Izvor: Večernje novosti, 16.Okt.2015, 23:36   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Dragan Mijović: Samo psihopata vara poligraf

POLIGRAF niko ne može da prevari! Rezultati na ovoj mašini su uvek tačni. Ali, od poligrafiste i njegove stručnosti da pripremi osobu za testiranje, tačno prouči rezultat i prepozna strah od laganja zavisi konačan zaključak - da li je neko "pao" ili prošao test! Sve počinje, naizgled, jednom igrom. Poligrafista i osumnjičeni sede jedan prekoputa drugog. Službenik policije daje špil od desetak karata čoveku kojeg testira. Ovaj ih meša, izvlači jednu i sakriva. Test na "detektoru laži" >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << počinje. - Kod vas je sedmica - kaže poligrafista. - Nije - odgovara pitani. Na osnovu telesnih reakcija, koje očitava mašina, poligrafista nepogrešivo pogađa da li je osumnjičeni rekao istinu i na kraju - koja je karta kod njega. Osim, ukoliko prekoputa njega ne sedi psihopata. Tada reakcije nema! Ne zna se da li govori istinu ili laže. To bi laički i ukratko bila razlika između lažova i psihopate. Ovaj prvi ne može da "prevari" mašinu i nesvesno se odao koju kartu drži u ruci. Psihopata ne. On ima istu reakciju na izgovorenu laž, ali i na istinu. Razlika ne postoji. Sa ovim nesvakidašnjim problemom gotovo svakodnevno se suočava Dragan Mijović, zamenik načelnika Nacionalnog kriminalističkog centra i vrhunski srpski poligrafista. On je autor i stručnog udžbenika za studente psihologije "Laganje i psihopatija". - Poligraf praktično lovi strah od otkrivanja laži - priča za "Novosti" Mijović. - Kad neko kaže nešto što nije istina, on oseća teskobu i strah da će to biti otkriveno. I ima telesne reakcije poput ubrzanog rada srca, znojenja, promene krvnog pritiska, ritma i dubine disanja, oksidacije krvi... Kod psihopata, takve reakcije izostanu. To, međutim, ne znači da je takva osoba nevina. Tu je zamka, jer treba uočiti da je reč o psihopati, a ne o nevinom čoveku i osloboditi ga krivice. Potrebne su druge kriminalističke metode za dokazivanje. Poligraf je ovde nemoćan.ISKUSTVO DRAGAN Mijović jedan je od najvećih autoriteta kada je reč o poligrafskom testiranju u Srbiji. On je ne samo poligrafista MUP Srbije, već i rukovodilac grupe za poligrafska istraživanja i rukovodilac Grupe za poslove kriminalističke psihologije i poligrafsko ispitivanje. Njegova knjiga "Laganje i psihopatija" rezultat je gotovo dvadesetogodišnjeg iskustva na poslovima ispitivača na poligrafu. Preko puta njega sedeli su najveći kriminalci. Od Marinka Magde, osumnjičenih za ubistvo srpskog premijera Zorana Đinđića, do svedoka-saradnika. Višegodišnje iskustvo našeg sagovornika pokazuje i da je kod počinilaca najtežih krivičnih dela, krvavih razbojništava, otmica, brutalnih iznuda, sadističkih silovanja i teških ubistava, najveći procenat psihopata. Psihopate imaju sačuvan racio, nekada su i vrlo inteligentne, ali nemaju emocija. Time su i opasnije. - Među počiniocima ovakvih krivičnih dela procenat psihopata je iznad 30 posto, dok je u opštoj populaciji ta brojka ide do 10. podeoka - navodi Mijović. - Psihopata nema empatiju, osećaj krivice ili moralne ograde. Oni ne osećaju strah, agresivni su i bezosećajni na ljudsku patnju. Imamo posla sa prvoklasnim lažovima, koji nemaju strah od toga. Svako ko je testiran unapred zna pitanja. U svakom trenutku može i da