Izvor: Politika, 02.Maj.2008, 17:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Doktori za rasvetljavanje zločina
Baš kao i istražitelji iz televizijske serije, forenzičari beogradskog Instituta za sudsku medicinu „pišu scenario” po kojem se dogodio delikt
Na pitanje koliko ono što svakodnevno možemo da vidimo na malim ekranima odgovara istini, profesor dr Branimir Aleksandrić, upravnik Instituta za sudsku medicinu u Beogradu, kaže za „Politiku” da ne samo što ga određeni događaji podsećaju na slučajeve sa kojima se susretao, već i da se u ovoj ustanovi radi >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << na gotovo identičan način.
– Institut za sudsku medicinu radi po svetskim standardima i raspolaže najsavremenijom opremom. Primetili ste da u seriji forenzičari dosta ’mozgaju’. To je upravo tako, jer kao u igri ’pazl’ – svaki element određenog događaja mora glatko da se uklopi u šupljinu. Kada je slika ovako sklopljena i scenario događaja je potpun – svoj posao opisuje profesor Aleksandrić.
Kada se zločin dogodi, policija evidentira i prikuplja sve na licu mesta, od polažaja tela do najsitnijih detalja i tragova koji mogu da ukažu na motiv i počinioca ubistva. Telo se prenosi na obdukcioni sto, a ostali dokazi se u kasnijem postupku analiziraju i veštače.
– Policija evidentira gde su čaure, kapi krvi ako ih ima, položaj tela, a mi obdukcijom, koja je ustvari produženi uviđaj, evidentiramo povrede na telu. Krv i tragovi sumnjivih mrlja, pljuvačka i opušci cigareta, šalju se u DNK laboratoriju da bi se izolovali biološki tragovi i utvrdilo kome oni pripadaju. Otisak cipela šalje se na trasološko veštačenje. Kada se svi ti izveštaji skupe, na red dolazi naše veštačenje koje mora da odgovori na pitanja o mehanizmu povređivanja, redosledu zadobijanja povreda, da li ih je nanela jedna osoba ili više njih, da li je pucano iz jednog oružja ili iz više, iz jednog ili više pravaca, sa koje razdaljine je pucano, kakav je bio položaj tela žrtve u odnosu na ubicu... – objašnjava Aleksandrić.
Naš sagovornik kaže da je sudska medicina nauka koja se ne uči samo iz knjige, već se dosta oslanja na iskustvo.
– Obdukcijom tela, na osnovu povreda nekad možemo da ukažemo istražnom sudiji i policiji na mogući motiv ubistva. Karakteristično za seksualni motiv je brutalno iživljavanje po određenim organima i delovima tela – kaže Aleksandrić.
Najsavremenija tehnologija kojom raspolaže DNK laboratorija Instituta za sudsku medicinu forenzičarima omogućava da bilo koji biološki materijal mogu da iskoriste kao izvor za analizu.
Docent dr Oliver Stojković, forenzički genetičar, kaže za „Politiku” da su to najčešće tragovi krvi, semene tečnosti u seksualnim deliktima, pljuvačke u razbojništvima, čiji trag ostane na „fantomkama” ili pljuvačke na papiru od filtera cigarete koji je nađen na licu mesta. To mogu da budu, kako kaže Stojković, i „egzotični” kontaktni tragovi.
– Osoba pozvoni na interfon, žrtva siđe i ovaj je ubije. Egzotični biološki trag su upravo ćelije sa površine kože koje je ubica ostavio stiskanjem dugmeta interfona. Ljudi tokom života od sebe odbacuju ćelije sa površine kože. Čovek od 70 godina sa 70, 80 kilograma u svojoj posteljini koju je koristio tokom života i na svim predmetima koje je doticao ostavlja tri tone biološkog materijala koji je podoban za analizu. Biološki materijal koji se jednom nađe na mestu van tela podložan je daljem propadanju – objašnjava Stojković.
U četvorogodišnjem radu DNK laboratorije Instituta za sudsku medicinu za potrebe kriminalistike, kroz nju je prošlo 870 predmeta, a urađeno je na desetine hiljada analiza.
– Za predmet ubistva Slavoljuba Šćekića, načelnika crnogorske policije, analizirali smo više stotina različitih tragova koje je policija prikupila. U jednom slučaju ubistva imali smo 150 osumnjičenih osoba koje je policija privela i uzela im briseve iz usta za DNK analizu i upoređivanje. Sa tehnologijom kojom raspolažemo, već za pet sati imamo DNK profil. Trenutno možemo da analiziramo jedan po jedan uzorak u mašini, a uskoro ćemo od Evropske agencije za rekonstrukciju i razvoj dobiti aparat koji može da analizira simultano četiri uzorka – napominje Stojković.
U Srbiji, međutim, još ne postoji zakonom regulisan DNK registar profila ljudi.
– Formulisali smo zakon o nacionalnom DNK registru koji će, kada bude stupio na snagu, definisati koji to ljudi koji su prethodno osuđeni za krivično delo treba da daju svoj biološki materijal da bi se ta analiza našla u bazi podataka i kasnije se automatski upoređivala sa bilo kojim biološkim tragom nađenim na licu mesta nekog događaja. Tako bi se znatno olakšalo i ubrzalo rešavanje zločina – tvrdi Stojković.
Danijela Vukosavljević
--------------------------------------------------------------
Izazovi
– Najizazovniji slučaj za mene bilo je veštačenje tragova ubistva Željka Ražnatovića Arkana, jer je bilo troje mrtvih, dvoje povređenih i mnogo tragova u vidu oštećenja projektila, samih projektila i čaura. Trebalo je vremena i mentalne snage sve detalje uklopiti, povezati u mozaik i argumentovano to obrazložiti. Najteže mi je pao slučaj identifikacije osoba iz RTS-a, koji su poginuli tokom bombardovanja NATO-a. Bilo je mučno jednoj koži lica ili trećini šake od jedne mlade žene, ili jednom stopalu od celog tela dati ime i prezime – kaže profesor dr Branimir Aleksandrić.
--------------------------------------------------------------
DNK kneza Lazara
Najstariji materijal koji je analiziran u DNK laboratoriji Instituta za sudsku medicinu jeste kost stara 600 godina.
– Utvrdilii smo da potiče od despota Stefana Lazarevića, sina kneza Lazara. Prilikom rekonstrukcije crkve u manastiru Manasija u ktitorskom grobu je nađen skeletni materijal za koga su antropolozi, istoričari i arheolozi verovali da pripada despotu Stefanu Lazareviću. Za poređenje smo uzeli uzorak iz butne kosti kneza Lazara, čiji je identitet nesporno utvrđen. To je treći slučaj u svetu da je jedna laboratorija utvrdila dnk profil sveca. Prvi slučaj je bio sveti Luka jevanđelista, drugi ruska carska familija Romanov, koje je ruska crkva kanonizovala – otkriva dr Oliver Stojković.
[objavljeno: 26/04/2008.]
