Izvor: Večernje novosti, 18.Jul.2013, 11:09   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Divlje plaže gutaju kupače

NA teritoriji Srbije mnogo je reka i jezera, ali samo mali broj njih imaju uređena kupališta. Zbog toga najveći broj ljudi odlazi na „divlje“ plaže, koje su nepredvidljive poput „ruskog ruleta“. U našoj zemlji u proseku se godišnje utopi i do 50 ljudi, od čega znatan deo njih strada baš na neuređenim kupalištima. Rečna policija svake godine ima na stotine intervencija sa davljenicima, ali, ipak, najveći broj njih ima srećan kraj. Međutim, poslednje noćno utapanje na jezeru >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << Očage kod Lazarevca samo potvrđuje kakve opasnosti prete na ovakvim mestima. Glavni grad predstavlja posebno veliku opasnost jer kroz njega prolaze dve najveće reke - Sava i Dunav, ali i zbog velike frekvencije ljudi, odnosno kupača. Komandir rečne policije Pera Ćosić, kaže da njihova služba pokriva 227 kilometara obale, što je 40 kilometara više nego što ima cela crnogorska obala. - Sve to znatno otežava kontrolu i intervencije na prigradskim „divljim“ plažama, koje su verovatno i najopasnije - objašnjava Ćosić. - Svake godine mnogo problema imamo u Boljevcima, Beloj Steni, Grockoj, Vinči, Jakovu, Ritopeku i Obrenovcu. Naravno, ima problematičnih mesta i u užem delu Beograda. Ada Ciganlija je jedino kupalište koje je u potpunosti obezbeđeno. Lido je otvoreno za kupanje, ali je i pored dosta mera obezbeđenja poprilično rizično. Glavna gradska neuređena kupališta su kod „25. maja“, Starog sajmišta, blizu Velikog ratnog ostrva, kod Ade Međice i generalno kod svih splavova i sojenica, jer se tu vlasnici objekata kupaju.OPASNI VIROVI DVADESET kilometara od Novog Pazara nalazi se Ribarićko jezero uz koje je, sve do Zubinog Potoka, niklo na stotine manjih i većih, mahom privatnih plaža na kojima nema nikakvih spasilaca niti upozorenja. Neki delovi jezera, duboki i po nekoliko metara, imaju opasne virove koji su svakog leta odnosili bar po jedan život. Za uređenje obala jezera i kompletno „pokrivanje“ spasilačkim službama opštine Novi Pazar, Tutin i Zubin Potok nemaju novca. Posebno je zabrinjavajuće to što mnogo davljenika ima među iskusnim plivačima, tvrde u beogradskoj rečnoj policiji. Prema rečima komandira Pere Ćosića, veći problem predstavljaju stariji kupači, jer su često sujetni i ne prihvataju sugestije. - Kada njih upozorimo najčešće čujemo odgovor kako se oni tu kupaju 20 ili 30 godina i kako im se ništa nikada nije dogodilo. Ljudi ne razumeju da se reka menja iz minuta u minut. Sprudovi se stvaraju i nestaju, a voda često sa sobom nosi drveće, različit otpad i druge opasne materijale - upozorava Ćosić. I pored svih opasnosti koje nosi prestonica, zahvaljujući dobroj kontroli i stalnim akcijama poslednjih godina se u proseku udave dve do tri osobe. U Novom Sadu je Štrand jedina gradska plaža na Dunavu zvanično otvorena za kupanje, ali mnogi Novosađani leto provode i na neobezbeđenim mestima kao što su Bećarac, Šodroš, Oficirac i Mačkov sprud. Ove plaže nisu legalne ni obezbeđene, ali građani ih vole jer nude više privatnosti, na njima je dozvoljeno roštiljanje, ali i kupanje sa kućnim ljubimcima. Ipak, Dunav može da razoruža i najboljeg plivača, kaže Goran Radivojević, član Udruženja spasilaca na vodi Vojvodine. - Iako je Štrand jedino kupalište koje je konstantno tokom letnje sezone pod nadzorom spasilaca, ni on nije u potpunosti bezbedan - kaže Radivojević. - Opasna zona na najlepšoj novosadskoj plaži je ulazak u zaliv Dunavac, gde se Novosađani kupaju, uprkos strogoj zabrani. Dunavac predstavlja plovni put i na ovom potezu čamci i brodovi neprestano cirkulišu, pa osim što u zalivu ima mnogo nafte, plivači vrlo lako mogu da se nađu pod nekim plovnim objektom. Na plovnom putu je strogo zabranjeno kupanje, ali ni to mnogi kupači ne poštuju, iako je zabrana doneta zbog njihove bezbednosti. Ipak, na Štrandu dosad nije bilo nijednog slučaja utapanja, što se ne može reći za divlje plaže - Šodroš, Bećarac i Oficirac. Ove plaže sinonim su za opasnost i Dunav skoro svake godine ponese sa njih žrtvu. Na najvećem kupalištu na severu Bačke, Palićkom jezeru, prvih letnjih dana, i pored objava da je voda bakteriološki ispravna i bezbedna nema kupača. Za njihovu bezbednost brine se spasilačka služba te nesreća i davljenja poslednjih godina nije bilo. Spas od vrućina Bačvani najviše pronalaze na Zobnatičkom jezeru u Bačkoj Topoli, gde