odustane od poligrafa, pa čak i kada je već izvesno vreme bio "prikačen" na mašinu i davao odgovore. Na pitanje zašto neko pristaje na poligraf, ako zna da je kriv, odgovor je uvek isti - svi misle da mogu da prevare "detektor laži". Osumnjičeni se na razne načine trude da ih ne uhvate u laži. Piju lekove za smirenje, postavljaju špenadlu u obuću, kako bi se svaki put povredili kada daju odgovor, pa misle da će i reakcija organizma biti ista, čitaju popularne knjige o tome kako prevariti poligraf... I ništa im ne pomaže. - Ponekad razgovor sa osumnjičenim traje jako dugo pre prelaska na testiranje - navodi Mijović. - Tu procenjujemo i da li je neko pod uticajem alkohola ili lekova, jer takvi ne mogu na poligraf. Ponekad sami sebi naprave "medveđu uslugu". U prilog tome govori i slučaj iz unutrašnjosti Srbije. Čovek je pristao na poligraf, ali je zatražio da pre toga ode do toaleta. Igrom slučaja posle njega je u toalet ušao i poligrafista. Video je u šolji mnoštvo belih tabletica, koje su ispale osumnjičenom, jer mu se tresla ruka koliko je bio pod stresom i uzbuđen. Zaboravio je čak da povuče i vodu. Test je urađen bez ikakavih problema. Osumnjičeni je "pao", odnosno na određena pitanja je slagao. Poligraf je ulovio njegov strah. Šta se desilo? - On je bio toliko uzbuđen zbog testiranja da je, kada je popio lek za smirenje, doveo sebe u "normalu" i reagovao je - objašnjava naš sagovornik. - Takve stvari iskusni poligrafisti odmah primete. Pustimo ih da pomisle da su nas prevarili. Svako testiranje na "detektoru laži" počinje isto. Prethodi mu, čini se, običan razgovor između onog koji se testira i poligrafiste. U MUP Srbije, to su vrhunski psiholozi. - Reč je o psihodijagnostičkom kliničkom intervjuu - pojašnjava sagovornik "Novosti". - Postavlja se određen profil pitanja. Na taj način, već na prvi pogled, uočavamo da li je osoba previše uzbuđena pa ne može da se testira, da li joj treba vreme da se opusti. To nekada može da traje jako dugo. Događalo se i da neko, još u toj fazi, prizna krivično delo i bez poligrafa. To su ljudi koje grize savest zbog onog što su počinili, ili su u poligrafisti naišli na saosećanje i nekog ko ih razume. Takav je bio slučaj i sa jednim kriminalcem, počiniocem brojnih razbojništava. Tokom kontrolnog razgovora, on se bio toliko opustio da je ispričao najstrašnije detalje iz svog detinjstva. Od toga da ga je otac silovao kada je imao samo pet godina, do brutalnih batina koje je preživeo. Plakali su i on i poligrafista. "Detektor laži" nije ni bio potreban. Opisao je i priznao sva svoja razbojništva. POKUŠAJI MANIPULACIJE ČESTO se postavlja pitanje zašto neki osumnjičeni pristaju na poligraf, iako znaju da imaju informacije o najtežim krivičnim delima - ili su ih počinili, ili su učestvovali u njima. To je bio slučaj i sa Draganom Đurićem iz Surčina, koji je brutalno ubio devojčicu Tijanu Jurić, ali i Majom Adrovac, osumnjičenom za pokušaj ubistva biznismena Milana Beka. Oboje su pali na ključnim pitanjima o tim zločinima. - Poligraf ih "otvorio", a DNK "zakucao" - kaže jedan od beogradskih policijskih operativaca. - Verovatno su mislili da mogu da prevare "mašinu". To je čest slučaj. Test sa "detektora laži" kod nas nije dokaz na sudu, iako u mnogim zemljama jeste, ali je za nas operativce jaka indicija da istragu usmerimo u određenom pravcu.

Nastavak na Večernje novosti...