Izvor: Blic, 02.Nov.2008, 01:37   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Domaći sudovi olako određuju pritvor

Određivanje jednomesečnog pritvora studentu iz Kule Miladinu Kovačeviću i bivšem srpskom konzulu u Njujorku Slobodanu Nenadoviću dobra je ilustracija za primere kada se pravosuđe, posežući za ovom merom, više rukovodi nekim drugim, a ne krivično-pravnim razlozima, smatraju pravni stručnjaci.

Kovačević se tereti za podstrekavanje na zloupotrebu službenog položaja, falsifikovanje isprave i nanošenje teške telesne povrede svom kolegi Brajanu Štajnhaueru 4. maja ove >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << godine u studentskom restoranu u američkoj državi Njujork. Posle ovog incidenta, Kovačević se sa privremenom putnom ispravom koju mu je izdao naš konzulat u Njujorku vratio u Srbiju. Usledio je snažan pritisak SAD na našu zemlju da se Kovačević vrati u Ameriku, a Interpol je za njim raspisao crvenu poternicu.

Kao razlog za određivanje pritvora Kovačeviću, Drugi opštinski sud je naveo opasnost od bekstva i mogućnost uticaja na svedoke. Stručna javnost, međutim, smatra da pomenuti razlozi ne deluju ubedljivo.

– Iako nerado komentarišem slučaj koji je u toku, ovo je školski primer kada ne bi trebalo da bude određen pritvor. U situaciji kada okrivljeni protiv sebe ima najmoćniju silu na svetu i kada je za njim raspisana međunarodna poternica, neverovatno je da kao razlog za određivanje pritvora može da stoji opasnost od bekstva. Očigledno je da je ovde pritvor određen da bi se zadovoljili neki politički razlozi, ali pri određivanju ove mere sudija ne bi smeo njima da se rukovodi. Sudija mora da prihvati rizik i odgovornost jer ako toga nema, stradaju prava okrivljenog – kaže za „Blic nedelje" dr Momčilo Grubač, profesor krivičnoprocesnog prava na Univerzitetu „Union" u Beogradu i glavni arhitekta Zakonika o krivičnom postupku iz 2001. godine.

Slična matrica upotrebljena je i prilikom pritvaranja Nenadovića, a kao osnov za ovu meru naveden je uticaj na svedoke i opasnost od uništavanja ili falsifikovanja dokaza. I tužiocu koju je predložio ovu meru i sudiji koji je to prihvatio izgleda da nisu bile od značaja dve činjenice. Pre svega, ključni svedok protiv Nenadovića se nalazi nekoliko hiljada kilometara daleko od Beograda i logično se postavlja pitanje kako bivši konzul može da utiče na njega. Drugo, nejasno je kako Nenadović može da sakrije, falsifikuje ili skloni dokaze koju su u sudu ili Ministarstvu spoljnih poslova, iz koga je sada već bivši konzul otišao još početkom jula ove godine.

Advokat Vladan Vukčević, inače dugogodišnji sudija beogradskog Okružnog suda, tvrdi da se ova mera u poslednje vreme toliko zloupotrebljava, da postaje upadljivo.

– Izuzev vremena „Sablje", u istoriji srpskog pravosuđa nije bilo više pritvorenih nego sada. Očekivalo da će se posle ukidanja najčešće korišćenog razloga za određivanje pritvora poznatog kao „uznemirenje javnosti", ova mera ređe primenjivati. Nažalost, to se nije dogodilo – kaže Vukčević.

Sudija Janko Lazarević, predsednik Krivičnog odeljenja Vrhovnog suda Srbije, kaže da ima slučajeva da se pritvor određuje i kada to nije najnužnije.

– Ovu meru bi naši sudovi mogli restriktivnije da određuju i da istovremeno skrate vreme njenog trajanja – smatra sudija Lazarević.

Dr Milan Škulić, profesor krivičnoprocesnog prava na beogradskom Pravnom fakultetu, kaže da se kod nas često zaboravlja da je pritvor najteža mera i da se on može primeniti tek kada se ni na koji drugi način ne može postići određena svrha, kao, na primer, sprečavanje bekstva, uticaj na svedoke ili uništenje dokaza.

– Mislim da se u praksi pritvor olako određuje. Stiče se utisak da se to ponekad čini pod uticajem sa strane. Naša javnost i masovni mediji pritvor doživljavaju kao kaznu ili prejudiciranje krivice, a neposezanje za ovom merom ili odluka da se čovek brani sa slobode poistovećuju se s oslobađajućom presudom. Svakako, postoji i uticaj političara koji svojim stavovima kreiraju mišljenje javnosti. Prilikom predlaganja, odnosno određivanja pritvora, ne isključujem ni da tužioci i sudije „osluškuju" potajne želje političara. Zato je u Zakonik o krivičnom postupku iz 2006. godine, koji nažalost još nije stupio na snagu, ugrađen niz boljih alternativa od pritvora – kaže profesor Škulić.

Nastavak na Blic...