Izvor: Politika, 01.Jun.2009, 00:37   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Dobrovoljačka - planirani zločin

Kada se svi detalji zločina u sarajevskoj Dobrovoljačkoj ulici nad oficirima i vojnicima bivše JNA slože u celinu, mirno se može reći da je on učinjen s direktnim umišljajem, tvrdi predsednik Advokatske komore RS Jovan S. Čizmović

Od našeg stalnog dopisnika

Banjaluka – Umesto pravnim, sarajevski političari zločin koji je počinjen nad oficirima i vojnicima bivše Jugoslovenske narodne armije, u sarajevskoj Dobrovoljačkoj ulici, negiraju političkim >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << ili, bolje rečeno, politikantskim argumentima, tvrdi za „Politiku” poznati banjalučki advokat i predsednik Advokatske komore Republike Srpske Jovan S. Čizmović.

Zločin u Dobrovoljačkoj ulici, podsetimo, dogodio se 3. maja 1992. godine, kada su bošnjačke paravojne formacije i Specijalna jedinica policije napale kolonu Druge vojne oblasti tadašnje Jugoslovenske narodne armije, koja se povlačila iz Sarajeva. O mirnom povlačenju jedinica JNA dogovorili su se komandant Unprofora general Luis Mekenzi, komandant Druge vojne oblasti general Milutin Kukanjac i Alija Izetbegović, u to vreme predsedavajući Predsedništva BiH koga je prethodno, po povratku iz inostranstva, na sarajevskom aerodromu zarobila JNA.

Uprkos dogovoru, pripadnici Patriotske lige, „zelenih beretki” i policije su, čim je transporter Unprofora u kojem je bio Izetbegović prošao, presekli i napali kolonu JNA. U tom napadu ubijeno je 42, ranjeno 73 i zarobljeno 215 vojnika i oficira JNA. Za zločin u Dobrovoljačkoj ulici Tužilaštvo za ratne zločine Srbije osumnjičilo je 19 državljana Bosne i Hercegovine. Za njima su nedavno raspisane međunarodne poternice. Upravo to je poslednjih dana izazvalo žestoke reakcije prvenstveno bošnjačkih političara. Protiv raspisivanja poternica protestovali su, upravo u Dobrovoljačkoj ulici, bivši borci Armije BiH, koji su, pored ostalog, tražili od zvaničnika BiH da prekinu sve odnose sa Srbijom.

„Kada se govori o Dobrovoljačkoj ulici, bošnjački političari po pravilu se pozivaju na dva više nego problematična argumenta. Prvi – da je to bio akt odbrane od agresije. Drugi – da je BiH 6. aprila međunarodno priznata i da je JNA od tog dana bila okupatorska vojska, koja nije imala šta da traži u ovoj zemlji. Oba ova argumenta su, s pravne tačke gledišta, neodrživa”, konstatovao je Čizmović.

Naš sagovornik kaže da je „odbrana odgovor na napad ili odbrana od predstojećeg napada”. „Ništa od toga se nije dogodilo u Dobrovoljačkoj ulici. Jugoslovenska armija se povlačila iz Sarajeva su skladu s ranije postignutim dogovorom u kojem je učestvovala i komanda Unprofora. Tim dogovorom je određena i trasa izvlačenja JNA i raspored vozila, koja su pregledana pre nego što je kolona krenula. Dakle, JNA tada nikoga nije napala, niti je to nameravala da učini”, objašnjava Čizmović.

S druge strane, dodao je on, ratno Predsedništvo BiH i paravojne jedinice kojima je komandovalo, tačno je znalo koja je ulica najpovoljnija za napad na kolonu JNA. „Dobrovoljačka ulica je uska i mogla bi se označiti kao svojevrstan ’gradski klanac’. Dakle, ona je izabrana zbog toga što jedinice JNA nisu imale ni najmanju mogućnost manevra, odnosno organizovanja za pružanje otpora i, eventualnog, proboja. Kada sve to imamo u vidu, kao i ulogu pojedinih članova Predsedništva BiH, slobodno možemo reći da je zločin u Dobrovoljačkoj učinjen s direktnim umišljajem. Ovu tezu potvrđuje i činjenica da je napad u Dobrovoljačkoj sniman od početka do kraja, što znači da su snimatelji unapred obavešteni o onom što će se dogoditi. Uostalom, čak da se tu radilo i o nekakvoj odbrani, ubijanje ranjenih i zlostavljanje zarobljenih se ne može ničim, pa ni samoodbranom, pravdati”, ocenio je Čizmović.

