja u porodici, a razlozi su brojni - od rasturanja tradicionalne porodice do "dramatične tranzicije" u životima pojedinaca, porodice i društva koja nikako da se dovrši. "Imamo siromaštvo, teskobu, beznađe, apatiju, stes, strah i naročito depresiju", ukazuje Božović govoreći o mogućim uzročnicima nasilja. Kako objašnjava, upravo bezvrednost života i poraz stila življenja mogu biti neki od "okidača", pa ljudi u tom beznađu mogu da odluče i da sami sebi presude. "Ljudi su na kratkom fitilju, jer su izgubili nadu - njihova očekivanja su bila uzaludna nada, a čovek bez nade je čovek koji je spreman da ide ka samoponištavanju, autodestrukciji. Izgubljena nada dolazi sa tim dar-marom u načinu života, stilom življenja koja je poražen i to je jedan od najvećh problema", ukazuje Božović. On upozorava da je tako nešto već dobilo patološke razmere i da su to ekstremna ponašanja, a to što se ljudi odlučuju na takav korak je više iracionalan u afektivan čin nego racionalan.

I kriminolog Zlatko Nikolić razloge vidi u besperspektivnosti, nezaposlenosti, ali i beskrupoloznosti onih kojima smo okruženi, a od kojih nam nešto zavisi. "Policija je uvek bila sila iznad vas - nepoznata i hladna, kada tome dodate državne činovnike, one koji treba da vam pruže uslugu za novac u poštama ili bankama, vidite da ste sami na svetu i oni koji ne mogu to da podnesu daju signale onima od kojih očekuju pomoć. Ali, oni to od otuđenosti ne vide", kaže Nikolić. On objašnjava da je i kod ubistava i samoubistava u centru agresija s tim što je ona kod ubistava usmerena ka drugome, odnosno onom koji se posmatra kao objekat ometanja koji želite da razorite. "Problem je u njihovoj socijalizaciji, jer nisu navikli da se suzdrže u zadovoljenju svojih potreba...Ti ljudi pomalo liče na decu koja hoće to što hoće kada hoće, pa se dete, kada ne može da dobije to što želi, baca na pod, lupa nogama i vrišti. Odrasli ljudi traže krivca u društvu i ljudima koji su tu negde", kaže Nikolić.

Sagovornici Tanjuga saglasni su da mediji moraju pažljivije da tretiraju nasilje u zajednici, jer se, kako smatraju, "često prelazi granica". "Mediji nameću slike čitaocima i gledaocima kao normalnu stvar", ukazuje Nikolić i povlači paralalu - to je kao kad kroz špijunku gledate svet i to što vidite mislite da je cela slika. "Moral se ne zasniva na tome da li možete da izdržite batine od policije ili sudijski čekić kojim se izriče kazna, već je moral kada se brinete šta će oni koji vas znaju reći o vama posle toga što ste uradili. Pošto sada izgleda da to nikom nije važno, to znači da smo u vaspitanju dece zanemarili ono što je osnovno", ističe Nikolić.

Sličnog mišljenja je i Božović, koji upozorava da su "sile nasilja još crnje nego što jesu, jer naši mediji neguju crnu hroniku". On navodi i da, kada je nasilje u medijima previše prisutno, može biti provakacija, jer se u jednom trenutku ono može doživljavati kao nešto obično i normalno. "U sredinama koje su normalne malo nasilja nije na odmet, jer je to pročišćavanje, ali tamo gde je nasilje postalo stil života, tamo je opasno učiniti sliku nasilja nečim što je svakdnevno i obično, jer je to, možda, za mnoge koji se kolebaju između života i smrti put na onu stranu, za ono opredeljenje koje nije život", objašnjava Božović.

Stručnjaci se slažu da je moguć određeni oblik prevencije tako što bi svi više obratili pažnju na ljude oko sebe, ali ukazuju da je teško predvideti krivična dela poput ubistva. "Trebalo bi više da se pozabavimo sami sobom, treba raditi na podizanju svesti, i mnogo više uključenosti da nam se ne bi dešavale Male Ivanče, jer takvo ponašanje čoveka ne može da promakne. To je stalni zadatak i društva i medija", veruje psiholog Milić.

Sa druge strane, kriminolog Nikolić ukazuje da je teško prepoznati potencijalnog ubicu, jer da jeste, bilo bu mnogo manje takvih slučajeva.

"Ako se osećate ugroženo možete da zovete policiju, koja može da sasluša onog na koga sumnjate da vam ugrožava bezbednost, ali dok ne izvrši neko krivično delo državni organi ne mogu da reaguju", ukazuje Nikolić, navodeći da je veliki problem to što se danas uglavnom nema vremena ni za sebe ni za druge.

Nastavak na B92...

Press: Ubistava i samoubistava sve je više, fitilj je kod mnogih sve kraći

Radio 021: Potrošene nade i očekivanja uzroci nasilja