Izvor: RTS, 29.Okt.2009, 11:38 (ažurirano 02.Apr.2020.)
EU: Ukloniti prepreke za izručivanje optuženih
Evropska komisija zatražila je u poslednjem izveštaju od Srbije, BiH i Hrvatske, da uklone sve pravne i političke prepreke za uzajamna izručenja državljana, optuženih za organizovani kriminal ili ratne zločine.
U poslednjem godišnjem izveštaju o zemljama Zapadnog Balkana, Evropska komisija zatražila je od Srbije, BiH i Hrvatske, da uklone sve pravne i političke prepreke za uzajamna izručenja državljana, optuženih za organizovani kriminal ili ratne zločine.
>> Pročitaj celu vest na sajtu RTS <<
Još od ranije je poznato da Zagreb želi da se, zbog ubistva Ive Pukanića, Sretenu Jociću sudi u Hrvatskoj. Ustav Hrvatske, kao i najviši pravni akt BiH, zabranjuje izručenja svojih državljana, pa se tako van domašaja pravde našao i Branimir Glavaš.
Sretenu Jociću sudiće se u Hrvatskoj, poručio je još letos ministar pravde te zemlje Ivan Šimonović, najavljujući da će ta zemlja promeniti ustav, kako bi sa Srbijom potpisala sporazum o uzajamnom izručenju državljana.
To se, do sada, nije desilo. U Jocićevom pravnom timu kažu da ih ne bi iznenadilo da se pregovara o izručenju prvooptuženog za ubistvo Ive Pukanica.
Smatraju da Jocić ne bi imao fer suđenje u Hrvatskoj i traže da proces u Srbiji počne što pre. "S obzirom na izjave zvaničnika u Hrvatskoj potpuno je jasno da je kod Jocića pretpostavka krivice podjednako prisutna kao i u Srbiji", rekao je branilac Sretena Jocića Zdenko Tomanović.
Promenom ustava 2006. godine, Srbija je pitanje izručenja prebacila na zakon, koji izručenje ne dozvoljava, osim u slučaju potpisivanja bilateralnih sporazuma.
Ministarstvo pravde Srbije spremno je da takve sporazume, koji će se odnositi samo na buduće predmete, uskoro potpiše i sa Hrvatskom i sa Bosnom i Hercegovinom.
"Čim ove dve zemlje promene svoje ustave, mi smo u potpunosti spremni da zaključimo međusobni ugovor o izručenju za najteža krivična dela. To je jedini način i najbolji put da stanemo na put i budemo potpuno jasni i otvoreni u borbi protiv organizovanog kriminala", izjavio je državni sekretar Ministarstva pravde Slobodan Homen.
Kada je 2001. godine Slobodan Milošević prebačen u haški pritvor, Vlada Srbije pozvala se na svoju međunarodnu obavezu, koju je tada stavila iznad Ustava. U međuvremenu, shvatanja su se promenila, pa je u vreme prve vlade Vojislava Koštunice ta odredba izbačena iz najvišeg pravnog akta.
Goran Ilić sa Pravnog fakulteta u Beogradu smatra da je nemogućnost izručenja posledica i ostatak shvatanja da je državni suverenitet jak toliko da se ne mogu izručivati.
"Izručenje bi bilo moguće ukoliko se ugovorom to predvidi, a da, pošto bude završen postupak i eventualno doneta osuđujuća presuda, osoba bude vraćena u matičnu državu na izdržavanje kazne", rekao je Ilić.
I dok Hrvatska glasno traži Sretena Jocića i potpisivanje sporazuma o izručenjima sa Srbijom, upravo je nepotpisan sporazum sa BiH onemogućio da ratni zločinac Branimir Glavaš bude u zatvoru.
