Izvor: RTS, 14.Dec.2009, 17:10 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Đorđević: Nisam znao za zločine
Za zločine počinjene nad Albancima na Kosovu 1999. godine prvi put sam saznao 2007. godine u Haškom tribunalu, rekao bivši policijski general Vlastimir Đorđević na suđenju u Hagu.
Bivšem ratnom ministaru unutrašnjih poslova Republike Srpske (RS) Miću Stanišiću odobreno je privremeno puštanje na slobodu tokom zimske pauze u radu Haškog suda.
U saopštenju predsedavajućeg sudije Bartona Hola navodi se da Stanišić mora da bude vraćen u Haški tribunal >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << pre 15. januara 2010. godine.
Stanišićeva odbrana podnela je zahtev za njegovo privremeno puštanje na slobodu 30. novembra, a 1. decembra dostavila i potrebne garancije Vlada Srbije uz izjavu da će Mićo Stanišić ukoliko bude pušten na privremenu slobodu, te dane provesti na teritoriji Srbije.
Miću Stanišiću i bivšem načelniku regionalne policije u Banjaluci Stojanu Župljaninu, optuženim za zločine nad nesrbima u Bosni i Hercegovini, tokom 1992. godini, počelo je 14. septembra ove godine pred Haškim sudom.
Bivši načelnik Resora javne bezbednosti MUP-a Srbije i bivši pomoćnik ministra unutrašnjih poslova Vlastimir Đorđević rekao je pred Haškim tribunalom da je za zločine nad Albancima na Kosovu 1999. godine za koje je optužen, prvi put saznao kada se 2007. godine našao u pritvoru suda.
Đorđević je rekao i da je u zakopavanju leševa stotina ubijenih Albanaca sa Kosova u policijskoj bazi u Batajnici učestvovao zato što mu je tadašnji ministar unutrašnjih poslova Vlajko Stojiljković "pretio".
General Đorđević je tvrdio i da nije imao nikakva ovlašćenja nad jedinicama MUP-a Srbije koje su delovale na Kosovu i da o tim borbenim dejstvima nije bio ni obaveštavan. Sugerisao je da je kontrolu nad policijom na Kosovu imao šef štaba MUP-a u Prištini Sreten Lukić.
Tužilac Čester Stemp je citirao napise o masovnim zločinima nad Albancima iz strane štampe, ali i iz beogradskog nedeljnika "Vreme", objavljene 1999. godine, ali i posle navoda Đorđević je ostao pri svom stavu.
"Ceo svet je znao za te zločine, a vi nama ovde tvrdite da kao načelnik niste čuli za to", rekao je tužilac Stemp optuženom.
Đorđević je odgovorio da je za ubistvo više od 40 članova porodice Beriša u martu 1999. godine, na koje su se novinski napisi odnosili, saznao "tek kad je u Srbiji pokrenut krivični postupak", a za ubistvo oko 100 Albanaca u selu Mala Kruša, prema njegovim rečima saznao je u Tribunalu iz optužnice.
Bivši načelnik je potvrdio da je tokom sukoba na Kosovu od šefa štaba MUP u Prištini Sretena Lukića dobio izveštaje da je do 30. aprila 1999. godine pokrajinu napustilo "715.000 pripadnika šiptarske nacionalne manjine", ali da nije znao zbog čega su otišli.
Na početku poslednje nedelje pre praznične pauze u radu Haškog tribunala, danas su u sudnicama nastavljena četiri procesa.
Suđenje Stanišiću i Simatoviću
U Hagu, na suđenju nekadašnjem načelniku Službe državne bezbednosti Srbije Jovici Stanišiću i njegovom pomoćniku Franku Simatoviću zvanom Frenki danas će biti saslušan novi svedok optužbe. Stanišić i Simatović optuženi su za zločine nad Hrvatima i Muslimanima tokom ratova u Hrvatskoj i BiH 1991-95.
U protekle dve nedelje, Stanišić je suđenje pratio iz sudskog pritvora preko video veze, što je od početka procesa u junu odbijao da čini, uz obrazloženje da je suviše bolestan. Lekari u Hagu i Beogradu složili su se ranije da Stanišić pati od hroničnog oboljenja organa za varenje (paučitis) i teške depresije.
Pred Tribunalom će biti nastavljeno i suđenje hrvatskim generalima Anti Gotovini, Ivanu Čermaku i Mladenu Markaču, optuženim za progon srpskog stanovništva iz Kninske krajine i druge zločine nad civilima tokom i posle operacije Oluja u avgustu i septembru 1995. U toku je dokazni postupak odbrane trećeoptuženog generala Markača, koji je tokom i posle Oluje zapovedao jedinicama hrvatske specijalne policije.
Ove sedmice, u Hagu će se odvijati i suđenje nekadašnjim visokim zvaničnicima policije Republike Srpske Miću Stanišiću i Stojanu Župljaninu, optuženim za zločine nad Muslimanima i Hrvatima u BiH 1992. godine.
.jpg)
