Izvor: Politika, 26.Avg.2008, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Evropol stiže u Srbiju
U septembru MUP potpisuje ugovor o saradnji sa policijskom organizacijom EU
Srbija će u septembru potpisati ugovor o saradnji sa Evropolom, policijskom organizacijom Evropske unije, čime će biti otvoren još jedan kanal međunarodne saradnje čuvara reda. Ova policijska organizacija sa sedištem u Hagu zapravo je vrhunska analitičarska služba, a kruna saradnje sa Srbijom biće razmena oficira za vezu koja će naknadno uslediti.
I ovom policijskom diplomatijom baviće >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << se pripadnici Odeljenja za međunarodnu policijsku saradnju MUP-a Srbije, u kome je i Nacionalni centar biroa Interpola „Beograd”. Ovih dana imaju puno posla: iz Italije su ekstradirani Tomislav S. (1984), osumnjičen za ubistvo i izazivanje opšte opasnosti i Bojan G. (1983), osumnjičen za trgovinu ljudima, a iz Slovenije Miroslav P. (1979) koji se tereti za razbojništvo, iznude u pokušaju i teške krađe.
– Svake godine se, po poternicama raspisanim iz Srbije, obavi ekstradicija oko 40 do 50 osoba. Sa druge strane kod nas, po poternicama drugih država, u proseku se godišnje uhapsi oko 20 do 25 stranih državljana koji se predaju zemljama koje ih traže. Interpol u celom svetu godišnje obavi oko 1.500 hapšenja – kaže Miloš Oparnica, načelnik Odeljenja za međunarodnu policijsku saradnju MUP-a Srbije.
On objašnjava da, iz profesionalnih razloga, ne može da govori o tome da li je za nekim raspisana međunarodna poternica. Ipak, budući da ne postoje zvanični kriterijumi po kojima bi se napravila top-lista najtraženijih begunaca u inostranstvu, može se reći da su u vrhu interesovanja MUP-a Srbije preostali članovi „zemunskog klana” i svi za kojima je poternice raspisao Specijalni sud u Beogradu.
Oparnica ističe da ne postoje poternice Interpola već konkretnih država čiji sudovi (a ne policija) ih raspisuju. Najpoznatija je takozvana „crvena” poternica po kojoj svaka policija mora da pritvori begunca ako naiđe na njega. U hitnim slučajevima podjednako je efikasna i takozvana „difuzna” poternica koja povlači iste obaveze kao i „crvena”, s tim što je na državi koja je raspisuje da naknadno dostavi sve neophodne podatke kao što su fotografija begunca ili njegovi otisci prstiju. Policije rado koriste i „plavu” poternicu koja podrazumeva diskretnu kontrolu kretanja osumnjičenih uvidom u njihove pasoše na graničnim prelazima, aerodromima" Jedne poternice važe za susedne zemlje, druge za celu Evropu i treće za ceo svet.
Profesionalci u policijskom poslu drže se daleko od politike, pa tako nije bilo sporno da li će slovenačka i mađarska policija zadržati Agima Čekua ili Hašima Tačija za kojima Srbija traga zbog terorizma. Ali, tamošnji sudovi su ih, uz neka pravna objašnjenja, pustili na slobodu i zato jer su u pitanju „nosioci funkcija” na Kosovu koje je pod zaštitim UN. Sa takvim tumačenjem međunarodne poternice oslobodila se i Julija Timošenko, premijer Ukrajine.
Osim Interpolovih poternica postoji i Evropski nalog za hapšenje, pravni instrument država EU. Podrazumeva ekstradiciju osumnjičenih iz jedne države Unije u drugu koja traga za osobom, s tim što im se garantuju prava kakva bi imali u svojoj zemlji. Pošto Srbija nije u EU, naši građani ne mogu da budu izručeni po tom nalogu.
– Kod raspisivanja poternica traži se saglasnost Ministarstva pravde jer ta institucija snosi troškove ekstradicije. Poternice se ne raspisuju ukoliko je zaprećena kazna do dve godine zatvora a troškovi ekstradicije iznose od dve, tri pa čak i do deset hiljada evra ako se radi o nekoj dalekoj zemlji – ističe Oparnica.
Naime, neophodno je platiti avionske karte, troškove smeštaja u hotelima za inspektore, dnevnice za inostranstvo" Na tim zadacima, uz inspektore iz biroa Interpola, angažovani su i policijski specijalci – u civilu, naravno. Čak i velika imena podzemlja kao što su Sreten Jocić zvani Joca Amsterdam ili Dejan Milenković u Srbiju su ekstradirani redovnim avionskim linijama. Nikada nije bilo problema, sigurno i zbog opsežnih preventivnih mera bezbednosti"
Beogradski biro Interpola ima posla i zbog zamene putnih isprava u Srbiji, pa su tako države članice međunarodne policijske organizacije obaveštene o izgledu novog pasoša kao i roku važenja stare putne isprave. Interpol, između ostalog, ima na raspolaganju bazu podataka o ukradenim i nestalim ličnim dokumentima u celom svetu.
– U njoj su pohranjeni podaci oko 16 milina dokumenta (95 odsto podataka se odnosi na putne isprave), a među njima je i oko 60.000 ukradenih i nestalih pasoša građana Srbije.
Kriminalci iz Srbije najviše cene lažne pasoše Hrvatske i Slovenije, koji im odgovaraju jer im nisu potrebne vize za kretanje po Evropi, a „pokriveni” su sličnim jezikom pa nisu sumnjivi policajcima koji ih legitimišu. Njihova cena na ilegalnom tržištu je od dve do tri hiljade evra, a evropsko podzemlje često zloupotrebljava pasoše Italije i Belgije u kojima su se desile velike krađe obrazaca za putne isprave. Tržišni zakoni ukazuju da će i novi pasoš Srbije dobiti na ceni u podzemlju kada naši građani budu putovali bez viza. Stari „plavi” pasoš, čijim vlasnicima je kretanje otežano neophodnim vizama, gotovo da je bezvredan među kriminalcima. U manjem obimu zloupotrebljavan je jedino od strane kosmetskih Albanaca kojima je bio potreban za putovanja u Makedoniju ili Tursku, a zabeleženi su i slučajevi trgovine ljudima kada je ova putna isprava praktično služila za prikrivanje identiteta i „ubacivanje” savremenog roblja u Srbiju.
-----------------------------------------------------------
Kosovo ne može u Interpol
Država koja nije članica UN ne može da bude primljena u Interpol tako da ne postoji mogućnost da Kosovo, nakon jednostrano proglašene nezavisnosti, postane članica međunarodne organizacije kriminalističke policije, kaže Miloš Oparnica. Tako je i Srbija, odnosno tadašnja SR Jugoslavija, krajem 2000. godine primljena u UN a tek sledeće godine u Interpol, a isto je važilo i za Crnu Goru nakon izlaska iz Državne zajednice SCG.
M. Galović – J. Derikonjić
[objavljeno: 27.08.2008]
