Izvor: Blic, 12.Mar.2002, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Deportacija i paljenje kuća
Deportacija i paljenje kuća
HAG (Beta) - Suđenje Slobodanu Miloševiću nastavljeno je juče izvođenjem novih svedoka optužbe. Šaćir Tač, Turčin iz sela Mamuše u opštini Prizren, ispričao je juče kako je 2. aprila 1999. godine svojim kamionom prebacio jednu grupu izbeglica iz Mališeva do granice sa Albanijom.
Tač je rekao da je 25. marta u Mamušu stigla velika grupa izbeglica i da se do 27. marta tu okupilo više od 30.000 ljudi. Vojska se, prema >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << njegovim rečima, u Mamuši pojavila 27. marta ujutro, sve okupila na seoskom trgu i odvojila izbeglice od meštana. Onda je formirana kolona izbeglica koja se uputila prema Albaniji.
Prema svedoku, vojska je okupljenim meštanima sela, po odlasku izbeglica, zapretila da će ih 'pobiti i spaliti im kuće ako učine nešto protiv' vojske. Svedok je rekao da je te večeri spaljeno tridesetak kuća i da je ubijeno sedmoro ljudi. Svedočenje je nastavio iskazom o tome kako je u Mamušu 2. aprila došla grupa od pet-šest policajaca koji su od seljana tražili da svojim kamionima krenu ka Mališevu. Tač je rekao da mu je policajac koji se preziva Šipka zapretio: 'Da si se pojavio sa kamionom, ili ću ti zapaliti kuću.'
Prema njegovim rečima, policija ih je otpratila do Pirana, odakle su do Orahovca nastavili sami. U Orahovcu su ih uputili u Mališevo, gde se okupio veliki broj izbeglica. Policija im je u Mališevu rekla da ukrcaju izbeglice i odvezu ih do granice sa Albanijom.
Svedok je rekao da je put bio blokiran kada je kolona stigla do mesta Žur. Tada su pitali izbeglice da li mogu da nastave peške do granice pošto ima još samo oko šest kilometara. Izbeglice su im potom zahvalile na pomoći i oni su se uputili nazad ka svojim kućama.
Slobodan Milošević je pokušao tokom unakrsnog ispitivanja Tača da pobije njegove tvrdnje o deportaciji Albanaca. Milošević je rekao da je ono što optužba smatra deportacijom u stvari evakuacija izbeglica okupljenih u Mališevu koje nisu imale gde da se sklone. Milošević je svedoka pitao da li je bilo mogućnosti da se veliki broj izbeglica smesti u Mališevu, na šta je Tač odgovorio da izbegli 'nisu imali gde da idu'.
'Da li je onda bilo logično da ih neko odatle evakuiše', pitao je Milošević, a svedok je odgovorio da 'ne zna' i da mu 'izbeglice nisu rekle da hoće negde da idu'.
Milošević je potom postavio pitanja u vezi s tim da li su imali policijsku pratnju, da li su usput zastajali i ko je odlučivao o tome da nastave put peške kada su stigli do mesta gde je put bio blokiran. Tači je rekao da ih policija nije pratila, da se nigde nisu zaustavljali i da su osobe koje su vozile kamione pitale izbeglice da li mogu da nastave peške.
Milošević je, povodom izjave svedoka da je 27. marta ubijeno sedmoro ljudi i spaljeno tridesetak kuća, pitao Tača da li je istina da su meštani tog sela sačuvali neeksplodiranu bombu NATO i da li ju je on video. Svedok je rekao 'nijedna bomba nije pala na selo' i da 'ništa nije video'. Milošević je rekao da su žitelji Mamuše pre rata bili lojalni građani Srbije i da su redovno izlazili na izbore, ali je Tač rekao da on nije izlazio na izbore, a da za ostale ne zna. Optuženi je postavio i čitav niz pitanja o sukobima između policije i vojske s jedne i 'OVK' s druge strane, o otmicama i ubistvima građana turske nacionalnosti, o školama i medijima na turskom jeziku, kao i o državnim funkcionerima turskog porekla, ali je svedok na sva ta pitanja odgovorio sa 'ne znam', često napominjući da je on samo zemljoradnik.
'On ne zna ništa šta se dešavalo, sem da je pomogao grupi albanskih izbeglica', rekao je Milošević.
Prijatelj suda Branislav Tapušković ukazao je na izjavu istražiteljima koju je Tač dao 10. juna 2001. godine, kada je rekao da 'OVK' nije imala jako uporište u Mamuši, ali da su njeni pripadnici povremeno dolazili u selo.
On je, na Tapuškovićevo pitanje, rekao da je poznavao tri Turčina koji su izgubili život 27. marta, dok su mu četiri poginula Albanca nepoznata.
Pošto je okončano unakrsno ispitivanje Tača, izveden je novi svedok optužbe Hazbi Loku, Albanac iz sela Kotlina u opštini Kačanik, koji je od 1994. godine bio direktor škole u tom mestu. On je izjavio da je 8. marta 1999. godine granatirana okolina Kotline, a da je zatim tri dana trajao vatreni okršaj koji je seljane primorao da se sklone na bezbednija mesta. Loku tvrdi da je posle nekoliko dana obišao susedno selo Ivaju, u kome je zatekao razorene i spaljene kuće, razrušenu džamiju i mrtvu stoku na ulicama, a da su se oko sela nalazili 'vojnici OVK' koji su pokušavali da zaštite stanovništvo i da on veruje da su u tome uspeli.
Loku je rekao da su se sukobi preselili u njegovo selo 9. marta, pa je stanovništvo odlučilo da krene prema selu Globočica, izuzev vojnosposobnih muškaraca koji su ostali skriveni u okolini Kotline. Prema njegovom iskazu, 'srpske snage' pucale su na žene, decu i starce iz Kotline i tako ih sprečile da uđu u Globočicu, a pola sata kasnije vojska i policija, praćeni tenkovima, ušli su u naselje Drešec u kome su se izbeglice privremeno sakrile i počeli da pljačkaju i uništavaju kuće.
On je rekao da je selo bilo izloženo granatiranju čim je 24. marta počelo NATO bombardovanje, a zatim su ga policija i vojska okružile, pretresale kuće i naterale stanovnike da se okupe u centru sela. Policija je, kako tvrdi, pod pretnjom oružja oformila konvoj od oko 400 žena i dece u kome su bila dva vojna kamiona i povela ih prema Kačaniku. Kako je Loku rekao, policajci su odveli dvadesetak mlađih muškaraca u planinu, prvo ih zlostavljali, a onda ih sve bacili u velike rupe i za njima ubacili eksploziv. Posle svega toga su napustili selo koje je prethodno spaljeno.
Suđenje se danas nastavlja ispitivanjem istog svedoka. Svedoku pozlilo u sudu
HAG (Tanjug) - Sudija Ričard Mej prekinuo je suđenje na pet minuta jer se Hazbi Loku nije dobro osećao. Odgovarajući na pitanje tužioca o događajima u njegovom selu Kotlina, on je u jednom trenutku pognuo glavu skrivajući suze, nakon čega je tužilac pitao da li mu je potrebna pauza. Svedok je odgovorio sa 'ne znam', nakon čega je sudija Ričard Mej prekinuo suđenje na pet minuta.
