Izvor: Blic, 14.Jun.2004, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Diler droge u svakoj zgradi
Diler droge u svakoj zgradi
Beogradska policija je u četvrtak noću zaplenila 2.300 grama hašiša i 50 grama heroina koji su nađeni u štek-stanu jednog dilera droge, koji je u akciji uhapšen. To je samo jedna od akcija koju su u poslednje vreme izveli operativci beogradski policije zaduženi za suzbijanje narko-biznisa.
- Za prodaju droge sitniji dileri uglavnom koriste iznajmljene stanove, diluju iz automobila, kriju drogu po podrumima, pa čak i u stanovima prijatelja >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << koji nemaju veze sa kriminalom i koji i ne znaju šta se nalazu u torbi koja im je ostavljena par dana na čuvanje. Ne postoji deo grada u kome se ne diluje droga, a slobodno može da se kaže da sada svaka zgrada ima svog preprodavca - kaže za 'Blic' Slobodan Pešić, šef odseka za suzbijanje narkomanije u beogradskoj policiji.
Prema policijskim procenama, dnevno se na beogradskim ulicama preproda nekoliko kilograma heroina.
- Stanje na narko-tržištu je sve alarmantnije jer je, iz dana u dan, u opticaju sve veća količina droge. U pitanju je obrt velikog novca, zbog čega se ne odustaje od posla ni zbog rizika od hapšenja, ni zbog sukoba sa suparničkim ekipama - kaže Pešić.
Cena grama najlošijeg heroina na ulici je od 15 do 20 evra, dok se kvalitetniji prodaje samo u velikim količinama, a zatim miksuje. Cena kokaina je sa nekadašnjih 200 maraka po gramu, zbog velike ponude na ulici, pala na 50 evra. Cena marihuane je od jednog do tri evra po gramu, dok se amfetaminska droga, takozvani spid, koji je poslednjih godina u ekspanziji kao sintetička zamena za kokain, prodaje za 10 evra po gramu.
U zatvor sa ocem i suprugom
- U pitanju je ogroman profit zbog čega dileri ostaju u poslu, čak i kada ih uhapsimo, dok traje suđenje, pa i po izdržanoj zatvorskoj kazni. Retki su oni, koji po izlasku iz zatvora nisu nastavili sa narko-biznisom - objašnjava Pešić.
U poslednje vreme, objašnjava Pešić, trgovina drogom postaje i porodični biznis. U februaru je uhapšen jedan povratnik u izvršenju krivičnih dela iz Obrenovca, kod koga je nađen kilogram heroina, dva pištolja i automatska puška. Krajem maja uhapšen je njegov otac kod koga je opet nađen kilogram droge. Uhapšena je i njegova supruga koja je tada bila pred porođajem. Njoj je za pojasom nađeno 100 grama heroina, koji je prenosila iz Obrenovca u Beograd.
- Kad jednog dilera sklonimo sa ulice, na njegovo mesto odmah dolaze dvojica novih. Beogradska policija dnevno u proseku uradi četiri zaplene droge, a najlakše se dolazi do sitnih uličnih dilera. Suočavamo se sa velikim rizikom jer su svi dileri naoružani i 'metkom u cevi'. Pružaju otpor, pucaju, vozilima ruše blokade, nasrću na nas noževima, špricevima, čak pokušavaju i da nas ugrizu, uz pretnju da će nam preneti sidu ili hepatitis - kaže Pešić. Prema njegovim rečima, policija najteže dolazi do organizatora posla.
Jedan policajac na 100 dilera
- Znamo koje se kriminalne grupe organizovano bave trgovinom droge. Zbog prikupljanja dokaza njihova hapšenja se najteže odrađuju jer oni samo organizuju posao i ne dolaze u dodir sa drogom. Kada pošiljka stigne u Beograd, raspodela među članovima mreže preprodavaca se odradi za pola sata, sat, a u većini slučajeva dobit i ne stiže direktno u ruke organizatora posla, već se uplaćuje na razne račune i potom ulaže u legalne poslove, u kupovinu uglavnom nekretnina, kako bi se oprao novac dok se deo ponovo ulaže u narko-biznis - kaže Pešić.
Prema njegovim rečima, na 100 beogradskih dilera droge dolazi samo jedan policajac.
- U odseku za borbu protiv droge radi 20 policajaca, dok na beogradskim ulicama trenutno ima oko 2.000 narko-dilera.
Droga je svima interesantna tema, ali se u državi niko nije ozbiljno i sistematski pozabavio tim problemom. Prošle godine je uveden član zakona kojim se svako posedovanje droge tretira kao krivično delo, a kazna je od novčane do tri godine zatvora i to se preventivno pokazalo kao dobro - kaže Pešić.
- Za bezbednu akciju zaplene i hapšenja dilera potrebne su četiri ekipe sa po četiri policajca, što znači da na svaku akciju odlazi celo odeljenje. Radi se i po trideset sati bez prekida, što je veoma naporno i zbog čega ne možemo da u odeljenje privučemo veći broj kvalitetnih policajaca. Prošle godine je dupliran broj inspektora, međutim zbog napornog rada većina brzo odlazi iz odeljenja - kaže Pešić, navodeći da je za efikasan rad beogradskoj policiji potrebno bar 100 policajaca koji bi se borili protiv narko-mafije, kao i da se odeljenje reorganizuje u posebnu upravu, kao što je u svim policijama na Zapadu - navodi Pešić. Prema njegovim rečima, neophodno je i da policija stalno prati nove trendove.
- Kriminalci se bolje i brže organizuju od policije. Imaju savremeniju opremu, blindirane automobile, sigurnosne brave, video-nadzor u kućama, u stanovima drže pit-bulove. Znaju naša vozila, registarske tablice, prate naše kretanje, prete nam i u toj razmeni informacija solidarne su sve kriminalne grupe - kaže Pešić. Tamara Marković Subota