Posebno pitanje, smatra on, glasi: „Ko je ubio i zarobio pripadnike JNA u Dobrovoljačkoj ulici”. „Naime, armija Republike BiH je nastala posle tog događaja i tek onda je zakonom regulisana i utvrđen lanac komandovanja u njoj. Tako da, u ovom slučaju, možemo jedino da govorimo o postojanju paravojski, pre svih Patriotske lige i ’zelenih beretki’, kojima je komandovalo ratno Predsedništvo Republike BiH.”

Neodrživ je, prema njegovim rečima, i drugi argument bošnjačkih zvaničnika – da je JNA od 6. aprila bila okupatorska sila u BiH. „Poznato je da su se 26. aprila 1992. godine u Skoplju potpredsednik SFRJ Branko Kostić i vršilac dužnosti saveznog sekretara za narodnu odbranu general Blagoje Adžić sastali sa Alijom Izetbegovićem. Na tom sastanku je dogovoreno da se JNA mirno povuče iz BiH do 19. maja. Napadom na kolonu JNA u Dobrovoljačkoj ulici, sasvim je jasno, prekršen je i jedan međudržavni sporazum”, izričit je naš sabesednik.

Jovan S. Čizmović kaže da Srbija ima pravo da vodi postupak protiv osumnjičenih za zločin u Dobrovoljačkoj ulici. Tim pre što, koliko je poznato, Tužilaštvo i Sud BiH ništa konkretno nisu uradili u ovom slučaju, iako im je Tužilaštvo za ratne zločine Srbije pre dve godine dostavilo dokaze o ovom zločinu.

Istovetnog mišljenja je i ministar pravde BiH i kadar Hrvatske demokratske zajednice BiH Bariša Čolak. On je nedavno štampi u Federaciji BiH izjavio da je neosporno da se zločin u Dobrovoljačkoj dogodio. „Taj zločin može da se procesuira u BiH, ali i u bilo kojoj drugoj državi”, kazao je Čolak, za sada jedini visoki funkcioner iz Federacije BiH u zajedničkim organima koji je stao, kada je reč o ovom slučaju, na stranu istine.

Boro Marić

-----------------------------------------------------------

Imena sa poternica

Zvanično nisu objavljena imena lica za kojima su raspisane poternice zbog sumnje da su učestvovale u zločinu nad pripadnicima JNA u Dobrovoljačkoj ulici. Nezvanično, tvrdi se da su, pored ostalih, na listi članovi ratnog Predsedništva BiH Ejup Ganić i Stjepan Kljujić, zatim visoki oficiri Armije Bih Jovan Divljak i Fikret Muslimović, komandant Štaba Teritorijalne odbrane Hasan Efendić, komandant specijalne jedinice policije Dragan Vikić, osnivači „zelenih beretki” i Patriotske lige, Emin Švrakić i Zaim Backović, i zamenik ministra unutrašnjih poslova BiH Jusuf Pušina.

B. M.

--------------------------------------------------------

Tužilaštvo BiH

Portparol Tužilaštva BiH Boris Grubešić je našem listu rekao da ono ima svoj predmet „Dobrovoljačka” na kojem radi. On je kazao da je ovaj predmet Haški tribunal ustupio pravosuđu BiH, koje ga je preuzelo od Okružnog suda u Istočnom Sarajevu. Prijavu za zločin u Dobrovoljačkoj ulici podnelo je Ministarstvo unutrašnjih poslova Republike Srpske 1996. a dopunu prijave 20005.

Na naše pitanje da li je ovaj predmet u fazi predistražnih ili istražnih radnji, Grubešić je odgovorio: „Tok istrage ne komentarišemo”.

B. M.

[objavljeno: 01/06/2009]

Nastavak na Politika...