Izvor: S media, 01.Jun.2009, 14:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Drašković: Optuženi su bili logistička podrška za atentat
Predsednik SPO-a Vuk Drašković izjavio na sudjenju da su trojica optuženih pripadnika nekadašnje službe Državne bezbednosti bili logistička podrška neposrednim izvršiocima neuspelog atentata na njega u Budvi 2000. godine i zatražio da se utvrdi njihova odgovornost.
Svedočeći pred Okružnim sudom u Beogradu Drašković je optužio DB i njene pripadnike za državni terorizam, navodeći da je u svakoj normalnoj državi svrha službi bezbednosti da štiti gradjne od terorista, >> Pročitaj celu vest na sajtu S media << a ne da sama organizuje terorističke akte.
Zbog pomaganja u pokušaju atentata na Draškovića na optuženičkoj klupi nalaze se bivši načelnik beogradskog centra DB-a Milan Radonjić i nekadašnji načelnici za unutrašnji i spoljni ekstremizam u tom centru, Stevan Basta i Ratko Romić.
Drašković je citirao pravosnažnu presudu Specijalnog suda u Beogradu izrečenu neposrednim izvršiocima pokušaja atentata na njega u Budvi 15. juna 2000 , prema kojoj je nalogodavac ubistva bio Slobodan Milošević, dok su za realizaciju su bili zaduženi bivši šef DB Radomir Marković, komadant JSO Milorad Ulemek Legija i nekadašnji načelnig generalštaba Nebojša Pavković.
Prema njegvim rečima, pomenuti su "bili vrh piramide, dok su optuženi na ovom sudjenju bili deo te piramide koja je trebalo da realizuje atentat", logističkom podrškom, praćenjem, slikanjem i davanjem instrukcija neposrednim atemtatorima.
Lider SPO je ustvrdio da je Milošević odabrao Budvu kao mesto izvršenja, jer je želeo da skine odgovornost sa sebe, i prebaci je na crnogorske vlasti, pošto se znalo da je u veoma lošim odnosima sa predsednikom Milom Djukanovićem.
Drašković je ispričao da je u Budvu otišao sam 12. juna 2000. godine kako bi sastavio završni programski dokument za DOS i da je crnogorsku policiju obavestio da mu ne treba obezbedjenje, jer ne planira da izlazi iz stana.
Sporne večeri, 15. juna, kako je naveo, večerao je i gledao evropsko prvenstvo u fudbalu na televiziji. Kada je krenuo da pritvori žaluzine okrznulo ga je nešto po čelu, "nalik na ujed komarca", a potom je začuo prasak.
"Bacio sam se na pod, batrgao sam se i uspeo da se prebacim u drugi deo sobe, a oko mene su praštali kuršumi. Vikao sam "dodaj mi pištolj" kako bi ispalo da ima još nekog u stanu. U trenutku kada sam se pridigao ne bili uspeo da vidim ko puca, metak me je zakačio sa desne strane čela iznad oka", ispričao je Drašković.
Pucnjava je potom prestala, a on je otišao kod prvih komšija i pozvao policiju i suprugu.
On je istakao da je iskonstruisana odbrana optuženih, u kojoj tvrde da su slike njegovog stana u Budvi sačinjene kako bi se postavili prislušni uredjaji zbog saznanja službe da će se sastajati sa američkim i ruskim diplomatama i tvrdio da se nikada nije sastajao ni sa jednim stranim diplomatom u tom gradu.
Tek posle neuspelog atentata primio sam nekoliko stranih dipolomata koji su došli da mi pruže podrsku, ali oni nisu bili ni iz Amerike ni iz Rusije, naglasio je Drašković.
Na pitanja Radonjićevog branioca Zore Dobričanin Nikodinović, lider SPO nije želeo da odgovoara navodeći da "postoji pravosnažna presuda za atentat".
Pošto je završeno Draškovićevo svedočenje, Radonjić je stavio primedbu na njegov iskaz i zatražio od suda da od BIA zatraži podatke o Draškovićevom kretanju proleća 2000.
On je istakao da ga vredjaju Draškovićeve optužbe na njegov račun o terorizmu, navodeći da "nikada nije izvršio krivično delo", već da je radio svoj posao na koji je, kako je naveo, "ponosan".
Sudjenje će biti nastavljeno u sredu kada bi trebalo da svedoči bivši načelnik DB-a Goran Petrović i njegov zamenik Zoran Mijatović koji na čelo službe DB došli posle oktobraskih promena 2000.
Sudjenje je počelo u martu ove godine, a sva trojica optuženih negirali su da su organizovali ubistvo Draškovića, tvrdeći da je lider SPO-a bio samo jedna od više osoba koje je pratila služba DB, pošto se u to vreme sastajao sa "bezbednosno interesantnim" osobama iz inostranstva.
Optužnica tereti Radonjića, Romića i Bastu da su, po nalogu nekadašnjeg predsednika SRJ Slobodana Miloševića, organizovali atentat na Draškovića 15. juna 2000. godine u Budvi.
Radonjić je nedavno pravosnažno oslobodnjen optuzbi za učešće u pokušaju ubistva Draškovića i četvorostrukom ubistvu na Ibarskoj magistrali 1999. Radonjić, Basta i Romić brane se sa slobode.
Prema optužnici Okružnog tužilaštva, Basta i Romić su, po naredjenju Radonjića, pratili Draškovića i slikali njegovu kuću u Budvi, a zatim te fotografije predali neposrednim izvršiocima pokušaja atentata na Draškovića koji su zbog toga pravosnažno osudjeni pred Specijalnim sudom.
Presudom Vrhovnog suda Srbije Marković je ranije pravosnažno osudjen na 15 godina zavora zbog pokušaja ubistva Draškovića, kao i zbog ubistva Ivana Stambolića 2000. godine.
Zbog istih dela, na maksimalnu kaznu zatvora od 40 godina osudjeni su nekadašnji komadant JSO Milorad Ulemek Legija i Branko Berček.
Pored njih, osudjeni su i bivši pripadnici "crvenih beretki" Nenad Ilić koji je za saučesništvo u tim zločinima osudjen na 15 godina i Leonid Milivojević na 30 godina zatvora.
Bivši pripadnik "crvenih beretki" Duško Maričić osudjen je na 30, a njegov kolega Nenad Bujošević na 35 godina zatvora.
Bivši načelnik bezbednosti JSO Milorad Bracanović osudjen je, zbog neprijavljivanja pripreme ubistva Stambolića i Draškovića, a kasnije i zbog neprijavljivanja počinilaca, na dve godine zatvora.