vikendom bude i do 5.000 ljudi. Prostor za kupanje je obeležen, spasioci raspoređeni svuda po dokovima pa tu takođe nije bilo incidenata. Međutim, površina jezera je izuzetno velika i nisu retki oni koji se kupaju kod brane, gde je jasno naznačeno da je kupanje zabranjeno, ili pak na drugim skrovitim mestima. Na sreću, u skorije vreme nisu se dešavale nesreće, ali je ranije dosta ljudi izgubilo život u virovima jezera.MANJE DAVLJENJA PROŠLA sezona kupanja na Adi Ciganliji počela je bez nadzora Rečne policije i do tada je u proseku dnevno bilo registrovano 3,8 slučajeva davljenja. Kada su krajem juna 2012. počeli da kontrolišu kupače na „beogradskom moru“, do kraja sezone nije registrovan nijedan takav slučaj. Ove godine u Beogradu, srećom, niko od kupača se nije udavio. Na jedinom uređenom gradskom kupalištu u Zrenjaninu „Peskari“, o kojem brine JP „Turistički centar“, radi spasilačaka služba i ovde do sada nije bilo utapanja. Brojne „divlje“ plaže na Tisi i Tamišu, kod obližnjih sela Aradac, Orlovat, Tomaševac, Taraš, Botoš i Elemir, skoro svakog leta uzmu po neku žrtvu. Ovde je kupanje na sopstvenu odgovornost, a zabrane i table upozorenja ne daju nikakav efekat. Slično je i na jezerima „Begejske petlje“ u centru Zrenjanina. Najveća opasnost u Somboru preti na Velikom bačkom kanalu gde se nalazi nekoliko „divljih“ kupališta. Među najpoznatijim su plaža „Tromeđa“ i još nekoliko manjih ispred kuća u vikend naseljima Kenđija i Šebešfok. Srećom, do sada nije zabeleženo utapanje. Reke, jezera i bazeni u Valjevu i okolini proteklih godina, na sreću, nisu „odnele“ nijednog kupača. Sa druge strane, na Savi kod Šapca sporadično se dogodi davljenje, jer je reka praktično čitavim tokom „divlje“ kupalište sa nebrojenim peskovitim uvalama. Još opasnije je na Tabanovačkim jezerima, nastalim eksploatacijom šljunka, koje napajaju podzemni izvori iz takozvane „drinske žice“. Voda je veoma duboka, bistra i hladna, što ponekad ume da prevari.TRAGIČAN SKOK KOLIKO je reka nepredvidiva neki, nažalost, shvate na teži način. Komandir beogradske rečne policije Pera Ćosić kaže da su pre izvesnog vremena imali slučaj čoveka koji je godinama dolazio na „divlje“ kupalište „Goveđi brod“ u Zemunu gde je skakao u vodu. Jednom prilikom je vodostaj bio niži nego obično, a reka je nanela dasku sa ekserom blizu obale. - On je skočio na glavu i tada mu se metal zabio u lobanju. To samo pokazuje da reka nikada ne može potpuno da se poznaje, jer se ona stalno menja - kaže Ćosić. U lozničkom kraju, i ove godine, kao i prethodnih, najrizičnija su kupanja na Drini, gde nema ni spasilaca, ni hitne pomoći. Takođe, u vodi, pored opasnih vrtloga su, na mnogim mestima, betonsko-armirane konstrukcije i drugi opasni predmeti, pa je skoro svaki skok opasnost po život. Drina, i na desnoj obali, svakog leta „proguta“ po nekoliko kupača. Ljubovija, kao i mnoga druga mesta, nema uređene plaže, ali je baš ovde Drina tokom leta prepuna kupača. Posetioci vole da se kupaju i u Gornjoj Trešnjici, Vrhpolju, Uzovnici i Crnči. Glavna kupališta u Kragujevcu su gradski bazeni i jezero u Šumaricama, koje zovu i „kragujevačko more“. To je najmasovnije kupalište na ovom području, ali istovremeno i najopasnije. Srećom, u poslednje dve, tri godine nije bilo tragičnih slučajeva. Kupalište je sada uređeno i jasno obeleženo, ali ranijih godina dešavalo se da gotovo svake sezone neko od kupača strada. Veliki broj „poludivljih“ plaža ima na Ibru i Zapadnoj Moravi u okolini Kraljeva. Tu spada i takozvana gradska plaža koja se nalazi samo stotinak metara od centra i na njoj su stalno prisutni spasioci i bezbednosne ekipe. Na svim ostalim kupalištima sigurnost kupača zavisi samo od njih samih. Srećom, ove godine još nije zabeležen nijedan slučaj utapanja, mada retko koja godine prođe bez smrtnog slučaja na Ibru ili Moravi. Kupališna sezona na rekama i jezerima Braničevskog okruga i ove godine odvijaće se bez spasilačkih ekipa. Iako su ova kupališta veoma posećena, jer se na njih ulazi bez plaćanja ulaznice, posetioci su, u slučaju opasnosti, prepušteni sami sebi i hrabrosti iskusnijih plivača. Najveću posećenost tokom leta, oko 5.000 gostiju dnevno, ima Srebrno jezero u Velikom Gradištu. Ipak, ova plaža već godinama nema profesionalne spasioce. - U poslednje tri godine, na javnim kupalištima u Braničevskom okrugu utopilo se sedam osoba, starosti ispod 30 godina, među kojima je bilo i iskusnih plivača - kažu u policiji.

Nastavak na Večernje novosti...