Izvor: Blic, 25.Maj.2002, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Deset velikih grupa krijumčari cigarete
Deset velikih grupa krijumčari cigarete
BEOGRAD - U Srbiji postoji desetak jakih i veliki broj manjih grupa koje švercuju cigarete. Organizovani kriminal u švercu cigareta postoji, ali nije dostigao nivo mafije - kaže za 'Blic' Boris Batarilo, šef Odseka za borbu protiv organizovanog krijumčarenja robe MUP-a Srbije. Oko sedam miliona akciznih markica za cigarete koje je policija nedavno zaplenila u okolini Subotice pripadale su jednoj od jačih švercerskih grupa koju >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << čine ljudi iz Beograda, Novog Sada i Subotice. Čovek kod koga su cigarete pronađene nevažan je u organizaciji, a za kupovinu markica korišćena je fantomska firma 'Kolorkom', osnovana uz lažnu ličnu kartu. Glavni organizator grupe, inače, legalno uvozi cigarete u Srbiju, a jedan od njegovih najbližih saradnika bio je u vreme zaplene u Makedoniji, gde je naručivao pošiljku cigareta. Kada je policija našla markice, on je ostao u Makedoniji.
U Srbiji se godišnje potroši oko 2.000 tona cigareta. Prema procenama policije i carine, oko 600 tona uveze se legalno, oko 600 tona se proizvede u domaćim fabrikama, a ostatak se prokrijumčari. Švercovane cigarete u Srbiju ulaze kroz dva glavna krijumčarska kanala sa Kosova i Crne Gore.
Preko teritorije Kosova krijumčari uglavnom ubacuju makedonske i hrvatske cigarete i manje količine 'laki strajka' i 'marlbora' koji se proizvode na Kosovu, najčešće u fabrici u Gnjilanu. Iz Crne Gore u Srbiju stižu cigarete zapadnih proizvođača, najviše proizvodi BAT-a.
- Glavni distributivni centri za švercovane cigarete su u okolini Novog Pazara i Kraljeva. Cigarete švercovane iz Crne Gore uglavnom, preko Brodareva i Jabuke, odlaze u Kraljevo, dok sa Kosova idu u oba regiona. Odatle se roba distribuira po Srbiji. Najvažniji kanal preko Kosova funkcioniše tako što neka albanska firma naruči i kupi cigarete, recimo u Rovinju, a zatim ih preko Srbije legalno preveze do Kosova. S Kosova se ponovo organizuje šverc u Srbiju preko veza u Novom Pazaru i Kraljevu. Cigarete se uglavnom prevoze noću u kamionima sa specijalnim bunkerima ili izmešane sa drugom robom. Retkost je da prođe ceo šleper cigareta jer ih policija lakše otkriva - objašnjava Batarilo. Švercom cigareta u Srbiji bave se desetine manjih ili većih grupa koje, kaže Batarilo, nisu povezane i kontrolisane iz jednog centra.
- Procenjuje se da, među brojnim manjim grupama, postoji deset jakih švercerskih ekipa u Srbiji. U svakoj grupi postoji organizator koji daje novac i angažuje saučesnike. Najčešće je taj glavni čovek biznismen koji ima legalni posao i trudi se da se ne povezuje sa švercerskim poslovima. Za policiju je veoma teško da dokaže umešanost te osobe u posao, jer su dokazi protiv njega retkost. Često i iza tog prividno glavnog stoji neko još jači. Glavni čovek ima obično četiri do šest saučesnika koji organizuju nabavku, prevoz i druge detalje. U grupi postoje osobe zadužene za praćenje transporta i zovu ih čistači. Zabeležili smo slučajeve da je čak šest automobila pratilo kamion sa cigaretama. Grupa čistača ide ispred kamiona i mobilnim telefonima javlja vozaču o saobraćajnim patrolama, ili potplaćuju svoje ljude u patroli ako ih imaju. Druga grupa čistača ide iza kamiona i brine se o kontrapratnji, odnosno pazi da policija ili neko drugi ne prati transport. Krijumčari se često bave i drugim kriminalom, peru novac ili razne papire i slično - objašnjava Batarilo.
