Izvor: Blic, 15.Jul.2011, 01:20 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Dužnicima više neće ići naruku preduga suđenja
BEOGRAD - Parnice koje traju duže od tri decenije i iščekivanje presuda koje nisu donete ni posle 60 ročišta, trebalo bi uskoro da nestanu iz srpske pravosudne prakse. Preduslov je da parlament Srbije ove jeseni usvoji rešenja iz Nacrta novog Zakona o parničnom postupku (ZPP).
- Praksa je pokazala da je neefikasnost sudova u dobroj meri bila uslovljena nekim rešenjima Zakona o parničnom postupku, tako da su dužnici, na račun poverilaca, profitirali kroz dugotrajne i skupe >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << parnice. Dužnički profit je, čini se, još jedna od naših specifičnosti koja mora da bude uklonjena iz pavne prakse - ističe za "Blic” dr Oliver Antić, profesor beogradskog Pravnog fakuleta i član radne grupe za izradu ZPP.
Vojkan Simić, pomoćnik ministra pravde, ističe da se od novih rešenja u ZPP očekuje veća efikasnost postupka.
- Jedna od takvih novina je i odredba po kojoj će sudija biti obavezan da na prvom ročištu odredi vremenski okvir trajanja postupka. To praktično znači da će, prema dokaznoj građi, kojom raspolaže i uz konsultaciju sa strankama i njihovim advokatima, odrediti broj ročišta i njihovu dinamiku, odnosno dužinu trajanja - objašnjava Simić.
Posebno važnim smatraju se odredbe koje bi trebalo da reše problem dostave sudskih poziva, inače pravom rak-ranom srpskog sudstva.
Parnica duža od 33 godine
U jednoj od analiza Ustavnog suda Srbije stoji da je najduži parnični postupak u Srbiji trajao više od 33 godine, da parnica iz radnog spora traje gotovo osam godina, vanparnični postupak 14, krivični 16, a izvršni 17 godina. U sudskoj praksi ima i primer parnice koja je trajala više od 14 godina i to samo u prvostepenom sudu. Iako je u konkretnom slučaju bilo zakazano čak 61 ročište, glavna rasprava nije bila zaključena i nije bila doneta prvostepena presuda.
- U ovaj zakonski projekat uneli smo do detalja razrađenu odredbu kojom bi svaka zloupotreba dostave sudskih poziva trebalo da bude onemogućena. Značajno je i što se menja deo ZPP koji se odnosi na veštačenje. Za razliku od još važećeg rešenja, sudija više neće pronalaziti i određivati veštaka, već će ove stručnjake angažovati stranke, odnosno njihovi advokati. To praktično znači da će sud samo procenjivati da li je nalaz i mišljenje nekog veštaka prihvatljiv ili ne - navodi Simić.
Bržem i efikasnijem suđenju trebalo bi da doprinese i rešenje koje predviđa da se vođenje pisanog zapisnika u parnici zameni audio i vizuelnim snimmcima, kao i da ovom postupak sudi sudija pojedinac, a ne tročlano veće.
Tom korpusu pripada i novina koja omogućava da se i u parnici izjave svedoka mogu uzeti putem video linka, odnosno konferencijske veze.
- Prilikom izrade novog ZPP vodili smo računa i o činjenici da je neophodna reforma vanrednih pravnih lekova. Smatramo da će bržem i efikasnijem postupku doprineti rešenja koja će ostavljati što manje mogućnosti za reviziju pravosnažnih sudskih odluka. Jedno od takvih je i ono kojim se ukida zahtev za zaštitu zakonitosti - navodi Simić.
Državni sekretar Ministarstva pravde Slobodan Homen kaže da je Srbija najveći broj sporova pred Evropskim sudom za ljudska prava u Strazburu izgubila baš zbog suđenja koja su trajala daleko duže od prihvatljivih evropskih standarda.
- Zbog toga smo u Nacrt novog ZPP ugradili preporuke Saveta Evrope (SE), zatim direktive Evropske unije (EU), a korišćeno je uporedno zakonodavstvo zemalja EU, pre svega Austrije i Nemačke. Jednu ekspertizu ovog zakonskog teksta uradili su nemački stručnjaci, a sredinom avgusta to bi trebalo da urade i eksperti SE. Očekujem da se predlog novog ZPP pred poslanicima nađe već u septembru - kaže Homen.
Povezane vesti: Sastanak sudija Haškog tribunala sa sudijama iz regiona Venecijanska komisija nije podržala Zakon o sudstvu Homen: Izbor VSS i Državnog veća tužilaca do 1. marta
