Izvor: Kurir, 25.Maj.2008, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
EPIDEMIJA LAŽNIH DOJAVA
BEOGRAD - Lažne dojave o bombama ponovo su učestale posle kraćeg zatišja, koje je usledilo sredinom marta, kad su otkriveni prvi učinioci i podnete krivične prijave protiv njih. Od preko 200 lažnih anonimnih dojava o podmetnutim bombama u sudovima, školama, preduzećima, za sada je na sud stigla samo jedna.
Tu dojavu je 20. februara uputila referentkinja u Republičkom javnom pravobranilaštvu Milena Ilić, lažno dojavivši da se u zgradi Palate pravde nalazi bomba kako bi odložila >> Pročitaj celu vest na sajtu Kurir << svoje suđenje.
Posle toga, skoro svakodnevno, škole, sudovi, preduzeća i javne ustanove evakuisane su zbog lažnih dojava, koje su poprimile razmere prave epidemije.
Zatišje je usledilo posle javnog saopštenja policije da je pored Ilićeve identifikovano još nekoliko maloletnika koji su lažne dojave o bombi upućivali na brojeve svojih škola, kako bi prekinuli nastavu.
Prema podacima beogradske policije, od 20. januara do sredine maja ove godine u Beogradu je bilo oko 200 lažnih dojava o podmetanju bombi.
Prema mišljenju psihologa Žarka Trebješanina, lažne dojave o bombama su politički motivisane i upućuju ih ljudi sa „druge strane zakona“. Kako je najveći broj lažnih dojava upućen sudovima, logično je da to rade ljudi iz kriminogenih sredina, tvrdi Trebješanin, napominjući da je reč o „krupnim kriminalcima“ kojima ne odgovara stabilnost u državi već haos i nesigurnost.
- Anonimnom dojavom o bombi stvara se haos, panika i nestabilnost u radu državnih organa. Najmanji je rizik da će za tu vrstu haosa neko odgovarati. Čak i da neko bude uhvaćen, može lako da se izvuče. Jedini način da se spreči haos jeste da službe deluju efikasnije i da se počinioci uhvate i kazne - zaključio je psiholog.
.jpg)
