Izvor: Blic, 22.Nov.2009, 01:05 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Dva kandidata za Vrhovni kasacioni sud
Imena oko 2.500 sudija koji će od 1. januara deliti pravdu u sudovima opšte i posebne nadležnosti biće poznata u decembru, ali će novom sudskom mrežom u početku rukovoditi vršioci dužnosti.
Izuzetak je samo Vrhovni kasacioni sud čiji će predsednik biti izabran narednog meseca. Za predsednike ostalih kuća pravde konkurs će biti raspisan najverovatnije u januaru, tek pošto se, kako zakon predviđa, sudovi konstituišu. Međutim, njihovo stupanje na dužnost ne očekuje >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << se pre proleća.
Kao što je već objavio Visoki savet sudstva, u Vrhovnom kasacionom sud će raditi 29 sudija, u četiri apelaciona suda 228 , za 26 viših je predviđeno oko 300 delilaca pravde, a za 34 osnovna suda 1.123 sudija. U Privrednom apelacionom sudu ima 26 sudijskih mesta, u 16 privrednih sudova 140, dok će Upravni sud činiti 36 sudija. Pored toga, za Viši prekršajni sud biće izabrano 65 sudija, a za 45 prekršajnih sudova 550 delilaca pravde.
Stručnu, ali i ostalu javnost posebno interesuje ko će u naredne četiri godine stajati na čelu srpskog sudstva, odnosno ko će sesti u fotelju predsednika Vrhovnog kasacionog suda. Kako „Blic nedelje" saznaje, za ovu funkciju, uz koju ide i predsedavanje Visokim savetom sudstva, konkurisali su aktuelni vršilac dužnosti predsednika Vrhovnog suda Srbije Nata Mesarović i sudija istog suda Janko Lazarević. Zanimljivo su da su oboje prijave za izbor podneli na dan kada je isticao rok za konkurs.
– Zakonsko rešenje je ostavilo dovoljno prostora da odlučujuću reč prilikom izbora predsednika sudova, uključujući i Vrhovni kasacioni sud, ima politika. Istina, kandidate, jednog ili više njih, predlaže Visoki savet sudstva, ali izbor vrši Narodna skupština, pa će ishod zavisiti od volje političke grupacije koja ima većinu u parlamentu – kaže za „Blic nedelje" izvor iz vrha srpskog pravosuđa.
Za razliku od sudstva, u tužilačkoj organizaciji sve će biti poznato već narednog meseca. Prema izvorima „Blica nedelje", budući republički tužilac najverovatnije će biti Zagorka Dolovac, sadašnji vršilac dužnosti okružnog tužioca u Beogradu. Za mesto prvog čoveka Apelacionog tužilaštva u Beogradu stiglo je više prijava, a kao najozbiljniji kandidat pominje se Nenad Ukropina, koji je trenutno na mestu zamenika republičkog tužioca. Ukropina je dugo godina bio prvi zamenik beogradskog okružnog tužioca, zatim vršilac dužnosti prvog čoveka ovog organa gonjenja, a po nepodeljenom mišljenju kolega i ostale stručnosti javnosti slovi za vrhunskog profesionalca. „Blic nedelje", takođe, saznaje da Državno veće tužilaca namerava da za rukovodeća tužilačka mesta u pojedinim gradovima predloži dokazane kadrove iz drugih mesta. Tako se kao kandidat za višeg tužioca u Smederevu pominje Dragan Lopušina, sadašnji šef Petog opštinskog tužilaštva u Beogradu, dok Gordana Čolić, koja trenutno rukovodi Trećim beogradskim opštinskim tužilaštvom ima najveće šanse da se nađe na mestu višeg tužioca u Pančevu.
Kandidate za rukovodeća mesta u tužilaštvu, odnosno javne tužioce, predlaže Vlada sa liste koju utvrdi Državno veće, a bira ih Narodna skupština na period od šest godina.
Kada je reč o zamenicima tužioca, u Republičkom tužilaštvu će ih biti 15, a u apelacionim tužilaštvima u Beogradu, Novom Sadu, Nišu i Kragujevcu 60. Tužilaštvo za borbu protiv organizovanog kriminala ima potrebu za 25 zamenika tužilaca, dok će u Tužilaštvu za ratne zločine raditi osam zamenika tužilaca. U višim javnim tužilaštvima u Beogradu, Valjevu, Vranju, Zaječaru, Zrenjaninu, Jagodini, Kosovskoj Mitrovici, Kragujevcu, Kraljevu, Kruševcu, Leskovcu, Negotinu, Nišu, Novom Pazaru, Novom Sadu, Pančevu, Pirotu, Požarevcu, Prokuplju, Smederevu, Somboru, Sremskoj Mitrovici, Subotici, Užicu, Čačku i Šapcu ima mesta za 124 zamenika javnih tužilaca. U Prvom i Drugom osnovnom javnom tužilaštvu u Beogradu ukupno će biti 79 zamenika tužilaca, dok će u ostalim osnovnim tužilaštvima u Srbiji biti primljeno 235 zamenika..