Među krijumčarskim grupama nema sukoba. Sve grupe, navodi Batarilo, nabavljaju cigarete od nekoliko velikih prodavaca na Kosovu ili u Crnoj Gori, prebacuju ih istim kanalima, a imaju svoje kupce, pa nema razloga za sukob. Između krijumčara i maloprodaje obično ima nekoliko ruku.
- Poslednji niz zaplena cigareta i akciznih markica rezultat je saznanja policije koja se bavi organizovanim kriminalom, zatim lokalnih odeljenja policije, ali i slučajnih zaplena carine. Novost kod nas je zloupotreba akciznih markica. To organizuju ljudi koji se, inače, bave legalnim uvozom i trgovinom cigaretama, pa neki od njih akcizne markice lepe na krijumčarenu robu i tako je peru pred kontrolama - kaže Batarilo. Prema njegovim rečima, za policiju koja se bori protiv organizovanog kriminala mnogo je važnije da se stvori baza podataka o krijumčarima i kanalima koje koriste, nego da se uhvati jedan kamion. Tek kada se shvati način funkcionisanja neke grupe i prikupe dokazi, sledi akcija hapšenja organizatora. Z. Dojić 'Fantomske' i 'peračke' firme
Za kupovinu akciznih markica po štamparskoj ceni organizatori koriste 'fantomske' i 'peračke' firme. Prve su registrovane na lažnu ličnu kartu i teško je ući u trag pravom vlasniku. 'Peračke' se vode na nekog nesrećnika, najčešće alkoholičara ili narkomana koji je, za sitne pare, dao svoje dokumente za registraciju. Takvi ljudi i ne znaju šta se radi, a rizikuju da budu krivično gonjeni.
Preuzimanje markica u Zavodu za štampanje novca obavljaju ljudi koji glavnog organizatora i ne poznaju. Najviše 'fantomskih' firmi registrovano je u Novom Sadu, verovatno jer su organizatori želeli malo da se sklone van Beograda koji je uvek u centru pažnje. Policija je, kaže Batarilo, dosada otkrila pedesetak takvih firmi. M. V. Nova hapšenja
Zbog nedozvoljene trgovine cigaretama policija iz Prokuplja uhapsila je i s krivičnom prijavom privela istražnom sudiji u Kuršumliji Veska Vukovića (45) iz Kotora. Na punktu Merdare zaustavljeno je teretno vozilo 'man', cetinjske registracije, koje je vozio Vuković, a detaljnim pregledom policija je u specijalnom bunkeru u prikolici našla 5.000 boksova cigareta 'partner' s makedonskim akciznim markicama, ukupne vrednosti oko 1.500.000 dinara.
Po izjavi Vukovića, on je cigarete nabavio u mestu Tuzi s namerom da ih preproda u Srbiji.
Policija je kod Slaviše Denića iz Uroševca, s prebivalištem u Mladenovcu, pronašla 7.250 paklica raznih stranih cigareta bez akciznih markica i protiv njega će biti podneta krivična prijava. 'Kolorkom' markice u Krnjači
BEOGRAD - I akcizne markice sakrivene u dve švercerske torbe koje je policija zaplenila u blizini nasipa u Krnjači po svemu sudeći kupila je novosadska firma 'Kolorkom' - kaže za 'Blic' Jovan Jašin, direktor Zavoda za izradu novčanica. On dodaje da ti podaci još nisu zvanično potvrđeni, ali Zavod ima evidenciju za koju firmu štampa markice, o serijskim brojevima i registarskim brojevima vozila kojima se iz Zavoda transportuju ovi papirići.
Pronađenih 1,7 miliona akciznih markica imaju serijske brojeve AR 71953501, AR 69419001, AR 69444001, AR 74955501 i AR 71035501. Prema rečima Jašina, one su štampane u okviru iste serije koja je nedavno zaplenjena u kući Zorana Palfija u Subotici, kada je otkriveno sedam miliona akciznih markica.
Preduzeće 'Kolorkom' je registrovano na ime Ostoje Ristića, a policija je utvrdila da ta osoba ne postoji i da je korišćena falsifikovana lična karta.
