Izvor: Blic, 01.Mar.2008, 09:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Domaćina otkriva kazan
BRUS - Bez dobre prepečenice ne može se zamisliti život seljaka širom Srbije, kaže Božidar Vukajlović, jedan od retkih kazandžija opštine Brus iz Velike Grabovnice. Do pre tridesetak godina dobar domaćin na selu je, nastavlja on, imao barem jedan kazan za pečenje rakije. Tada su i kazandžije imale pune ruke posla, ali i veću platu od lekara ili sudije. Raduje činjenica što u današnje vreme poljoprivrednici ovog kraja podižu nove zasade visokorodnih sorti šljiva. To je dobar znak >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << da će za sve kazandžije ovog kraja biti više posla - samouvereno će Božidar.
On ističe da je nakon završenog petogodišnjeg zanata, kod čuvenog majstora Đorđa Stavretovića iz Kruševca, davne 1968. godine otvorio u Velikoj Grabovnici kazandžijsku radnju „Rasina", koja uspešno i danas posluje.
- Na početku profesionalne karijere izrađivao sam kazane od 120 litara, da bi se od 1983. godine oprobao u proizvodnji velikih kazana zapremine od 500 do 2.000 litara. To mi je je donelo veći obim posla, ali i reputaciju jednog od najboljih majstora tog zanata u ovom kraju. Prema mojoj evidenciji poljoprivrednicima Aleksandrovačke Župe, opštine Trstenik, kao i opštine Brus, prodao sam više od stotinu velikih kazana - kaže Vukajlović.
Božidar veli, da je za četiri decenije rada kroz kazandžijsku radionicu „Rasina" prodefilovalo „kuso i repato".
- Jedan uzoran domaćin iz potkopaoničkog sela Paljevštica, pre dvadesetak godina naručio kod mene kazan. Kad je isti bio gotov, donese ti on pečeno prase i balon vina da se nova stvar, kako je to i red, dobro zalije. Ja, moja tri pomoćnika on i još jedan njegov komšija zaseli ti za sto i gozbili se pet-šest sati. Kad dođe vreme da se plati kazan, a on poče nešto da uvija: „Slušaj, majstore, ja pečeno prase nisam našao na putu, a ni ovo vino što popismo. Nego ti malo smanji cenu kazana", veli on meni. Kad sam to čuo, rekao sam mu da ništa ne treba da plati, samo što pre da mi se miče iz radnje. Nakon dvadeset dana, on ti naovac za kazan ostavio kod moje žene. Eto, u životu nisam sreo većeg ciciju do tog mušterije iz Paljevštice - kaže Božidar, koji je po zahtevu svojih kupaca proširio svoj proizvodni asortiman, izradom minijaturnih kazana od 5, 10 i 15 litara, te proizvodnju emajliranih kazana za topljenje masti i kotlića za pripremanje riblje čorbe.
Zbog trenutne besparice i nepovoljnog položaja poljoprivrednika, znatno je opala potražnja za kazanima, ali se, kaže naš sagovornik, treba nadati boljim danima.
- Ovo je odličan zanat i, ko hoće da radi, može dobro da zaradi. Moj sin Darko, koji je završio Srednju elektrotehničku školu, već dve godine uči od mene ovaj zanat. Veli da su u kazandžije ruke garave, ali da je zarada dobra i sigurna. Nažalost, većina roditelja ove opštine, a to je praksa svuda u Srbiji, savetuju još od osnovne škole svoju decu da budu dobri đaci. Da završe više škole i fakultete, te da se izbore za neko činovničko mesto u organima državne uprave. Kažu im i to da, ukoliko ne budu učili, moraće na zanat. A, tu će biti „stalno garavi, umazani i prljavi". Ne treba mnogo pameti da bi se shvatilo da je đuskanje po kafićima i diskotekama mnogo lakše od čekića i nakovanja, ali se kao kazandžija koji je u ovom poslu proveo skoro četiri decenije pitam ko će u budućnosti praviti kazane za poljoprivrednike ovog kraja. Tim više jer seljaci aleksandrovačke i bruske opštine iz dana u dan podižu nove zasade šljiva i drugog voća od koga, nakon vrenja, peku čuvene vrste rakija - kaže Vukajlović.
u ponedeljak: koradžija iz Negotina
