Izvor: Blic, 16.Feb.2008, 08:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Domaća obuća je bolja
POŽAREVAC - Daniel Rašković jedan je od retkih mladih ljudi u Požarevcu koji se opredelio da nastavi stari obućarski zanat svoga dede Svetozara Ivića. Posle dedine smrti, koji nije imao muškog naslednika, Daniel je nastavio porodičnu tradiciju i danas sa 30 godina najmlađi je obućar u opštini Požarevac.
- Sa roditeljima sam živeo u selu Maljurevac, desetak kilometara od Požarevca, ali sam još kao učenik osnovne škole često odlazio u Požarevac u ulicu Veljka Dugoševića >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << gde je deda imao obućarsku radnju. Gledao sam kako on radi, kako se ophodi sa mušterijama, kako se trudi da ispuni njihove želje, i uz njega sam zavoleo taj posao. Posle osnovne škole u Beogradu sam stekao majstorsku diplomu i kada je deda umro nastavio sam obućarski zanat i nikada se nisam pokajao - priča Daniel dok mušteriji pakuje popravljene čizme.
Od dede Svetozara nasledio je alat, ali je morao i ga obnovi kupovinom savremenih mašina za šivenje, aparata za vađenje eksera i kalupa za proširenje cipela. Daniel ističe da se cipele koje žuljaju mogu proširiti za pola broja, ali i da je sada kvalitet lošiji nego ranije.
- Ljudi kupe ono što je jeftino, obično od Kineza, ali se kasnije uvere da to ništa ne vredi jer se brzo odlepi i pohaba i onda donose kod mene na popravku. Dobar deo te obuće ne može da se popravi. Zato im ja preporučujem da kupuju obuću domaćih proizvođača jer je kvalitetnija, naglašava majstor Daniel i dodaje da se danas retko ko opredeljuje da naručuje obuću po meri.
Za obućarski zanat repromaterijala u Požarevcu nema, pa su majstori prinuđeni da odlaze u druga mesta. Daniel ga kupuje u Beogradu, Novoj Pazovi ili u Kragujevcu kod čuvenog Stanka.
- Kupujem razne lepkove, gume, kožu, pendžeta, plastiku za ženske flekice - aklu, eksere za štikle sa navojem, konac za mašinu i za ručno šivenje, razne vrste igala i ostalo što treba u ovom poslu. Sad je zima i ima više posla ali ga je leti mnogo manje. Mušterije su mi uglavnom žene. Ma šta da vam kažem, lep je to posao a očekujem u avgustu prinovu. Imam ćerkicu i daće bog da mi žena rodi sina i eto naslednika za obućarski posao - nekako čežnjivo priča Daniel na čijoj radnji u strogom centru Požarevca još uvek stoji ispisano ime njegovog dede obućara Svetozara Ivića.
Zaboravne mušterije
Obućar Daniel priča da ima dosta mušterija koje donesu obuću na popravku a onda zaborave da dođu po nju.
- Neki se ne pojave ni posle godinu i po dana. Tu obuću ja onda odnesem na tavan i tu ona postoji još neko vreme, a onda pokušavam da je prodam po bagatelnoj ceni. Ako mi i to ne uspe, poklonim je Crvenom krstu - kaže on.
.jpg)
