Izvor: Blic, 11.Maj.2008, 00:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Deliću sad smetaju kontakti s Karlom
General Božidar Delić pokušava da prikrije svoje kontakte sa bivšom tužiteljkom Haškog tribunala Karlom del Ponte. Iako postoje brojni dokazi o njihovim kontaktima, iako joj je general pisao i tražio od nje pomoć kao neku vrstu protivusluge za dobro odrađenu ulogu eksperta svedoka tužilaštva, on iz njemu znanih razloga negira kontakte.
Kako je „Blic" već objavio, Delić je preko Karle del Ponte pokušao da se nakon penzionisanja reaktivira u Vojsci Srbije i Crne >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << Gore.
On tvrdi da nikada nije prikupljao dokumenta protiv Haradinaja u korist tužilaštva. Međutim, u pismu koje je Del Ponteova uputila Savetu za nacionalnu bezbednost SCG 31.1.2005. navodi se da ona i njen tim u Hagu izuzetno cene pomoć koju im je Delić pružio prikupljajući dokaze protiv Haradinaja i u drugim slučajevima.
Šta bi Delićevo ponovno aktiviranje u vojsci značilo, najbolje se može proceniti ako se zna da je on jedan od onih koji su bili za to da se na demonstrante petog oktobra 2000. pošalju tenkovi.
Karla del Ponte je navela da, i pored stresa i pritiska zbog penzionisanja, Delić izgleda ne namerava da povuče svoju odluku da svedoči protiv Haradinaja kao ekspert svedok tužilaštva. Međutim ispostavilo se da Karla nije dobro procenila Delića jer se on i pored detaljnih priprema za svedočenje nije pojavio na suđenju Haradinaju. Stručnjaci tvrde da je Hardinaj oslobođen optužbi zato što se na sudu nisu pojavili ključni svedoci, uključujući i Delića.
Posebno je zanimljivo da je tim Haradinajevih branilaca nedavno posetio Vojislava Šešelja u haškom pritvoru.
Veze haškog tužilaštva i generala Delića mnogo su dublje nego što se na prvi pogled čini. On je u svojoj dokumentaciji imao i dokumenta koja su nestala iz Vojske Jugoslavije. Istovremeno Hag se nije bavio zločinima koji su nastali u zoni njegove odgovornosti u vreme NATO bombardovanja na Kosovu 1999.
Fond za humanitarno pravo podneo je u petak krivičnu prijavu protiv Božidara Delića i deset drugih pripadnika Vojske Jugoslavije i MUP-a Srbije za krivično delo ratnog zločina počinjeno protiv civilnog stanovništva na Kosovu 1999. godine. U saopštenju FHP-a je navedeno da je analizom dokaza „FHP našao da postoji osnovana sumnja da su Delić i deset drugih lica, po prethodnom planu i dogovoru, izvršili ta ubistva i da su odgovorni za krivično delo ratnog zločina protiv civilnog stanovništva".
General-major u penziji Božidar Delić komandovao je motorizovanom 549. brigadom VJ kojoj je pripadala i većina preostalih koje Fond sumnjiči za ratni zločin počinjen nad civilnim žrtvama, među kojima su 42 žrtve identifikovane u međuvremenu.
Srpskom tužilaštvu za ratne zločine, koje od prošle godine vodi pretkrivični postupak o ubistvu više desetina Albanaca 25. marta 1999. godine u Trnju kod Suve Reke, pre dva dana su uz krivičnu prijavu dostavljene i izjave svedoka o ovom događaju, saznaje „Blic nedelje".
- Detaljno ćemo se upoznati sa izjavama svedoka i preduzećemo sve neophodne korake u ovom postupku - rečeno je „Blicu nedelje" u ovom tužilaštvu.
Prema navodima Fonda, Delić je kao komandant 549. motorizovane brigade VJ 24. marta 1999. naredio komandantu Pozadinskog bataljona i ostalim podređenima iz 549. brigade da sa stotinak pripadnika bataljona u sadejstvu sa policijom opkole Trnje, granatiraju, razore, spale i unište kuće i druge objekte u selu.
Namera je, kako navodi FHP, da „ubijanjem meštana pred njihovim porodicama i komšijama, premlaćivanjem, ponižavajućim postupcima i drugim brutalnim oblicima fizičkog i psihičkog maltretiranja, proteraju Albance iz toga sela".
